0
Na bolovanju je u prva tri meseca bilo oko 80.000 ljudi. U Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje kažu da, uprkos pandemiji, koronavirus nije najčešći razlog. Oko trećine su trudnice, ali najviše je onih koji čekaju na operacije koje su zbog kovida odlagane.
Najduže bolovanje u Srbiji trajalo je 113 meseci. Započeto je tokom 2007. godine, a zaključeno krajem marta ove godine. U pitanju je ozbiljno onkološko oboljenje.
„Prošle godine sam oboleo od korone. Posle toga izašao iz bolnice i nastavio kućno lečenje. Bio sam mesec, mesec i po dana na bolovanju“, odgovara jedan sugrađanin na pitanje kada je poslednji put bio na bolovanju.
Na bolovanja duža od 30 dana, prema podacima Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje (RFZO), najčešće se odlazi zbog povreda, bolesti mišićno-koštanog sistema, tumora, bolesti sistema krvotoka i duševnih poremećaja.
Nemanja Velikić iz RFZO-a kaže da je 2019. godine na bolovanju bilo oko 119.000 osiguranika.
„Njihov broj se povećava 2020. na otprilike 134.000, da bi 2021. godine bio oko 154.000 osiguranika“, navodi Velikić.
Ističe da je za prva tri meseca ove godine oko 80.000 ljudi koristilo pravo na bolovanje, što je za oko 5,9 odsto više nego u istom period prošle godine.
U Domu zdravlja Vračar su rekli da bolovanja sve češće otvaraju oni koji su zbog pandemije čekali na operaciju.
„To su hirurgija, ortopedija, operacija katarakte, na primer, neregulisan dijabetes, a ima i postkovid slučajeva“, objašnjava Marijana Manolić iz Doma zdravlja Vračar.
U Domu zdravlja Savski venac kažu da bolovanja zbog kovid komplikacija sada traju uglavnom desetak dana.
„To su kratka bolovanja poput prehlada. Malo više u poslednje vreme imamo i depresivnih stanja i povreda na radu“, kaže Milena Turbalović iz Doma zdravlja Savski venac.
Skoro 2.400.000 građana je osigurano u Republičkom fondu za zdravstveno osiguranje i ima pravo na bolovanje. Od ukupnog broja osiguranika koji su trenutno na bolovanju 30 odsto su trudnice.
„Oko 90 odsto oboljenja zbog kojih osiguranici idu na bolovanja nastala su van radnog mesta. Samo sedam odsto je onih koji imaju profesionalna oboljenja, odnosno dijagnoze koje se mogu dovesti u vezu sa oboljenjem na poslu“, kaže Nemanja Velikić iz RFZO-a.
Prosečna dužina bolovanja zbog bolesti čiju naknadu zarade isplaćuje Republički fond do sada je bila 46 dana.
Najduže bolovanje koje još nije zaključano, traje od oktobra 2012. godine, gotovo 10 godina, piše RTS.
BONUS VIDEO – Ima li rešenja za masovna bolovanja?
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Facebook
Twitter
Instagram
