Struka protiv korone: Umiremo li više od korone ili zbog nje

Društvo 29. dec. 202021:37
Podeli:
Autor: Slađana Đermanović

Zdravstveni sistem Srbije je preopterećen zbog epidemije koronavirusa i pacijenti sa drugim oboljenjima imaju problem da stignu do neophodne lekarske pomoći. Da li ljudi više umiru od korone ili zbog korone, odnosno usled nedostatka ustanova i lekara koji bi mogli da ih leče, jer su svi u kovid sistemu? Na koji nacin da se pregledaju nekovid pacijenti koji moraju hitno kod pulmologa, onkologa ili nekog drugog specijaliste?

Na ovo pitanje odgovara prof. dr Dragana Jovanović, pulmolog i jedan od lekara koji su pristali da učestvuju u akciji portala Nova.rs u kojoj odgovaramo na pitanja građana o koronavirusu.

Ona ističe da „nema sumnje da umire mnogo obolelih od korone“, ali isto tako upozorava da „nema mesta sumnji da mnogi umiru zbog korone“.

„Najveća kolateralna šteta ove pandemije su nekovid pacijenti koji, zbog loše organizacije zdravstvenog sistema, neminovnog pretvaranja velike većine bolnica u tzv. kovid bolnice, ne mogu da dođu do potrebne ili neophodne, često hitne zdravstvene usluge, pa stoga nelečeni ili nepravovremeno lečeni hronični bolesnici i hitna akutna stanja umiru više nego što bi to bilo u normalnim uslovima“ upozorava.

Ona veruje da je „učinjena potrebna reorganizacija uz efikasnije korišćenje ljudskih resursa i uz dodatne protokole, mogao se organizovati neometan rad drugih specijalizovanih bolnica, poliklinika, odeljenja, za ostale nekovid pacijente, uključujući tu i trudnice i porodilje“.

„S obzirom na teško iskustvo u dva pređašnja perioda epidemije očekivalo bi se da će se preduzeti potrebni koraci da se to izbegne u ovom trećem, najgorem talasu korone, što se nažalost nije desilo. Svedoci smo da i ovoga puta, puno obolelih od drugih, naročito hroničnih bolesti, nisu mogli da dođu do svog lekara ili uopšte do neophodnog lekarskog pregleda ili intervencije; mnogi se nisu na vreme ni dijagnostikovali ni lečili, naročito onkološki pacijenti za koje je to presudno, ali ni svi oni kojima je potrebna ili često neophodna neka dijagnostička ili terapijska procedura, kao i pacijenti sa potrebom za ponavljanjem recepata, laboratorijskih analiza, redovnih kontrola“ naglašava ona.

Podseća da je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, broj ukupno preminulih u Srbiji, samo u novembru 2020. godine najveći u poslednjih 10 godina. Navodi da je 2.441 više tj. skoro za trećinu više (29 odsto) preminulo ove godine u novembru nego što je 10-godišnji prosek za taj mesec.

„Od aprila do novembra 2020. je ukupno 6.294 više smrtnih slučajeva nego što je u proseku umiralo u istom periodu poslednjih 10 godina.  Tih 6.294 ljudi je umrlo kao posledica pandemije kovida 19, a prema zvaničnim podacima je od samog kovida umrlo 1.604 ljudi. Ako je ovaj broj i značajno veći nego prikazani, opet ta velika razlika do broja 6.294 se može objasniti samo umiranjem nekovid pacijenata, iz svih gore navedenih razloga“ ističe.

Naglašava da situacija „pokazuje, nažalost, da u ovo vreme epidemije, mnogi pacijenti pomoć mogu da potraže skoro isključivo u privatnim zdravstvenim ustanovama, gde ljudi plaćaju iz svog džepa preglede za koje su već platili oduzimanjem dela bruto dohotka za zdravstveno osiguranje godinama unazad.

„Plaćaju uslugu na koju inače imaju pravo, jer nisu napravljeni odgovarajući ugovori između Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje i privatnika. Tu se jasno vidi da ne stoji floskula o dostupnom zdravstvenom sistemu za sve, a naročito besplatnom dijagnostikovanju i lečenju za sve onkološke bolesnike“ zaključuje prof. dr Dragana Jovanović.

 

Ne možemo i ne smemo da stojimo sa strane i nemo posmatramo kako smrt i bolest nadjačavaju život u zemlji koju zovemo svojim domom. Zato Nova.rs pokreće rubriku “Struka protiv korone” u kojoj će na pitanja građana o epidemiji koronavirusa i svim njenim posledicama odgovarati stručnjaci, nekompromitovani pritiscima vlasti. Na vaša pitanja od danas će odgovarati epidemiolozi Zoran Radovanović, Radmilo Petrović, Verica Lela Ilić, Ivana Prokić, Predrag Đurić, virusolog Ana Gligić, mikrobiolog Nada Kuljić Kapulica, imunolozi Emina Milošević i Dušan Popadić, infektolog Jovana Milić, pulmolozi Dragana Jovanović, Srđan Lukić i Dejan Žujović, anesteziolog Rade Panić, neurolog Anđela Gavrilović, psiholog Aleksandar Baucal, pedijatar Ljiljana Lukić, specijalista opšte medicine Milica Ljubisavljević, i svi oni – stručni, savesni i hrabri – koji žele da nam pomognu u ovom poduhvatu, a za koje su vrata našeg portala otvorena.

 

***

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar