Anesteziolozi, radiolozi, pedijatri, samo su neki od najdeficitarnijih specijalista u zdravstvenom sistemu Srbije, i dok ustanove širom zemlje kubure sa osobljem, na spisku Nacionalne službe za zapošljavanje, u koji je Nova.rs imala uvid, trenutno je više od 1.600 lekara koji čekaju posao. Iako je ministarka zdravlja Danica Grujičić, početkom februara najavila da će do marta, u dogovoru sa kancelarijom predsednika Srbije, biti novih zapošljavanja mladih lekara, kao i onih koji su na birou, pre svega u unutrašnjosti, tačnije van Beograda, spisak nezaposlenih se međutim nije smanjio. Naprotiv, sve je duži.
Među nezaposlenim lekarima najviše je doktora medicine, a dobra volja i namera ministarke, očigledno nije dovoljna da ovi ljudi dobiju posao.
“Ministarka je u pravu kada kaže da postoji starija populacija lekara, koji su odavno ispunili uslov za penziju. To su sve zreli specijalisti od preko 60 i 70 godina, koji bi možda mogli da ustupe mesto mlađim kolegama. Međutim, potrebno je 10 do 15 godina da dobijete zrelog i dobrog kardiohirurga ili neurohirurga, tako da nije dovoljno samo zaposliti osobu, jer mora da stekne iskustvo kako bi mogla da radi sa obolelima i da od nekoga posao i da nauči. Onda imate starije koji zauzimaju mesto i mlađe kojima treba posao, ali ne mogu odmah da rade samostalno, potrebni su im mentori i to je jedno vrzino kolo. Neophodna je duga edukacija i specijalizacija mladih lekara, koji će uz starije i iskusnije kolege u jednom trenutku rešavati najteže komplikacije, a u ustanovama izgleda nema mesta za sve”, objašnjava za Nova.rs prof. dr Dragan Milić, direktor Klinike za kardiohirurgiju Univerzitetskog kliničkog centra (UKC) Niš.
U ovoj ustanovi tokom februara, za stalno nije primljen nijedan lekar.
“Ako bi stvarno počeli da zapošljavaju, onda je prvi na našoj listi doktor Branislav Jovanović, specijalista anesteziolog. On radi na ugovore od tri meseca, što je sramota, a bilo bi očekivano da prvi bude primljen za stalno. Nažalost, i pored obećanja ministarstva, još nije bilo zapošljavanja”, kaže doktor.
Pročitajte još:
Lekari nam uvek nedostaju, ističe on, a dokaz za to su liste čekanja.
“Ako imate privatnu praksu koja cveta, onda je i to pokazatelj da u državnim ustanovama nedostaju lekari. Ako imamo pacijente koji su prinuđeni da odlaze na privatne preglede, onda to govori da imamo problem sa kadrom. Naravno, listi čekanja će uvek biti, ali treba da budu pristojne, da pacijenti ne čekaju duže od dve nedelje na intervenciju ili snimak, a ne tri, pet i više godina”, naglašava prof. dr Milić.
Ni u drugim gradovima Srbije, nije bilo novih zapošljavanja mladih lekara, niti njihovih kolega sa biroa.
“U Kraljevu smo imali samo interne konkurse za specijalizacije, ali to je za ljude koji već rade na klinikama, pa su sad dobili posao kao klinički lekari. Ministarka zdravlja planira da zaposli 1.400 ili 1.600 lekara, koliko ih čeka posao, ali onda mora da promeni zakon o maksimalnom broju zaposlenih u javnom sektoru ili da isti taj broj ljudi bude otpušten, ili bude poslat u penziju”, kaže za Nova.rs dr Rade Panić, anesteziolog u bolnici u Kraljevu i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Kada bi ministarka imala odrešene ruke od političkih struktura, koje su joj i omogućile da bude tu gde jeste, smatra Panić, onda bi ona probleme drugačije, i mnogo bolje verujem, rešavala.
“Više od 80 odsto lekara radi dupli normativ, znači da im treba dati dve plate, dok ga 20 odsto uopšte ne ispunjava jer njih štiti politika. Podržavamo ministarku da ove ljude konačno dovede u red ili da na njihovo mesto zaposli one koji će da rade. Takođe, treba redukovati broj nemedicinskog i pomoćnog osoblja jer ih je previše, kao i one besmislene radnike u zdravstvu koji su po struci profesori istorije ili fizičkog vaspitanja, a zauzimaju radna mesta”, naglašava dr Panić.
Na konkurse za deficitarno osoblje, koji se često raspisuju u pojedinim ustanovama, niko se, nažalost, ne javlja.
“Nisam čula da je neko nov zaposlen tokom februara u Vršcu. Što se tiče deficitarnog kadra ministarka bi trebala da ih zapošljava po hitnom postupku bez ikakve procedure. Nedostaju nam radiolozi i anesteziolozi, a krajem prošle godine imali smo konkurs za radiologa na koji se niko nije javio. To znači da nemamo specijaliste, nema ko da leči građane, a neko mora. Svi odoše u inostranstvo. Iz tog razloga specijalizacije moraju da raspisuju što češće i da popunjavaju deficitarne grane. Međutim, kada lekar u malom mestu završi specijalizaciju, odmah odlazi u Beograd, da popuni mesto u Kliničkom centru. Beograd preuzima gotove specijaliste iz unutrašnjosti i zato nemamo lekare. Raspišemo konkurs, dovedemo mlade lekare, dodelimo im specijalizacije i onda ih preuzme Beograd. Neophodna nam je sistemska promena načina zapošljavanja lekara na nivou cele Srbije, kako bismo zaštitili male centre poput Vršca, Zrenjanina, Pirota i drugih mesta, gde takođe mora da funkcioniše zdravstvena služba, isto kao u Beogradu i Novom Sadu”, objašnjava dr Tatjana Vešović, specijalista ginekologije i akušerstva u Opštoj bolnici u Vršcu.
Ona naglašava da ćemo tek za pet ili 10 godina moći, možda, da očekujemo normalizaciju situacije sa kadrovima u sistemu.
Podsetimo, Ministarka zdravlja Danica Grujičić najavila je prvog februara da će u Srbiji biti sprovedena nova zapošljavanja mladih lekara do kraja tog meseca. Ona je tada istakla da u Srbiji ima oko 1.400 nezaposlenih lekara, a da ih u isto vreme nedostaje u čitavoj Vojvodini ili, na primer, u Malom Zvorniku. Kako je objasnila, nezaposleni lekari neće da idu u manja mesta, da odlaze od kuće, gde žive sa „tatom i mamom“.
Nezaposleni lekari na birou
Lekari – nezaposleni
Doktor medicine – 1.308
Lekar opšte prakse – 19
Specijalista interne medicine – 9
Specijalista pedijatrije – 8
Specijalista ginekologije i akušerstva – 4
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare