U srpskim bolnicama otkucava nova tempirana bomba: Ovo je još veći problem od odlaska mladih lekara u Nemačku, crno nam se piše

Prosečna starost specijalista u Srbiji je 55 godina, a prema podacima zdravstveno-statističkog godišnjaka Instituta za javno zdravlje Srbije "Dr Milan Jovanović Batut", trećina lekara koji su radili 2021. bila je starija od 55 godina. Tačnije, bilo je 6.178 doktora starijih od 55, njih 10.850 imali su između 35 i 55, dok je najmanje bilo onih koji su mlađi od 35 godina, oko 3.158.

“Prvi put smo još 2010. uradili starosnu strukturu lekara i tada shvatili da ćemo za samo par godina imati recimo manjak pedijatara. U to vreme nisu odobravane specijalizacije, nisu zapošljavani mladi lekari. Tada smo upozorili da će nas za 15 godina lečiti Indijici, ili lekari iz nekih drugih država. Najveći problem je što su naši doktori sve više počeli da odlaze u inostranstvo i to se samo nastavilo do danas. Naša zemlja nije izuzetak. Hrvatska ima isti problem, Poljska je za manje od godinu dana izgubila 6.000 lekara nakon ulaska u EU, dok Nemci, Englezi odlaze u SAD, naši beže u Zapadnu Evropu. Te davne 2010. tražili smo čak i plan i program po kojem ćemo raditi kada ostanemo bez lekara, posebno mladih, ali ga nismo dobili, iako je ishod bio izvestan”, priča prim. dr Radosavljević.

Naš zakon odobrava penzionerima da rade.„Oni na svoje ime, bez problema, mogu da otvore ordinaciju, a što se tiče državnog sektora, tu su jer nema ko drugi da radi. Smatram da je ružno praviti bilo kakve spiskove lekara koji su stekli uslov za penziju, jer ti ljudi rade kako bi pomagali pacijentima, ali i malobrojnim mlađim kolegama, koji moraju od nekoga da uče. Na kraju krajeva, svi možemo da vidimo ko radi u zdravstvenim ustanovama jer Lekarska komora Srbije ima imena, prezimena i brojeve licenci svih lekara. To je ipak neka vrsta diskriminacije i nije posao ministarstva da se time bavi, već da motiviše mlade lekare da ostanu u našoj zemlji, a oni od nekoga moraju da uče kako da rade. Kada sam počinjala karijeru, starije kolege su me naučile najvažnijim stvarima u ovom poslu, a ništa od toga nisam mogla da nađem u knjigama i na fakultetu”, naglašava prim. dr Radosavljević.

Podsetimo, prema podacima Nacionalne službe za zapošljavanje, na birou je oko 2.000 lekara, među kojima je 60 specijalista. Pojedini zdravstveni radnici upozoravaju da čak i kada bi bilo dovoljno mladih doktora koji bi mogli da zamene starije kolege, ne bi mogli da se mere sa njihovim iskustvom.“Pitanje je gde su ti mladi ljudi i ko će njih da nauči poslu, ako starije pošaljemo u penziju. Ministarka ima neke divne zamisli o našem zdravstvenom sistemu, ali su neizvodljive. Najvažnije je da se specijalizacije dodele lekarima, pre nego što starije kolege odu u penziju, kako bi oni na vreme specijalizirali i onda kada ovi odu, mogu da preuzmu posao i pacijente. Pre nego što ja, recimo, odem u penziju, treba da imam specijalizanta koji će me zameniti i biti spreman da radi samostalno čim ja odem“, kaže za Nova.rs dr Tatjana Vešović, specijalista ginekologije i akušerstva u Opštoj bolnici Vršac.Koliko je među zdravstvenim radnicima lekara koji su stekli uslov za penziju a i dalje rade, nije poznato. Ipak krajem prošle godine ministarka zdravlja Danica Grujičić zatražila je od zdravstvenih ustanova spisak takvih kolega i najavila da će svi oni morati u penziju, a da će na njihovo mesto doći mladi ljudi.

“I žene i muškarci imaju pravo da rade do 65. godine. Da li će se to pomerati ili ne, odlučiće Skupština i biće regulisano zakonom. Specijalisti u nekim ustanovama odlaze u penziju, a nema mladih lekara da ih zamene, to je problem. Neće niko da živi i radi u pojedinim krajevima Srbije, u unutrašnjosti. U tim slučajevima, moramo da produžavamo radni vek ljudima koji žele da rade, iako su ispunili uslov za penziju. Moramo da pronađemo način da motivišemo mlade ljude da dođu u manje sredine, a motivacija je, pod broj jedan - standard. Znači, moramo im dati odgovarajuću platu. Ubeđena sam da će mladi ljudi jednog dana želeti da rade u Srbiji. Možda će nam dolaziti i stranci da ovde žive, jer će se bolje živeti nego u drugim zemljama”, kaže Grujičić.

Ona je nedavno navela da postoje specijalnosti koje zahtevaju dugo učenje. “Da bi neko postao odličan neurohirurg, kardiohirurg, vaskularni hirurg, potrebno je da prođe oko 15 godina od početka specijalizacije. Zato je neophodno da napravimo plan prema kome ćemo zapošljavati mlade ljude i planski praviti strategiju za budućnost srpskog zdravstva", objasnila je ministarka.Ljudi koji dobijaju platu za vreme svoje specijalizacije, treba da se vrate u ustanove koje su ih poslale na usavršavanje, a ne da je uz nekakvu vrlo skromnu svotu novca praktično otplate, ističe ona.

“Mlade lekare treba da motivišemo ličnim dohotcima, to je jasno kao dan. Bolja plata i bolji uslovi, jer znate kako, ne žale se toliko ljudi na sam lični dohodak koliko na nedostatak nekakvih uslova, da mogu da se orijentišu brzo, da mogu da pomognu, da prođu određene edukacije", rekla je ministarka.BONUS VIDEO: Danica Grujičić o platama lekara

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=danicagrujicicoplatamalekarads-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5846893"]