Šta nam sve Krizni štab ne govori, a morao bi

Društvo 08. nov. 202015:58 > 17:01
Podeli:
Foto:Ivan Dinić/Nova S/Dragan Mujan/Nova.rs

Bez pravih podataka i analize nema ni pravog odgovora na pandemiju koronavirusa, ističe infektolog Dragan Delić za Nova.rs povodom dileme koje bi mere u Srbiji pomogle da se uspori svakodnevni rapidan skok zaraženih koronavirusom. Bivši direktor Infektivne klinike ocenuje da je, s obzirom na sve veći broj zaraženih, očigledno da barijera protiv korone ima neku slabu tačku.

Svakog dana čujemo samo kako dramtično rastu brojke. Međutim, mnogo je informacija koje zbunjuju ne samo prosečnog građanina, već i stručnjake.

Kako da se borimo protiv korone, ako ne znamo pouzdano, odakle ta opasnost vreba i kakvo je pravo stanje stvari? U svemu tome nisu zbunjeni samo građani, već i stručnjaci koji tvrde da ne mogu ni da procenjuju, savetuju ili predlažu mere bez validne analize i podataka.

Uzroci i posledice – infektolog Dragan Delić već duže vreme upozorava na to da nam nedostaje analitička epidemiologija, kao i da nam fale epidemiolozi.

„Naši epidemiolozi su napravili jednu branu protiv pandemije, međutim ta brana negde propušta“, objašnjava Delić za naš portal. Nekadašnji direktor Infektivne klinike ističe važnost raspolaganja pravim podacima.

„Da bi neko nešto rekao, pa da bih i ja nešto rekao, morate da imate validne podatke, da bi bilo ko doneo neku analizu, zaključak. Ne znam da li epidemiolozi imaju te podatke, ali mi ih, ako gledamo sa strane, nemamo. Mora tačno da se kaže gde je glavni problem. Ljudi koji su u Kriznom štabu moraju da znaju gde je tu glavni problem, gde imamo najviše novozaraženih i koji su razlozi za tolike brojke? Niko od nas koji smo van tog sistema i prikupljanja podataka to ne zna, mi možemo samo da pretpostavimo. Tu su članovi Kriznog štaba u prednosti, ali oni tu prednosti ne koriste dovoljno. To je ono što meni smeta. Nedostaje ta analitička, a ne deskriptivna epidemiologija. Treba nam analitička epidmiologija koja nešto zaključuje“, ukazuje naš sagovornik.

Nameće se i novo pitanje, imamo li dovoljno resursa kako bismo došli do svih potrebnih podataka?

stari i korona
Dragan Delić Foto:Ivan Dinić/Nova S

„Da biste imali sve te podatke, vi morate da imate jaku i razgranatu epidemiološku službu, a bojim se da nema dovoljno epidemiologa. Trebalo bi pratiti kontakte, nedostaje nam i široko testiranje. Mi ne dobijamo podatke šta je u tom broju testiranih, da li je to PCR ili serologija, da li su to kontrolni testovi. Mi nemamo ni podatke o tome koliko je sumnji bilo postavljeno na kovid infekciju, a koliko je njih na kraju bilo pozitivno“, kaže Delić.

Ističe i da nam je potrebno obimnije testiranje i podseća na to da smo od Kriznog štaba čuli samo neka nemušta objašnjenja o tome zašto PCR dijagnostiku ne bi mogle da rade i neke privatne prakse.

„Treba proširiti testiranje. Samo tako ćete blagovremeno da dokažete infekciju i preduzmete protivepidemijske mere. Najgore je to kada vi ne znate ko je inficiran, a ti ljudi žive normalnim životom i ne znaju da šire infekciju“, upozorava  Delić.

Podseća i na to da još uvek ne znamo ni kolika nam je prokuženost.

„Od Kona čijemo da je to i deset puta više od zvanično registrovanih, ja verujem da je i više od toga. To su neke analize koje nama nedostaju, nije svejedno da li je 10, 20 ili 25 osto pokuženo. Što veći bude kolektivni imunitet, lakše ćemo se suprodstaviti ovoj pandemiji“, zaključuje naš sagovornik.

Nova.rs je danas pokušavala da stupi u kontakt sa nekim od članova Kriznog štaba, kako bi smo sa prave adrese upotpunili informacije i dobili neke od odgovora koje im postavlja i naš sagovornik. Na naše pozive i poruke nisu odgovorili – Darija Kisić, Srđa Janković, Branislav Tiodorović i Predrag Kon.

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar