"Ako za ovako važan slučaj ne mogu da se koordinišu u svojoj hijerarhiji i službi, šta mi da očekujemo": Šta se dogodilo maloj Danki Ilić?

Srđan Janković, jedan od osumnjičenih za ubistvo devojčice Danke Ilić u Banjskom polju, saslušan je u utorak pred Višim javnim tužilaštvom u Zaječaru i tom prilikom je negirao da je uopšte video devojčicu kobnog dana, a kamoli je udario kolima. Prema našim saznanjima Dragijević nije sporio činjenicu da je bio u Banjskom polju, ali negirao je bilo kakvu vezu sa nestankom i ubistvom devojčice.

Sanja Radivojević, viša pravna savetnica iz Beogradskog centra za ljudska prava navodi za Nova.rs da se organi vlasti sada služe veštinom da podatke i koje iznose, iznose selektivno zbog rizika od ometanja istrage.

"Ipak, malo je konfuzno da su tokom istrage bile različite informacije, da su nađeni tragovi krvi devojčice, a sada imamo kontradiktorne izjave tužioca koji je predmetom zadužen da tih tragova nema. Imajući u vidu veliko uznemirenje javnosti koje je izazvao ceo ovaj slučaj, a i dalje je pažnja velika, iščekujući epilog, mislim da su organi vlasti bili dužni da bar neke kontradiktornosti koje su iznete u javnosti demantuju i objasne. Mi smo sada svi dovedeni u stanje zablude, moraju da nam razjasne te nelogičnosti", navodi sagovornica našeg portala.

Kako ističe, ona stiče utisak da se stvari dešavaju stihijski, da niko ovim predmetom ne upravlja profesionalno i odgovorno.

"Ovo je zabrinjavajuće jer ako oni za jedan ovako važan slučaj ne mogu da se koordinišu u svojoj hijerarhiji i službi, i u policiji, i u tužilaštvu, ja ne znam šta mi dalje da očekujemo. Mislim da su oni toliko štete naneli da prosto ne znaju kako da se izvuku. Mi imamo puno pravo da verujemo i u opstrukcije i u nezakonito postupanje, u autentičnost iskaza osumnjičenog koji je priznao da je Danku ubio. Ostavljam kao profesionalac prostora da je ta izjava iznuđena zbog svega što se kasnije dogodilo, sada su sve oči uprte u tužilaštvo", navodi Radivojević.

Prema njenim rečima, ceo ovaj slučaj je neverovatan.

"Ovaj slučaj je presedan isto kao i tragedija u Osnovnoj školi "Vladislav Ribnikar". To su slučajevi gde istražni organi treba da okupe najelokventnije i najkompetentnije stručnjake da im pomognu da ovo rade. Trebalo je utvrditi kako je moguće da dete bez traga nestane. Biti običan građanin u ovako jednom postupku gde je organima vlasti toliko ostavljeno prostora za manevrisanje nije uopšte lagodno. Mislim da svi imamo utisak da stihijskim delovanjem, "gašenjem požara" zbog možda nekih neistinitih izjava koji su neki visoki funkcioneri izrekli, nanosimo štetu i vladavini prava i zakonitosti. Mi imamo situaciju gde nam neko ad hok daje informacije radi umirenja javnosti, pa posle nekoliko nedelja imamo tužioca koji govori kontradiktorne i oprečne podatke, a mi nemamo epilog. Nama niko nije došao i rekao šta je od toga tačno. To je nedopustivo", ističe savetnica iz Beogradskog centra za ljudska prava.

Ovaj incident su pratila dva tragična događaja, smrt Dalibora Dragijevića i smrt majke Svetlane Dragijević.

"Na njih je vršen ogroman pritisak samo od okoline u kojoj su živeli. Mi i dalje nemamo nijedan adekvatan odgovor povodom smrti Dalibora Dragijevića dok se nalazio u detenciji. Nijednog od mehanizama odgovornih, ni Sektora unutrašnje kontrole, ni Zaštitinika građana, ni tužilaštva. Niko do danas nije upoznao javnost sa tim šta se dogodilo. Mi ne znamo ko je odgovoran, koliki je broj službenih lica odgovorno, da li su procesuirani. Da li su izolovani snimci sa video nadzora? Oba događaja su kolateralna šteta svih onih postupaka koji nisu sprovedeni kako treba, a bili su u obavezi da to učine", zaključuje naša sagovornica.

Podsećamo, tokom prethodnih dva meseca javnost je ostala uskraćena za brojna pitanja.

Gde je Danka Ilić?

Ono najvažnije je svakako gde se nalazi dvogodišnja devojčica Danka Ilić. Imajući u vidu da su policijske jedinice, vatrogasci spasioci i drugi timovi pretražili svaki pedalj borskog kraja, prečešljali deponije, bunare, kuće, dvorišta, podzemne sisteme, Lazarevu pećinu, groblja i sva druga mesta na kojima se moglo kriti telo male Danke, pitanje je kako je moguće da na terenu nije pronađen nijedan trag koji su ostavili radnici JKP „Vodovod“.

Reč je o starijim muškarcima čija se imena ne nalaze u policijskoj evidenciji, nisu ranije hapšeni zbog teških krivičnih dela, tako da nikakvog kriminalnog iskustva nisu imali da bi se moglo pretpostaviti da su izvršili „savršen zločin“ koji policija ne može da reši.

Pored toga, važno je reći da je intenzitet potrage sa protokom vremena smanjivan, što je uobičajena policijska praksa, tako da na terenu trenutno niko ne traga za novim tragovima ili nas makar MUP više ne obaveštava o tome.

Ne treba zaboraviti ni da je u danima kada je potraga za devojčicom bila u jeku, dok se verovalo da je živa, policajci su bili na svakom prilazu Banjskom polju, a pretresali su detaljno svaki automobil koji je ulazio i izlazio iz sela. Zbog toga je malo verovatno da su radnici JKP „Vodovod“ uspeli pored toliko policije da neopaženo iznesu telo iz sela.

Zašto se čekalo na hapšenje osumnjičenih?

Sada već bivši ministar unutrašnjih poslova Bratislav Gašić saopštio je ranije da su dvojica osumnjičenih pali na poligrafskom testiranju već drugog dana potrage. Međutim, nisu tada uhapšeni, već nekoliko dana kasnije, a u vazduhu je ostalo da visi pitanje zbog čega su dva tako važna lica za istragu, pušteni da se slobodno šetaju i čak učestvuju u potrazi za devojčicom.

Tako je ostala sumnja da možda, ukoliko je zvanična verzija događaja u Banjskom polju uopšte tačna, osumnjičeni za ubistvo ne bi imali vremena da telo premeste na novu lokaciju, ono bi bilo pronađeno na deponiji na Starom banjskom putu i slučaj bi, makar sa pravne strane, dobio svoj epilog.

Zašto osumnjičeni za ubistvo u policijskoj stanici nisu uhapšeni?

Osim što je policiji potrebno više od dva meseca da rasvetli gde se nalazi telo devojčice, da razmrsi zločin koji su, prema njihovim sumnjama, zamrsili radnici JKP „Vodovod“, pitanje je zbog čega policija od 7. aprila, kada je Dragijević ubijen u stanici, nije uhapsila osumnjičene za njegovo ubistvo jer dok njihove kolege iz SUK-a istražuju šta se dogodilo u stanici, moguće je da kancelariju dele sa ubicama.

Kako je moguće da nema Dankinih tragova?

Ne treba zaboraviti ni da se biološki tragovi koji su izuzeti iz službenog automobila JKP „Vodovod“ kojim je devojčica navodno udarena, a potom prevezena do deponije, ne podudaraju sa biološkim tragovima Danke Ilić. Kako je moguće da do sada nije pronađen nijedan trag koji vezuje automobil i Danku Ilić, nije poznato. Imajući u vidu te nove okolnosti, ono što osumnjičene Jankovića i Dragijevića „drži“ iza rešetaka jeste njihovo priznanje da su izvršili ovo krivično delo. Samim tim opravdan je strah da će obojica u jednom trenutku tvrditi da je priznanje iznuđeno i pitanje je šta će se dogoditi sa predmetom.