Srpski lekari leče Slovence, a u našim bolnicama nema ko da radi: Slovenački lekari otkrivaju zašto kolege iz Srbije beže kod njih. Visoke plate nisu jedini razlog

Na prisustvo velikog broja doktora iz Srbije, medicinari iz Slovenije već su navikli. Sa njima razmenjuju znanja, iskustva, ali i pacijente.

Medicinske migracije, tačnije odlasci zdravstvenih radnika iz Srbije u inostranstvo, već su uobičajena pojava u ovom delu Evrope, a motivisani su većim platama, ali i daleko boljim uslovima rada, međuljudiskim odnosima i brojnim drugim pogodnostima. Naši medicinari decenijama odlaze u najvećem broju u Nemačku, ali tokom poslednjih godina, nama bliska zemlja, Slovenija, sve je primamljivija.

Srpski lekari besprekorni u svom poslu

Slovenački lekari zahvalni su na velikom “prilivu” stručnih kolega iz Srbije. Međutim, dok naši doktori leče Slovence, u srpskim bolnicama pacijenti čame na listama čekanja, bez termina za preglede i intervencije, zbog sve većeg deficita kadrova.

“Srpski lekari su važan deo kompletnog zdravstva, odnosno sistema u Sloveniji. Oni su odlične kolege, bez kojih naše klinike, sada, ne bi mogle da rade. Prosto je nezamisliva bolnica u Sloveniji bez lekara iz Srbije. Oni besprekorno rade svoj posao, a kad sam dežuran, bar jednom u nedelju dana budem na dežurstvu sa nekim od njih i uvek naučim nešto novo”, priča za Nova.rs prof. dr Jure Urbančić, specijalista ORL (otorinolaringolog) iz Univerzitetskog kliničkog centra u Ljubljani. On je i dobitnik “Medis nagrade” (Medis awards) za naučni rad u oblasti pulmologije i alergologije, koja je prošle nedelje svečano dodeljena za najbolje naučne radove u medicini za 2024. godinu.

Iako u Sloveniju dolaze masovno stariji i iskusniji lekari iz Srbije, doktor Urbančić primećuje da je u poslednje vreme sve više mladih.

“Imamo najviše specijalista iz Beograda, ali i drugih delova Srbije. To su iskusni lekari, iza kojih su godine iskustva. Od njih mnogo učimo i znače pacijentima. Ipak, sve više primećujem i mlađe kolege, koji dolaze da i od nas nešto nauče, pa mnogi ostaju ovde da rade. Takođe, imamo i sve veći procenat medicinskih sestara iz Srbije, kojima uslovi rada u našoj zemlji, očigledno, više odgovaraju”, kaže dr Urbančić.

U Srbiji je i rad u bolnicama politizovan

U slovenačkim bolnicama najviše je onih naših najdeficitarnijih, za kojima Srbija “plače” – anesteziologa.

“Najviše anesteziologa iz Srbije dolazi kod nas, a to je deficitarna grana svuda u svetu, pa i u Srbiji. Nije lako oprostiti se od takvih specijalista, a nama je, moram priznati, drago što dolaze, jer su nam svima veoma potrebni, a odlični su u svom poslu”, naglašava dr Urbančić.

Mobing, loši međuljudski odnosi i uslovi rada, neki su od motiva za odlazak iz Srbije i srpskih bolnica, a visina primanja je, naravno, najčašći razlog.

“Teško je odgovoriti na pitanje zašto toliko lekara iz Srbije dolazi da radi kod nas, u Sloveniju. U zdravstvenim ustanovama u Srbiji, ali i u drugim zemljama Balkana, direktori, čini mi se, kao da privatizuju državnu bolnicu ili firmu. Neko ko je na čelu, recimo, klinike, želi tu da ostane maksimalno dugo, da po svaku cenu učvrsti taj svoj položaj. To naravno ima posledice, koje se vide u lošim međuljudskim odnosima i na kraju gubitku zaposlenih. Tako da plata jeste jedan od glavnih razloga za odlazak, ali nije jedini”, objašnjava ovaj ORL specijalista iz Ljubljane.

Metode za zadržavanje ljudi su često pogrešne u Srbiji i sve je politizovano.

“To je česta pojava na Balkanu. Nije Srbija nikakav izuzetak. Žao mi je, ipak, direktora malobrojnih bolnica, koji su svesni kako dobar kadar imaju, ali ne znaju na koji način te ljude da zadrže. Ne mogu samoinicijativno da im podignu plate, poboljšaju uslove rada. Samo im preostaje da ih ispraćaju, jednog po jednog, gledaju kako odlaze da rade negde drugo i leče neke strane ljude”, zaključuje doktor Urbančić.

Migracija srpskih hirurga

Njegov kolega, specijalista ginekologije u Opštoj bolnici u Murskoj Soboti, dr Luka Roškar, takođe za Nova.rs kaže da ima izuzetnu saradnju sa kolegama iz Srbije, kojih je sve više i u ustanovi u kojoj on radi.

“Zadovoljan sam uslovima u kojima radim u našoj bolnici, za platu ne znam šta bih rekao, to je uvek diskutabilno. Ipak, kolege su odlične i atmosfera na poslu, što je od velike važnosti za produktivnost. Radim sa mnogo lekara iz Srbije. Kod nas je najviše srpskih hirurga, specijalista interne medicine, dermatologa. Fenomenalne su kolege i ravnopravni članovi našeg tima”, naglašava doktor Roškar.

On takođe ističe da su motivi za odlazak iz Srbije različiti.

“Iz razgovora sa kolegama uvideo sam da postoje različite priče. Više je razloga zašto oni odlaze iz Srbije, napuštaju svoja radna mesta, porodicu, prijatelje, rodnu zemlju i dolaze u Sloveniju, koja opet i nije toliko daleko, pa je možda zato praktična. Motiv njihovog dolaska ovamo nije uvek ekonomski, iako je najčešće to u pitanju. Postoje i neki drugi, kao odnosi među zaposlenima, kolegama, nadređenima i podređenima, uslovi rada, koji su ovde mnogo drugačiji”, kaže dr Roškar.

Srpskih stručnjaka ima čak i među kliničkim farmaceutima.

“Nema ih mnogo koji ostaju, većina dolazi na određeno vreme da nauči naše metode rada, da se edukuju iz oblasti kliničke farmacije i vraćaju se u Srbiju. Više stručnjaka iz Srbije je među lekarima, po bolnicama. Tu ih zaista ima sve više”, kaže za Nova.rs dr Lea Knez, klinička farmaceutkinja iz Slovenije.

Najniža plata u regionu

I dok lekari u Srbiji sa svojih 1.200 evra još čekaju povećanje plata, odnosno da konačno stignu kolege iz regiona, u susednoj Crnoj Gori su mesečna primanja specijalista između 2.000 i 3.000, u Hrvatskoj između 2.500 i 3.000, a u Sloveniji idu i više od 4.000, 5.000, pa i do 15.000 evra.

Naime, dr Gorica Đokić, specijalistkinja neurologije i predsednica Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, rekla je za Nova.rs da je tužno što su plate srpskih lekara među najmanjima u regionu, a veća primanja ih motivišu na odlazak iz zemlje.

“Zdravstvene ustanove u Crnoj Gori užasno stoje sa kadrovima, a vlastima je jasno da ne mogu svi građani da plaćaju privatno lečenje. Država se, povećanjem plata, pobrinula da stimuliše lekare da ne odlaze, a na ovaj način će privući još medicinara iz okruženja. To je uradila i Rumunija pre nekoliko godina i spasili su zdravstveni sistem. Srbiju čeka totalni kolaps, koji će se desiti ako se ne ugledamo na ove primere iz komšiluka i ako ubrzo ne shvatimo da je zdravstvo najvažnija karika u društvu”, kaže dr Đokić.

Početkom prošle godine, ministarka zdravlja Danica Grujičić, govorila je o platama lekara i tada izjavila: “Da se ja pitam doktori bi imali najmanje 300.000 dinara platu, ali ne pitam se, naravno”, i naglasila da su: „Standard i odgovarajuća plata, motivacija broj jedan“.

Podsetimo, u 2023. godini najveće plate u javnom sektoru u Sloveniji imali su, upravo zdravstveni radnici, o čemu svedoči podatak da su tokom nekoliko meseci među 50 rekordera po platama, njih 48 bili lekari, a najveća plata zabeležena u zdravstvu, bila je čak 15.091 evro.

Plate lekara u Srbiji i zemljama regiona

Srbija – lekar specijalista – 1.259
Crna Gora – lekar specijalista – od 2.500
Hrvatska – lekar specijalista – 2.797, subspecijalista – 2.965.
Bosna i Hercegovina – lekar specijalista – 2.000.
Slovenija – lekar specijalista – 2.000 do 3.000, subspecijalista – 4.000 do 10.000.
Makedonija – lekar specijalista do 1.500.
Albanija – lekar specijalista – do 2.000.
Bugarska – lekar specijalista – do 2.000.
Rumunija – lekar specijalista – 4.000, subspecijalista – 7.000, medicinska sestra/tehničar – 1.700.

Napomena: Plate su izražene u evrima

***

BONUS VIDEO: Danica Grujičić o platama lekara

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=danicagrujicicoplatamalekarads-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5846893"]