Velika tema o kojoj se ćuti i problem od koga svi okreću oči: "Pacijenti koji čekaju jetru u Srbiji osuđeni su na smrt”, transplantacije se svele na jednu bolnicu, rad ostalih neko koči

Transplantacija jetre od prošle godine radi se samo na Vojnomedicinskoj akademiji, gde su 2023. urađene četiri jetre, a prema saznanjima Nova.rs, dva transplantirana pacijenta su po završetku operacije preminula.

Presađivanje jetre rađeno je u najvećoj meri u UKC Srbije do kraja 2022. i u UKC Vojvodine, u kojoj su ove transplantacije, bez objašnjenja, stopirane još 2018. godine.

Posledica sistemske greške, ukidanja transplantacije u svim ustanovama osim u jednoj, koja je ove operacije svela na minimum, jeste 70 ljudi koji se bore za život, a spas pronalaze u prikupljanju novca za odlazak na presađivanje organa u Italiju, Tursku, Belorusiju...

Transplantacije jetre stopirane u Vojvodini 2018.

Pacijenti u Srbiji, kojima je hitno potrebno presađivanje jetre, nemaju čemu da se nadaju. Njima svaki dan, tačnije trenutak, može biti poslednji, dok čekaju da zazvoni telefon i glas lekara ih obavesti o mogućem davaocu i spasenju.

“U Kliničkom centru Vojvodine se ne rade transplantacije jetre već pet godina. Do 2018. ovo je bila vodeća ustanova za presađivanje jetre u našoj zemlji. Razlog zašto su ove vrste operacija stopirane do danas je nepoznat. U Beogradu se uradi poneka transplantacija jetre, ali s promenljivim rezultatima. Generalno, po pitanju transplantacija, kod nas sve stoji po više osnova, organizaciji, tehničkim mogućnostima, donaciji organa”, kaže za Nova.rs prof. dr Zoran Milošević, hirurg u UKC Vojvodine, koji je do 2018. uradio najviše transplantacija jetre u Srbiji i regionu.

Na međunarodnom simpozijumu hirurga održanom prošle nedelje u Novom Sadu, ministarka Danica Grujičić istakla je da “neko” koči program transplantacije u Srbiji i da će to biti istraženo.

“Situacija s transplantacijom u Srbiji nije dobra, naročito kad je reč o kadaveričnim. Prema mojim saznanjima, neko u našoj zemlji koči sprovođenje presađivanja s moždano preminulih pacijenata. Zadatak Ministarstva zdravlja je da u narednom periodu istraži zbog čega je došlo do ovog zastoja”, naglasila je ministarka.

Od 13 donora samo 4 jetre

Lekari, međutim, ističu da za obolele kojima je neophodna nova jetra nema alternative.

“U Srbiji smo prošle godine imali 13 donora, a samo četiri transplantirane jetre. Postoji zvaničan podatak da je 2022. godine od dva donora urađeno tri transplantacije, dva bubrega i jedna jetra, ali niko ne zna kad tačno i gde je to obavljeno. Iz nama nepoznatih razloga transplantacije se više ne rade u UKC Srbije, gde sam ja transplantiran. Ukinute su transplantacije i u UKC Vojvodine, pa se njihov broj drastično smanjio. Vojvodina je potpuno isključena, a odlično su obavljali ovaj posao”, priča za Nova.rs Mladen Todić, predsednik Udruženja “Zajedno za novi život”, kojem je pre osam godina transplantirana jetra.

Zbog sistemskog haosa, nedostatka donora, a pre svega organizacije i volje za istom, trpe pacijenti koji umiru čekajući.

“UKC Niš i Kragujevac, kojima gravitira više od dva miliona stanovnika, poslednji su put imali donora 2018. što je sramota. Njih pacijenti i transplantacije uopšte ne interesuju, a oboleli se dovijaju na sve moguće načine da prežive. Prikupljaju novac kako bi otišli u inostranstvo na presađivanje, dok u Srbiji postoje ustanove, medicinska oprema i stručnjaci, ali nema volje da se problem reši. Najveća tuga i tragedija je što imamo sve, a ne koristimo ništa”, naglašava Todić.

Do 2022. Srbija je imala sporazum s Italijom, na osnovu kojeg su naši najmlađi pacijenti odlazili u njihove centre na transplantaciju.

“Išlo se na kadaverična presađivanja i tako je transplantirano više od 100 naše dece u proteklih devet godina. Međutim, Srbija nije uzvratila nijednim organom, pa je taj sporazum prekinut”, kaže Todić.

U Belorusiji za novac presađuju organe

Danas, pacijenti iz naše zemlje odlaze u Italiju ili Tursku, ako imaju živog donora i plaćaju transplantaciju ili idu u Belorusiju, gde za novac rade i kadaverična presađivanja. Deca iz Srbije, međutim, još mogu dobiti zdrav organ u Italiji i Velikoj Britaniji, a ove operacije plaća Republički fond za zdravstveno osiguranje.

Podsetimo, u Srbiji je najviše donora bilo 2013. godine, čak 41, a zahvaljujući njima tada je urađeno 95 transplantacija, od toga 74 bubrega, 17 jetri i 4 srca. U 2018. imali smo 23 donora i 64 transplantacije, urađeno 38 bubrega, 16 jetri i 10 srca, da bismo 2023. imali 13 donora, a obavljene su 32 transplantacije, od toga 23 bubrega, 4 jetre i 5 srca.

I dok u Srbiji blizu 2.000 ljudi beznadežno čeka zdrav organ, susedna Hrvatska (2022. godine urađeno 245 transplantacija) je u svetskom vrhu po broju obavljenih transplantacija bubrega, srca i jetre, zahvaljujući pre svega dobro organizovanom sistemu donorstva.

Na naša pitanja iz Pokrajinskog sekretarijata za zdravstvo, ni iz Uprave za biomedicinu Ministarstva zdravlja, nisu odgovorili do objavljivanja ovog teksta.

Kako izgleda procedura transplantacije organa

Transplantacija sa živog donora znači da bliska osoba može donirati deo jetre, jedan od dva bubrega, jedno od dva plućna krila, krv, koštanu srž i kost. Organe mogu da doniraju osobe koje su dobrog opšteg zdravstvenog stanja i ne boluju od hroničnih bolesti. O uzimanju organa od živog donora u svrhu transplantacije odlučuje stručni tim transplantacijskog centra i etički odbor.

Kadaverične transplantacije predstavljaju presađivanje organa sa preminule osobe na živu. Organi se presađuju od osobe koja je doživela moždanu smrt, nakon čega lekari razgovaraju sa porodicom preminulog pacijenta sa ciljem dobijanja saglasnosti za donorstvo. Ukoliko je porodica saglasna sa doniranjem i transplantacijom organa, timovi lekara kreću u postupak transplantacije organa.

Kada lekari konstatuju moždanu smrt i članovi porodice potpišu saglasnost za donorstvo, iz ustanove obaveštavaju Upravu za biomedicinu, koja informaciju odmah prosleđuje Kliničkom centru u Beogradu, a onda i ostalim centrima, kako bi na vreme uzeli srce, bubrege, jetru, rožnjače. Kada postoji donor, lekari pozivaju potencijalne primaoce organa, koji dolaze u ustanovu na preglede. Tim za transplantaciju čine hirurzi, anesteziolozi, hepatolozi, tehničari, laboranti, transfuziolozi, koji obavljaju preglede pacijenata, sa ciljem da ustanove ko je najadekvatniji primalac organa.

***

BONUS VIDEO: Mladen Todić: Onima koji čekaju transplantaciju organa pomogla bi podrška medija i SPC

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=mladentodionimakojiekajutransplantacijuorganapomoglabipodrkamedijaispc-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="4395868"]