Sve za “našu” SNS elitu: Vlast pravi “muzejsku četvrt” u Beogradu na vodi, premešta omiljene muzeje Beograđana

Ministar finansija Siniša Mali se na Međunarodni dan muzeja 18. maja svojim kolegama iz Vlade i zainteresovanim novinarima predstavio i kao svojevrstan turistički vodič, objašnjavajući na Savskom trgu pred zgradom Stare železničke stanice kako će izgledati muzejska četvrt u glavnom gradu koju nova vlast planira ni manje ni više nego u Beogradu na vodi.

Četiri muzeja za elitni deo Beograda

Naime, kako je Mali ispričao u tom delu planirana su četiri muzeja: Istorijski muzej Srbije, Dečiji muzej, Muzej grada Beograda i Muzej Nikole Tesle.

„U narednih nekoliko godina videćemo šest novoizgrađenih ili rekonstruisanih muzeja u glavnom gradu. Zgrada stare železničke stanice iz 1884. godine biće Istorijski muzej Srbije. Već smo dobili građevinsku dozvolu, u narednih nekoliko meseci ćemo izabrati izvođača radova. Zgrada stare Pošte dobiće onaj izgled koji je imala pre rata i u njoj će biti novi Dečiji muzej i dve nove pozorišne scene. Malo dalje, niz Savsku ulicu imate zgradu koju je podigao industrijalac Milan Vapa iz 1924. godine. U toj zgradi biće novi muzej Nikole Tesle, na pravi način ćemo prikazati tog velikana naše istorije” obećao je tom prilikom Mali.

Pohvalio se i da je u Resavskoj ulici počela rekonstrukcija Muzeja grada Beograda, a najavio je i rekonstrukciju Muzej vazduhoplovstva pored aerodroma i gradnju Prirodnjačkog muzeja na novobeogradskoj strani reke pored Muzeja savremene umetnosti.

U moru obećanja, od kojih su neka od ranije poznata, a neka su imala premijeru, izdvaja se ideja o formiranju svojevrsne muzejske četvrti. To, naravno, nije ništa neobično, jer mnoge evropske metropole imaju svoje muzejske četvrti, koje se obično nalaze oko nekih renomiranih muzejskih ustanova.

Nijedan muzej u budućnoj četvrti nije u funkciji

Kod planirane beogradske muzejske četvrti, bar onakve kakvu je najavio ministar Mali, interesantno je što nijedan od muzeja koji bi trebalo da je krasi nije trenutno u funkciji na toj adresi. I na prvi pogled je čudno kako nikom nije palo na pamet da se formiranje muzejska četvrt inicira u nekom drugom delu grada, oko već renomiranih muzeja, koji su dugo zaštitni znak lokacijama na kojima se nalaze.

Ukoliko to nije zgodno oko Narodnog muzeja na Trgu Republike, na Studentskom trgu je, recimo, Etnografski muzej, malo dalje od njega Pedagoški, zatim Muzej Vuka i Dositeja, pa Muzej pozorišne umetnosti….

Verovatno bi ulaganjem u njihovu modernizaciju, bolju promociju, kao i eventualno obnavljanje i prilagođavanje nekih okolnih zgrada za udomljavanje muzeja koji godinama traže prostor, sigurno bilo jednostavnije nego pravljenje iz početka cele muzejske četvrti. I to ne, bilogde, već, u Beogradu na vodi, jednom od ključnih projekata Srpske napredne stranke od samog dolaska na vlast.

Ne može se, naravno, očekivati da svi muzeji budu na jednom mestu, u samom centru, ali je nekako neobično što se više njih pozicionira u čuvenom stambenom bloku, koji svojim neformalnim šetnjama, pored ministra Malog, voli da reklamira i sam šef države Aleksandar Vučić.

Zato zainteresovani posmatrači, ne mogu da da ne steknu utisak da se pojedini muzeji bukvalno “nose” na noge novoj eliti koja nastanjuje čuveni Beograd na vodi. Međutim, ta preseljenja ne idu baš tako lako kako se očekivalo. Pitanje je da li su u pitanju objektivni razlozi ili prosto nezainteresovanost pomenute elite za muzeje.

U Istorijskom muzeju bi rađe da im poprave postojeću zgradu

Seoba Istorijskog muzeja Srbije iz prostorija na Trgu Nikole Pašića obećava se od 2020. godine kada je u novembru Vlada Srbije donela zaključak da Muzej bude preseljen u zgradu Glavne železničke stanice, koja je prethodno iseljena zbog izgradnje naselja „Beograd na vodi“.

Kako je nedavno objavio N1, zapelo je zbog preduzeća „Beograd na vodi“ koje nije obezbedilo uslove da toplovod stigne od pomenute zgrade bivše Glavne železničke stanice, što je ugovorna obaveza koju je preuzelo ovo preduzeće. Ni država, koja poseduje trećinu pomenute firme, nije učinila ništa da je primora da te obaveze ispuni.

Zbog neispunjavanja obaveza „Beograda na vodi“, Sekretarijat za urbanizam glavnog grada u aprilu je odbio da izda građevinsku dozvolu za rekonstrukciju zgrade na Savskom trgu za potrebe Istorijskog muzeja Srbije. Međutim, ministar finansija je na Dan muzeja objavio da je Istorijski muzej dobio građevinsku dozvolu.

Iz samog Istorijskog muzeja Srbije posle tri godine čekanja poručuju da bi bilo bolje i jeftinije da im poprave postojeću zgradu, jer zbog čekanja na preseljenje, stalo je i renoviranje sadašnjih prostorija Muzeja.

Kako je nedavno za nedeljnik “Vreme” objasnila direktorka Dušica Bojić Istorijskom muzeju više odgovarala popravka postojećeg prostora na Trgu Nikole Pašića 11.

Problem bi, kako je navela, “bio rešen za manje od godinu dana i za manje od 25 miliona dinara, a projekat za rekonstrukciju je prilagodljiv i drugim, a ne samo muzejskim potrebama“.

„Istorijski muzej bi time bio zadovoljan. Nama ne treba preseljenje u zgradu Železničke stanice“, rekla je Bojićeva naglašavajući da sve ovo jako dugo traje.

Sve seobe Muzeja Nikole Tesle

Novi dom u Beogradu na vodi, prema obećanju Siniše Malog, čeka i Muzej Nikole Tesle.

Ovu instituciju koja čuva zaostavštinu, ali i urna čuvenog naučnika i pred kojom su vrlo česti redovi zainteresovani turista, već godinama sele i “svojataju” razni, pa je čak i Srpska pravoslavna crkva bila zainteresovana da Teslini posmrtni ostaci budu pohranjeni u Hramu svetog Save.

Međutim, pošto se javnost u više navrata pobunila protiv ovog predloga SPC, a on nije u skladu ni sa onim što je bila želja samog naučnika ni njegovih potomaka, gradska vlast je licitirala sa više lokacija gde bi trebalo da se preseli ovaj muzej. Činjenica je da je sadašnje sedište u Krunskoj premalo za potrebe ove ustanove, a i pominjala se i mogućnost restitucije tog objekta.

Vlada Srbije je 2020. godine donela odluku da se Muzej Nikole Tesle preseli u zgradu Termoelektrane „Snaga i svetlost“ na samoj obali Dunava. U pitanju je monumentalno zdanje, iz tridesetih godina prošlog veka, urađeno prema projektu Švajcarskog društva za elektrifikaciju i saobraćaj iz Bazela, koje uživa status spomenika kulture.

Iz Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda objašnjeno je da se u ovoj termoelektroni prvi put koristila niskonaponska distributivna mreža za napajanje naizmeničnom strujom, a budući da je Tesla bio začetnik ere naizmenične struje, simbolika preseljenja njemu posvećenog muzeja u ruinirano zdanje kraj Marine Dorćol, i više je bila nego jasna. Čak je bilo najavljeno da će objekat biti temeljno rekonstruisan i ponovo otvoren pre EXPO 2027.

Međutim, ovog proleća pojavila se informacija da će novi dom zaostavštine svetski priznatog naučnika biti, naravno, u Beogradu na vodi, što je u svom nedavno nastupu potvrdio i glavni čuvar državnog novca, pa i onog namenjenog za kulturu, Siniša Mali.

On je, doduše, u svom nastupu turističkog vodiča amatera na Dan muzeja, uneo određene nedoumice u to gde bi ovaj muzej trebalo da bude.

“Malo dalje, niz Savsku ulicu imate zgradu koju je podigao industrijalac Milan Vapa iz 1924. godine. U toj zgradi biće novi muzej Nikole Tesle” naveo je Mali, dok su mediji ranije kao lokaciju pominjali nekadašnju fabriku hartije Milana Vape u Bulevaru vojvode Mišića 10, između mosta „Gazela” i Beogradskog sajma.

Da li u pitanju ministrova nepreciznost u kojoj ulici se zagrada nalazi ili opet promena lokacije, Nova.rs je pokušala da sazna u Ministarstvu finansija, ali na naša pitanja o detaljima odluke da se preseli Muzej Nikole Tesle nismo dobili odgovore do objavljivanja ovog teksta. U Ministarstvu su ostali nemi i na upite o dozvolama za adaptaciju zgrade  Stare železničke stanice u Istorijski muzej, kao i o realizaciji samo ideje da se baš u Beogradu na vodi pravi muzejska četvrt.

Irina Subotić: Samo još jedno predizborno obećanje

Irina Subotić, istoričarka umetnosti i univerzitetska profesorka, ocenjuje za Nova.rs da je priča o novim muzejima još samo jedno do megalomanskih obećanjima vlast pred izbore.

“Ipak su svesni, da za kulturu ništa nisu uradili poslednjih godina – sem što su mnoge institucije uništili načinom rukovođenja, nedovoljnim finansiranjem i nametanjem svoga, problematičnog diskursa. A tako je lako obećati, pa bez posledica ne ispuniti to obećanje” ističe naša sagovornica.

Nju ne iznenađuje ideja da se muzejska četvrt smesti u Beogradu na vodi.

“Izmeštanje centra grada u blizinu i pod okrilje Beograda na vodi već je započeto ’Galerijom’, primetila sam da za mlade postoji samo ta, jedina “galerija” i ni za jednu drugu ne znaju” ocenjuje Irina Subotić.

Potvrđuje da Muzej grada Beograda više od 120 godina nema svoju zgradu, ali i dodaje da je prostor u Resavskoj ulici odavno mogao da bude završen.

“Tačno je da Muzej Nikole Tesle u maloj, privatnoj vili ne odgovara fantastičnoj zaostavštini velikog naučnika, a da bi ideja sa rekonstrukcijom Železničke stanice za Istorijski muzej rešila i taj, poluvekovni problem. I Muzej deteta bi bio dragocen prostor edukacije, sećanja, zabave… Ali sve to ova vlast nije u stanju da realizuje, jer to zahteva sistematsku, iskrenu brigu, veliko znanje, posvećenost i ogromna finansijska sredstva za koja ne znamo odakle mogu da dođu – sem ponovnim, robovskim zaduživanjima koja će naši unuci da vraćaju…Ako to uopšte budu mogli” ističe istoričarka umetnosti.

Naglašava da “ono što svim beogradskim muzejima nedostaju jesu moderni, dobro obezbeđeni, elektronski osigurani, osvetljeni, čisti depoi, u kojima može da se radi. Muzeji ne mogu da funkcionišu ukoliko se njihove zbirke ne obogaćuju ili ne mogu lako da koriste, a to se već sada u Beogradu često dešava”.

Upozoravajući na stalnu devastaciju kulturnih dobara u Beogradu i Srbiji, profesorka Irina Subotić ističe kao pozitivan primer istupanje nedavno Arhitektonskog fakulteta na na čelu sa dekanom Vladimirom Lojanicom, “koji su stali u odbranu Generalštaba i svog nekadašnjeg kolege, čuvenog arhitekte i profesora Nikole Dobrovića”.