Struka protiv korone: Zašto umiru lekari – iskustva Italije

Društvo 19. jan. 202114:25 > 14:36
Podeli:
Grafika: Slađana Đermanović/Nova.rs

U Srbiji je prethodnih nedelja umrlo više lekara, starosti oko 30 ili 40 godina. Poslednji podaci pokazuju da je u Srbiji je do sada od posledica kovida 19 umrlo više 100 zdravstvenih radnika. Kakvi su podaci iz drugih evropskih zemalja, kolika je smrtnost među lekarima i šta je najčešći uzrok, pogotovo kad su u pitanju mlađi lekari?

Na ovo pitanje odgovara dr Jovana Milić, naučna saradnica Univerziteta u Modeni i Ređo Emiliji u Italiji i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Ona ističe da „broj lekara koji su preminuli u Srbiji jeste zabrinjavajući, posebno ako se poredi sa regionom u kome u Sloveniji nijedan lekar nije preminuo, dok je u Hrvatskoj zabeležen jedan smrtni slučaj“.

 

„Ovaj broj je zabrinjavajući i u odnosu na ukupan broj stanovnika u Srbiji, i na broj obolelih koji je zvanično objavljen. Ne postoje podaci koliko je ukupno lekara od početka epidemije obolelo od kovida, mada su nedavno na konferenciji za novinare pročitani neki podaci za Beograd, ali još uvek nedostupni u elektronskoj formi za neku detaljniju analizu“, ocenjuje ona.

U Italiji, do polovine septembra, prema njenim podacima, preminula su 174 doktora od 17.000 zaraženih.

„U Italiji je pokazano da se najveći broj medicinskih radnika zarazio ne u crvenim već u zelenim zonama u kojoj se ne koristi dovoljno zaštitne opreme, dolazeći slučajno u kontakt sa obolelima, bilo u samoj zdravstvenoj ustanovi, bilo van radnog mesta. Veliko zaražavanje u crvenoj zoni, sa druge strane, govori o neadekvatnoj zaštitnoj opremi za rad“ objašnjava.

Ona dodaje da svetska statistika pokazuje da je ipak veća smrtnost među starijim zdravstvenim radnicima i ističe se preporučuje da stariji zdravstveni radnici obavljaju manje rizične poslove tokom pandemije, ali i da se vakcinišu, kako bi se smanjila izloženost virusu.

Najveći apsolutni broj preminulih zdravstvenih radnika je, prema njenim rečima, zabeležen u Evropi zbog transparentnog prijavljivanja podataka, ali se najveća smrtnost beleži u zemljama na Istočnom Mediteranu.

„Nažalost, i u svetu se beleže smrtni slučajevi mlađih ljudi, uključujući i lekare. Međutim, prema podacima, najveća je smrtnost među pacijentima starijim od 70 godina. Podaci za Srbiju su često nekompletni, te je teško komentarisati ih, ali smrtnost u mlađem uzrastu od bolesti od koje pretežno, ne i isključivo, umiru stariji pacijenti i oni koji imaju hronične bolesti, jedan je od važnih indikatora kvaliteta zdravstvenog sistema i usluge, u šta spada i dovoljan broj obučenog osoblja u jedinicama intenzivne nege, ali i celokupna organizacija rada u kovid i nekovid zonama“. zaključuje dr Milić.

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolozi Emina Milošević i Dušan Popadić, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar