Aleksandra Knežević sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu rekla je za RTS da analiza 30 uzoraka iz poslednje dve nedelje nije dokazala prisustvo delat plus soja već je potvrdila potpunu dominaciju delta soja. S obzirom da imamo veliki broj inficiranih, možemo očekivati da će se ovaj soj u skorije vreme registrovati kod nas, rekla je prof. Knežević.
Delta plus soj koronavirusa do sada je potvrđen u više od 40 zemalja. Približio se našoj zemlji, pre nekoliko dana je stigao i u Hrvatsku, prenosi RTS.
Iako virus ne zna za granice, delta plus soj koronavirusa još nije registrovan u našoj zemlji.
Prof. Aleksandra Knežević sa Instituta za mikrobiologiju i imunologiju Medicinskog fakulteta u Beogradu rekla je za RTS da analiza 30 uzoraka iz poslednje dve nedelje nije dokazala prisustvo delata plus soja već je potvrdila potpunu dominaciju delta soja.
„Na osnovu epidemioloških podataka nismo imali ni sumnju da se možda radi o prisustvu delta plus soja kod nekih pacijenata“, rekla je ona.
Kneževićeva kaže da se u sve većem broju zemalja registruje prisustvo delta plus soja virusa.
„S obzirom da imamo veliki broj inficiranih, možemo očekivati da će se ovaj soj u skorije vreme registrovati kod nas“, ukazala je prof. Knežević.
Govoreći o dosadašnjim informacijama o tom soju, Kneževićeva kaže da je identifikovan u junu 2021. godine u Indiji i od tada se prati.
U poslednje vreme dolazi do povećane učestalosti tog soja, podaci pokazuju da možda postoji povećani procenat širenja delta plus soja u odnosu na delta soj.
Kaže da je nepoznanica da li delta plus soj doprinosi težoj kliničkoj slici, da li ima uticaja na terapiju kao i na efikasnost vakcinacije.
„Pretpostavlja se da vakcine štite na isti način kao kod delta soja“, rekla je Kneževićeva.
„Izučavajući viruse ono što znamo je da dok god postoji cirkulacija virusa u populaciji on će nastaviti da mutira. Iz tih razloga od izuzetne važnosti je vakcinacija, da se što veći boj ljudi vakciniše, čim ima manje obolevanja doći će do manjeg mutiranja virusa“, istakla je Kneževićeva.
O leku „ivermektin“
Institut se oglasio o ivermektinu. Prema njenim rečima, stav Katedre za mikrobiologiju je identičan stavu Instituta za mikorbiologiju i imunologiju.
„Veoma je važno da građani znaju da lek nije registrovan za primenu na ljude, nije potvrđeno da utiče na lečenje, prevenciju kovid bolesti, a takođe je važno da znaju da primena leka ima velike toksične efekte, tako da ga ne uzimaju“, zaključila je Kneževićeva.
Bobus video: Ana Mlinarić – Hrvatska u borbi sa delta plus sojem korone
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare