Veliko istraživanje o stavovima studenata: Da li su vernici, kakvog lidera žele, kojim institucaijama najviše veruju i kako se informišu

Istraživanje je sprovedeno u periodu od aprila do maja 2025. godine. Metoda prikupljanja podataka bilo je anketiranje studenata tokom studenskih plenuma i sastanaka radnih grupa, a anketni upitnik je imao 50 pitanja.

Učestvovali su studenti šest državnih univerziteta u Srbiji koji su bili u blokadi - Univerzitet u Beogradu, Univerzitet u Novom Sadu, Univerzitet u Nišu, Univerzitet u Kragujevcu, Državni univerzitet u Novom Pazaru, Univerzitet umetnosti. Kako se navodi, istraživanje je obuhvatilo studente širokog spektra fakulteta i odseka u svim naučnim poljima, uključujući i slučajeve gde su zajednički plenumima prisustvovali studenti iz više jedinica.

Veličina uzorka na kojem je obavljeno istraživanje je iznosilo 973 studenta, a istraživanje je odobrio Etički komitet Fakulteta političkih nauka Univerziteta u Beogradu. U istraživanju je učestovalo 53,6 odsto devojaka i 46,4 odsto mladića. Učestvovalo je najviše studenata sa Univerziteta u Beogradu i to 42,6 odsto, zatim sa Univerziteta u Novom Sadu 23,5 odsto, sa Univerziteta u Nišu 12,7 odsto, Univerziteta u Kragujevcu 12,5 odsto, Državnog univerziteta u Novom Pazaru 5,2 i Univerziteta umetnosti 3,6.

Religija 

Na pitanje o religiji, čak 31,8 odsto studenta se izjasnilo da su vernici i da praktikuju veru, odnosno da idu u crkvu i da poste, dok se 29,6 odsto njih izjasnilo da veruju, ali ne praktijuju veru. Oko 17,2 odsto se izjasnilo da su agnostici, dok se 14,9 odsto studenata izjasnilo kao ateisti.

Studenti koji najviše praktikuju veru dolaze sa Državnog Univerziteta u Novom Pazaru - 74 odsto, dok Univerzitet u Beogradu broji 29,9 odsto takvih studenata, Univerzitet u Novom Sadu 30 odsto, a Univerzitet u Kragujevcu 49,6 odsto. Što se tiče studenata koji su ateisti, odnosno agnostici, najviše ih dolazi sa Univerziteta umetnosti i to 27,3 odsto, odnosno 36,4 odsto. Istraživanje ističe da je 51,2 odsto ispitanika pohađalo veronauku, dok je 48,8 odsto pohađalo građansko vaspitanje u školama.

Koliko im je vera važna za lični život na skali od 1 do 10, većina studenata je se izjasnila sa odgovorima između brojeva 5 i 6, a za studente sa Državnog Univerziteta u Novom Pazaru vezuje se brojka 8,51. Međutim, čak 84 odsto studenata je istaklo da je važno da u Srbiji postoji verska tolerancija i suživot.

Najvažnije vrednosti za društvo

Na pitanje šta je od vrednosti najvažnije za jedno društvo, studenti su mogli da biraju između društvene pravde, slobode, demokratije, jednakosti, solidarnosti, bezbednosti, ekonomske stabilnosti...

Kao najvažniju vrednosti oni su istakli društvenu pravdu sa 21,5 odsto. Odmah za njom je sloboda sa 20,7 odsto, demokratija 18,6 odsto, jednakost sa 11,7 odsto, solidarnost 11,5 odsto, bezbednost i nacionalni identitet po 5,4 odsto i ekonomska stabilnost san 5,1.

Politika

Kada je reč o politici, istraživanje je pokazalo da se čak 84,5 odsto studenata najviše informiše preko društvenih mreža - preko Instagrama, Tvitera, Fejsbuka i Redita. Njih 47,3 odsto se informišu preko onlajn novina i portala. Televizija je na trećem mestu sa 21,3 odsto, a potom i Viber i WhatsApp grupe koje broje 18,4 odsto. Manji broj (5.1 odsto) informiše se putem podkasta, dok su štampane novine i radio izbor tek 1,4, odnosno 1,2 odsto ispitanih.

Što se tiče medija koje studenti najviše prate i preko kojih se najviše informišu, najveći broj učesnika - njih 72,5 odsto - izjasnilo se da prati N1 i Nova S. Preko RTS-a informiše se tek 7 odsto ispitanih, dok Informer, Srpski Telegraf  i Alo prati 1,4 odsto. Svi ostali mediji su ispod jedan odsto.

Na pitanje "Šta vas je najviše motivisalo da se uključite u blokade?", 54,9 odsto učesnika istraživanja odgovorilo je "Želja za promenom sistema koji je doveo do pada nadstrešnice". Za 37,6 odsto motivacija je nezadovoljstvo radom državnih institucija, a 33,8 odsto studenata je motivisala borba protiv korupcije.

Solidarnost sa studentima koji su napadnuti tokom održavanja počasti žrtvama bio je motiv za 18,9 odsto studenata da se uključe u blokade,  18,2 odsto zbog lične zabrinutost zbog zataškavanja informacija vezanih za renoviranje železničke stanice u Novom Sadu, a smena vlasti motiv je za 15,5 odsto ispitanih.

Prema ovom istraživanju, čak 48,6 odsto studenata redovno učestvuje u radu plenuma, dok 40,5 odsto njih redovno učestvuje u radu radnih grupa.

Čak 57,9 odsto studenata smatra da je bolje informisano o politici i državnoj upravi od većine ljudi, dok 35 odsto misli da bi moglo da obavlja javnu funkciju kao i većina drugih ljudi.
Čak 71,3 odsto studenata veruje da ima prilično dobro razumevanje važnih političkih pitanja sa kojima se suočava naša država.

Oko 52,9 odsto studenta smatra da blokade imaju političku dimenziju, ali da ona nije dominantna, dok 60,2 odsto njih ističe da jesu promenili mišljenje o ulozi studenata u društvu, te da sada smatraju da oni mogu biti važan faktor promena. Većina, odnosno 67,4 odsto studenata, smatra da to što blokade nemaju lidera da itekako pozitivno utiče na efikasnost blokada.

Institucije i izbori

Ono što je zanimljivo jeste da, prema ovom istraživanju, čak 93,5 odsto studenata nije nikada bio član nijedne političke partije, a tek 3,3 odsto jeste. Iako nisu članovi stranaka, redovno izlaze na glasanje kada su izbori, odnosno 85 odsto. Na pitanje "Da li mislite da se u Srbiji situacija može menjati glasanjem?" više od 56 odsto vreuje da može.

Kad već govorimo o politici, čak 86,8 odsto studenata nema osećaj da se političari obraćaju njima kada govore. Takođe, 51,4 odsto studenata smatra da postoje razlike između političara i političkih partija u Srbiji, ali da su one vrlo male, dok 34,6 odsto smatra da su svi političari isti, te da nema nikakve razlike među njima. tek 9,4 veruje da se svi razlikuju.

Istraživanje pokazuje i da studenti najviše imaju poverenja u akademsku zajednicu, zatim u nevladine organizacije, potom vojska, crkva pa mediji. Policija je na petom mestu sa 1.8 odsto, a predsednik na poslednjem sa 1.07.

Kada se govori o kvalitetu izbora u Srbiji, studenti nemaju mnogo poverenja.

Njih 94,6 odsto smatra da se glasačima preti ili se na njih vrši pritisak na biračkim mestima, dok 95,6 odsto smatra bogati i moćni kupuju politički uticaj i izbore. Čak 98,8 odsto studenata smatra da glasači dobijaju novčane ili druge koristi u zamenu za glas, a 98,3 odsto ističe da većina medija otvoreno favorizuje vladajuću stranku.  Oko 66,3 odsto studenata smatra da da se opozicionim kandidatima onemogućava da učestvuju u izbornoj trci.

A koliko studenata veruje da se glasovi se pošteno prebrojavaju? Tek 4,7 odsto.

Velika većina studenata, oko 81 odsto njih želi da Srbija ima demokratskog lidera koga biraju građani i koji poštuje institucije. Daleko je manji broj onih koji su glasali za opciju "Narodnog vođu koji izražava stavove većine" - tek oko 13,3, a još manje želi da vidi na čelu države "Nekog strogog i jakog lidera – kao što je general u vojsci" ili "Očinskog tipa, koji brine ali i donosi odluke mimo volje građana". Za ove opcije glasalo je 3,2, odnosno 2,4 odsto.