Odlukom Vlade Srbije, Beograd na vodi proširiće se za još 327 hektara, a deo tog naselja izvesno će postati i prostor oko Hipodroma - tačnije Stara šećerana. Taj kompleks je pre nekoliko dana Agencija za liceniranje stečajnih upravnika oglasila na prodaju i to po početnoj ceni od oko šest miliona evra. S obzirom na to da država Srbija ima pravo preče kupovine, postavlja se pitanje da li će kupiti i “Staru šećeranu”, kao što je ranije, u korist Beograda na vodi, otkupila objekte niza različitih kompanija, među kojima je najpoznatija zgrada "Simpa".

Agencija za licenciranje stečajnih upravnika oglasila je prodaju objekata “Prve srpske fabrike šećera Dimitrije Tucović 1898” u stečaju u Radničkoj 3, a početna cena je 680,6 miliona dinara, odnosno oko 5,81 milion evra. Reč je o 18 nepokretnosti, od kojih najmanja ima 37, a najveća 3.716 kvadrata.

U tom kompleksu se nalazi i Ustanova kulture Pozorište KPGT, koje je od 2021. godine gradska ustanova, a i taj objekat je ponuđen na prodaju. U oglasu se navodi i da se, između ostalih, prodaje i porodična stambena zgrada. Sva imovina koja se prodaje je u okviru kompleksa “Fabrika šećera”, koji je od 1984. godine kulturno dobro, kao i u okviru prostorno kulturno-istorijske celine „Topčider“, koja je od 1987. godine kulturno dobro od istorijskog značaja.

Javno nadmetanje održaće se 11. juna u Agenciji za licenciranje stečajnih upravnika.

PROČITAJTE JOŠ

S obzirom na to da država ima pravo preče kupovine, postavlja se pitanje da li će „Stara šećerana“ pasti u ruke države, pogotovo imajući u vidu da je upravo ovaj prostor obuhvaćen nedavnom odlukom Vlade o promeni Prostornog plana za Beograd na vodi. Tim planom, ovo naselje će se proširiti na dodatnih 327 hektara, na području Savskog venca, Starog grada, Novog Beograda, kao i Čukarice, gde se nalazi Stara šećerana.

Stara šećerana
Šećerana. Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

„Grad i država preuzimaju Šećeranu iz stečaja“

U prilog pretpostavke da će država kupiti Staru šećeranu idu i navodi Ljubiše Ristića, direktora pozorišta KPGT koje se nalazi na toj lokaciji. On je za Nova.rs pre mesec dana izjavio da će se prema informacijama koje ima, nakon formiranja Vlade, krenuti u organizaciju radne grupe i projektovanje novog kulturnog centra (na tom prostoru).

PROČITAJTE JOŠ

„Država je odlučila da finansira taj plan, a saradnja sa Beogradom na vodi može da ubrza realizaciju. Važno je da po zakonu kulturna namena ne sme da se menja“, naveo je on.

Ristić je tada istakao i da Grad i Republika treba da preuzmu objekat iz stečaja, te da se prione na realizaciju kulturnog centra.

Foto:Nemanja Jovanović

“ Iz ‘Beograda na vodi’ su dolazili pre godinu dana da razgovaraju, verovatno je reč o finansiranju. Oni imaju svoje interese, postoje rubni delovi kompleksa koji mogu da koriste za njihove potrebe“, izjavio je direktor KPGT.

Za Beograd na vodi država već otkupila imovinu

Kupovina Stare šećerane ne bi bila iznenađujuća, s obzirom na to da je dosad već nekoliko zgrada fabrika prešlo iz privatnog u vlasništvo države, i to u korist Beograda na vodi.

Stara šećerana
Šećerana danas. Foto: Vesna Lalić/Nova.rs

Kako je još 2017. godine objavio BIRN, izložbeni salon najvećeg proizvođača nameštaja u Srbiji „Simpo“, zajedno sa poslovnim objektom „Iskre“, nekadašnjeg slovenačkog giganta elektronske industrije, od 2016. su u vlasništvu Beograda na vodi. U Ugovoru o zajedničkom ulaganju u projekat „Beograd na vodi“ koji su u aprilu 2015. godine potpisali Republika Srbija i privatna firma iz Emirata „Belgrade Waterfront”, ove dve zgrade se navode kao investicija Republike Srbije u zajedničku firmu „Beograd na vodi”.

Država je vlasniku „Iskre“ tada isplatila sedam miliona evra naknade, dok je zgrada „Simpa“ plaćena 1,5 milijardi dinara, odnosno tadašnjih 12 miliona evra. Po aktuelnom kursu, ovaj iznos bliži je 13 miliona, odnosno oko 12,8.

Na spisku eksproprisanih objekata, odnosno onih koji su promenili vlasništvo iz privatnog u državno, su još i objekti niza firmi, poput „MIG metal“, „Žitomlin“, „M&J trade“…

Inače, troškovi države za ovaj projekat su ogromni i verovatno nemerljivi. Osim što je Beograd na vodi dobio besplatno zemljište, čija je vrednost neprocenjiva, o našem trošku išlo je i obezbeđivanje komunalne infrastrukture, čišćenje zemljišta i slično.

BONUS VIDEO Arhitekta: Šeici iz Emirata od Beograda na vodi hoće da naprave Dubai na vodi, Beograđani od toga nisu dobili ništa

Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?

Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare