0
Studenti iz Srbije, koji su od kraja 2024. godine na ulicama tražeći pravdu nakon pada nadstrešnice na Glavnoj železničkoj stanicu u Novom Sadu, nisu dobili Nobelovu nagradu za mir, za koju su ih u januaru ove godine kandidovali pisac Siniša Kovačević i advokatica Dijana Stojković. Inače, ceo proces odabira laureta je kompleksan i velikim delom skriven od javnosti.
Što, naravno, ne znači da ovogodišnja dobitnica nagrade – liderka venecuelanske opozicije Marija Korina Mačado – nije pokazala impresivnu hrabrost u sudaru sa jednim od najozloglašenijih svetskih diktatora, Nikolasom Madurom. Mačado je, prema rečima predsednika Nobelovog odbora Jorgena Vatnea Fridnesa, „hrabra i posvećena zagovornica mira – žena koja održava plamen demokratije živim usred rastuće tame“.
Ako već nagrada nije otišla u ruke mladim ljudima koji transformišu Srbiju, da li se zna makar u kojoj je meri Nobelov komitet cenio njihov aktivizam? Koliko su joj blizu prišli? Dramska spisateljica Vida Ognjenović govorila je u danima pred dodelu nagrade za Nova.rs o šansama studenata: videla ih je kao veoma dobre.
Ipak, kratak odgovor na prethodno pitanje je – ne, ne znamo koliko su studenti stigli blizu Nobela, i teško da ćemo ikada saznati.
To pokazuje već i letimičan pogled na pravilnik postupanja Nobelovog komiteta u Norveškoj. Već na početku odeljka „Nominacije i selekcija laureata Nobelove nagrade za mir“ navodi se: nominaciju može da podnese bilo koja osoba koja ispunjava kriterijume. Pismo nominacije nije neophodno. Imena nominovanih i druge informacije ne mogu biti otkriveni dok ne prođe 50 godina.
Čak i tada, pristup informacijama i procesu odlučivanja o laureatu nije automatski, već se može dodeliti „za potrebe istorijskog istraživanja“. Osim toga, jasno se navodi u pravilniku, „primljeni predlozi, istraživanja i mišljenja koja se tiču nagrade, ne mogu biti objavljeni“.
Ni komitet ne potvrđuje imena nominovanih, ne samo javnosti nego i samim nominovanima. Zato smo o nominaciji studenata saznali isključivo od onih koji su tu nominaciju uputili Komitetu.
Da vas nominuje za Nobelovu nagradu za mir može samo osoba koja ispunjava jedan od ovih 9 kriterijuma:
Dakle, u pitanju je dosta selektivan proces. Takođe, niko ne može predložiti samog sebe za nagradu.
Konačno, i sam proces odabira laureata nije prost, ako je suditi po opisu objavljenom na portalu Nobelove nagrade za mir.
Najpre, na prvom sastanku Nobelovog komiteta posle 1. februara, koji je poslednji rok za nominacije, stalni sekretar komiteta predstavlja listu kandidata. Komitet može u toj prilici dodati još imena na listu, nakon čega se proces nominacije okončava i diskusija o pojedinačnim kandidatima počinje. Komitet nakon toga sastavlja takozvanu skraćenu listu – listu kandidata koji prolaze temeljnije razmatranje. Ta lista obično broji 20 do 30 imena.
0
0
0
2
Ti kandidati se potom razmatraju od strane stalnih savetnika Nobelovog komiteta. Među njima su i direktor Komiteta, direktor istraživanja, i mala grupa profesora Univerziteta u Norveškoj, koji su eksperti u oblastima bitnim za dodelu nagrade. Ovaj proces traje nekoliko meseci.
Kad savetnici pošalju izveštaje i predstave ih, Komitet pristupa odlučivanju. U tom procesu, traže se i dodatne informacije i mišljenja eksperata, često i van Norveške. Po pravilu, Komitet donosi odluku na poslednjem sastanku pre proglašavanja laureata.
Teži se jednoglasnoj odluci. Odluka se može doneti i većinom glasova, ali to se dešava retko.