Ukidanje "kruga dvojke" nije prva suluda ideja Aleksandra Šapića: Predlagao je i znakove za poplavljene ulice, preseljenje Tita, uklanjanje kanti za smeće

Predsednik Privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić ne prestaje da šokira Beograđane, posebno one stare koji su više od pola veka "i srcem i dušom" uz srpsku prestonicu.

Naime, kandidat za gradonačelnika ispred SNS-a i njenih koalicionih partnera nedavno je iznenadio javnost idejom kako smanjiti aerozagađenje i gužve u centru Beograda.

Osmislio je da je pravo rešenje da se ukine saobraćaj u Pariskoj ulici i napravi nova pešačka zona od Pobednika do Terazijske česme. Međutim, time bi se ukinuo dobro poznati "krug dvojke", zbog čega su se građani prilično uznemirili, posebno oni koji su odrasli u tom kraju.

I stručnjaci i Beograđani saglasni su da je ovo idejno rešenje manjkavo.

"Smatramo da takvo rešenje ne treba da bude na uštrb javnog gradskog prevoza. U ovom slučaju, izmeštanje trase tramvaja u 'donjogradski bulevar' je nešto što potpuno gubi vezu sa centralnim delom, Knez Mihailovom… Ovo rešenje nije dobro", istakao je Zoran Rubinjoni, saobraćajni inženjer iz Centra za planiranje urbanog razvoja.

Nije dobro ni zbog toga što je, kako je objasnio, "krug dvojke" jedan od simbola glavnog grada.

I Nikola Jovanović, direktor Centra za lokalnu samoupravu, kaže da je ideja o pretvaranju Pariske ulice u pešaku zonu i premeštanju tramvaja stara više od 30 godina, ali da su sve saobraćajne analize pokazale veliku manjkavost tog rešenja.

Prema Šapićevim rečima, radovi bi mogli da krenu već u septembru. Međutim, nije jasno šta će biti sa putničkim saobraćajem koji je kroz Parisku ulicu više nego frekventan.

Ostaje nam da vidimo šta će biti s ovim predlogom. No, da se vratimo kroz vreme i podsetimo se drugih Šapićevih originalnih ideja.

Premeštanje Titovog groba

Pre ukidanja "kruga dvojke", Šapić je "briljirao" idejom o izmeštanju groba Josipa Broza Tita iz Kuće cveća.

Setimo se, Šapić je rekao da će pokrenuti inicijativu da Kuća cveća, odnosno Muzej Jugoslavije, postane muzej srpske istorije, a da se Josip Broz Tito koji počiva u njoj vrati u Kumrovec, mesto u kom je rođen.

"U tom muzeju treba da počivaju ljudi koji su nas zaista branili – Stepa Stepanović, Živojin Mišić, Radomir Putnik i ostali. To su ljudi kojima se Evropa divila i koji su je branili u Prvom svetskom ratu od Nemaca koji bi sada da nas proglase genocidnim", rekao je Šapić tada.

Na njegovu zamisao (kažemo - zamisao jer je sve ostalo na tome), potomci maršala Tita nisu bili ravnodušni.

Svetlana, Zlatica i Josip Joška Broz, deca Titovog sina Žarka, ocenili su Šapićevu ideju kao anticivilizacijski čin.

"Nećemo da menjamo istoriju kao što neki tzv. četnici pokušavaju to da urade. Zašto bi se selila Kuća cveća? Ne može da nađe Dražin grob, pa sada hoće da skloni mog dedu. To je još jedno jeftino skupljanje političkih poena pred izbore", istakao je Joška.

Zlatica Broz nije želela da komentariše reči Aleksandra Šapića, osim da su "anticivilzacijske, nekulturne i degutantne".

Ni Predrag Marković, istoričar i član Predsedništva Socijalističke partije Srbije (SPS) nije saglasan sa inicijativom da se grob Josipa Broza Tita izmesti iz Kuće cveća, a Muzej Jugoslavije pretvori u muzej srpske istorije.

"Doktor Šapić možda ne zna da postoji drugi muzej srpske istorije, a da je Muzej Jugoslavije najposećenija muzejska ustanova u regionu", izjavio je Marković.

Šapićevo rešenje – nema kanti, nema ni đubreta

Nema kanti, nema đubreta. Tom logikom vodio se gradonačelnik Beograda Aleksandar Šapić kada je predložio da se iz prestoničkih parkova uklone đubrijere, jer u Gradskom zelenilu nema dovoljno radnika da ih prazne.

Tom logikom mogao bi se rešiti svaki problem u gradu, iako se nečeg tako genijalnog, istina je, niko do sada nije setio.

"Ako ne možemo da je ispraznimo do kraja dana, hajde da je pomerimo, da je sklonimo. Bolje da nemam đubrijeru koju ne prazne, al da imam kontejner par metara dalje, nego da imam đubrijeru koja je stalno puna", rekao je tada gradonačelnik.

Umesto 10 ili pet đubrijera koje se ne prazne, gradonačelnik je predložio dva kontejnera na obodima parkova, pa da građani malo prošetaju.

Teško će gradonačelnik objasniti građanima ideju koja je, prema rečima Zorana Alimpića, nekadašnjeg predsednika Skupštine grada, u najmanju ruku neverovatna.

"Jedna čudna ideja, i ja bih pre rekao da je to jedno nojevsko stavljanje glave u pesak, nego rešavanje problema. Šta će se dogoditi? Dogodiće se da će to smeće umesto u korpe biti bacano na travu i na staze", ocenio je Alimpić.

I nije mu prvi put.

Upozorenje na kišnu kanalizaciju i znakove

Setimo se i ideje da problem kišne kanalizacije u prestonici bude rešen postavljanjem znakova koji bi vozače upozorili da nailaze na poplavljenu ulicu.

"Kritične tačke, na kojima malo jaču pljusak napravi jezero u kom 'plivaju' automobili, biće obeležene znakom za opštu opasnost, za dopunsku tablu 'Za vreme velikih kišnih padavina'. Upozorenja će biti postavljena u određenoj dužini, koju bi vozači trebalo da izbegavaju da se ne bi zaglavili u vodi", rekao je Šapić prošle godine, kada je Srbiju zadesila superćelijska oluja.

Za vreme špica u vozilu jedna osoba

Pošto su u Beogradu glavni problemi saobraćaj i ložišta, Šapić je jednom prilikom rekao da bi kao potencijalno rešenje ovih problema moglo da bude pravilo koje inače postoji u nekim zemljama, a to je da je u saobraćajnom špicu zabranjeno da se u vozilu nalazi jedna osoba.

"Sa jednom novinarkom razgovarao sam o tome na koji način se u drugim velikim gradovima u svetu rešava problem velikih saobraćajnih gužvi i zagađenja, i koje sve mere postoje. Kazao sam, na primer i to da je taksa za ulazak automobilom u centar Milana 70 evra. Postoje u nekim gradovima i takozvane 'carpool' trake za vožnju više ljudi. Ali, da bi se takve odluke donele morate da imate daleko bolji javni prevoz, metro, jer ne možete uvoditi restrikcije ako građani nemaju alternativne način prevoza", rekao je on, a kasnije demantovo da je najavio zabranu vožnje jedne osobe u vozilu u vreme špica.

BONUS VIDEO: Zašto Šapić gubi živce?