Fruškoj gori prete pepeo i otrovi

Kako navode predstavnici ovog udruženja, 4. oktobra je na javni uvid stavljen zahtev ciglane „IGM Stražilovo“ za promenu prostornog plana, kojim bi bilo omogućeno da poljoprivredno zemljište i vikend-naselja postanu zona za eksploataciju ruda, tačnije za novi lokalitet za iskopavanje gline. Ovim će nestati jedan od najlepših vidikovaca na Fruškoj gori i biti trajno izgubljen jedan od najboljih lokaliteta za razvoj turizma, upozoravaju građani okupljeni u ovoj inicijativi.Inače, ova ciglana smeštena je na obodima Nacionalnog parka „Fruška gora“, a bavi se proizvodnjom građevinskog materijala. Aktivisti upozoravaju da ova ciglana za eksploataciju opekarske sirovine koristi određene energente, poput petrol-koksa, a koji, kako navode, ispušta kancerogeni gas - radon. Upozoravaju i na to da se prilikom sagorevanja petrol-koksa oslobađaju nikl, vanadijum i sumpor, što drastično povećava nivo ugljen-dioksida u vazduhu. Napominju i da je nikl kancerogen i da njegovo udisanje izaziva alergije.Radovan Pantović, meštanin Sremskih Karlovaca i član Udruženja „Karlovački vinogradi“, kaže za „Novu“ da su ukoliko opština prihvati zahtev o promeni prostornog plana spremni da pišu tužbu protiv države."Tražimo da u ovoj ciglani uvek koriste filter kada se koristi petrol-koks i da se taj filter servisira. Tražimo dokaz da imaju filter i da ih čiste, kao i da navedu gde to odlažu. Znate ako je nešto kancerogeno, to je opasna materija i odlaže se po sasvim drugoj proceduri", navodi Pantović.Tvrdi da ova ciglana koks-petrol koristi nekoliko godina i kada su počeli da ga koriste evidentno su bili prisutni "smrad i pepeo"."Ljudi su negodovali i nakon toga su ugradili filter, što je njihova obaveza", dodaje.Navodi da se filter, koji se nalazio na liniji proizvodnje u ovoj ciglani, jednom prilikom zapalio i da, prema informacijama koje imaju od radnika, isti nikada nije obnovljen."Ciglana samo u saopštenjima govori da ima filter, ali ga u stvari nema. Pojedini bivši radnici su ih tužili zbog loših uslova rada, a pričaju i da su neki od radnika koji su preminuli u plućima imali prašinu koks-petrola", tvrdi.

Navodi da iz kompanije „IGM Stražilovo“ ne žele da razgovaraju sa aktivistima udruženja o ovim problemima."Žalili smo se raznoraznim inspekcijama, ali niko ništa nije preuzeo", tvrdi Pantović.

Direktorka AD Polet IGK Majda Petković oglasila se povodom optužbi koje je iznelo Udruženje "Karlovački vinogradi", a u kojima se strepi da će poljoprivredno zemljište biti zatrovano opasnim materijama. Petković za "Novu" kaže da je postupak u skladu sa rešenjima koja su izdale zvanične, relevantne institucije.Radi se “o usklađivanju površine namenjene za eksploataciju mineralnih (opekarskih) sirovina s granicom overenih rezervi”. Direktorka tvrdi da je sve u skladu sa Rešenjem Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine iz 2004. godine i njegovim izmenama iz 2011. Prema njenim rečima, poštuje se i rešenje Pokrajinskog sekretarijata za energetiku, građevinarstvo i saobraćaj od marta ove godine.Petković navodi da se radi o površini od 40 hektara, koja je već od ranije u sklopu overenih rezervi i dodaje da njihovi radovi ne izlaze van eksploatacionog polja definisanog navedenim rešenjima."Dakle, ne radi se o novom projektu, niti novim rešenjima već samo proširenju unutar postojećeg eksploatacionog polja, koje nije uneto u prostorni plan pravovremeno. Istovremeno u zoni neposrednog uticaja rudarskih radova se zadržavaju namene prostora kao u prethodnom prostornom planu, tj. voćarsko-vinogradarske zone i ostalo poljoprivredno zemljište", navodi Petković za "Novu".Ona ističe da su jasno definisani svi zakonski uslovi i mere sa ciljem sprečavanja i ograničavanja negativnih uticaja na životnu sredinu kao i monitoring tih uticaja - od načina izvođenja radova, mere zaštite prirodnih resursa, kvaliteta vazduha, voda i vodnih resursa, zemljišta,prirodnih dobara, te zaštita od buke, a jasno su definisani i uslovi ozelenjavanja prostora, kao i postupanje u slučaju pronalaska geoloških i paleontoloških nalaza. Dodaje da su jasno definisane i mere zaštite života i zdravlja ljudi, uključujući i zaposlene. Izmenama prostornog plana ne menjaju se, kako tvrdi direktorka Poleta, postojeće mere zaštite ekoloških koridora."Završetkom ovog procesa, obezbeđuje se kontinuitet rada fabrike koja datira iz 1923. godine, i obezbeđuje se egzistencija za 102 porodice, čime se postiže dodatni pozitivni efekat na zajednicu u kojoj poslujemo", navodi Petković.Na naša pitanja o petrol-koksu, Petković kaže da fabrika cigle Stražilovo u Sremskim Karlovcima je jedna od samo dve fabrike u Srbiji koja ima zatvoreni sistem skladištenja petrol-koksa, dok ostale imaju na lokaciji i mlevenje."Stražilovo je jedina fabrika u Srbiji sa ugrađenim filterom koji se koristi od 2016. godine. Nije tačno da filter ne radi, jer je pomenuti filter deo same proizvodne hale i nemoguće ga je paliti ili gasiti. Da bi se isključio, neophodno ga je potpuno mehanički razmontirati i odstraniti od ostatka fabrike. Dakle, filter se koristi konstantno, u suprotnom ciglana ne bi mogla raditi jer ne bi ispunjavala zakonske propise", navodi Petković u odgovoru za Nova.rs.Ona je navela da svi izveštaji iz 2020. godine pokazuju da vrednosti ne prelaze granične vrednosti emisije koje su definisane Uredbom o graničnim vrednostima emisije štetnih materija u vazduh iz stacionarnih izvora."Prema našim saznanjima i dostupnim podacima, generalno je vazduh na području Sremskih Karlovaca, pored Sremske Kamenice, u tzv. zelenoj zoni i po ovom pokazatelju predstavlja čistu životnu sredinu", kaže ona.Odgovarajući na tvrdnje Udruženja "Karlovački vinogradi" o odnosu korišćenja petrol-koksa i plina, Petković kaže da je u avgustu 2012. godine "Stažilovu" izdato rešenje kojim se daje saglasnost na Studiju o proceni uticaja na životnu sredinu kojom su definisane mere u skladu sa zakonom i drugim propisima u cilju sprečavanja štetnog uticaja na životnu sredinu."Iako je Studijom definisana mogućnost korišćenja petrol koksa u učešću 70 odsto, već duži period mi koristimo gas sa učešćem od 85 posto, zanemarujući ekonomski momenat u trenutnim okolnostima rasta cene gasa. U navedenom rešenju je jasno navedeno kako Studija pokazuje da se projektom ne ugrožava životna sredina, a Stražilovo je dužno, što i čini u kontinuitetu, da osigura stalno praćenje kvaliteta vazduha, buke, otpadnih voda, podzemnih voda i postupanje s opasnim otpadom", navodi Petković.Ona ističe da je pomenutom studijom definisan i način postupanja s otpadom koji nastaje u proizvodnom procesu.Ciglana u Sremskim Karlovcima posluje u okviru hrvatske NEXE grupe, a čiji predsednik uprave je biznismen Ivan Ergović. On se nedavno našao u središtu afere koja je nedavno potresla Hrvatsku, a čija je suština sumnja da je jedan sudija primio mito u velikom sudskom procesu vođenom protiv NEXE grupe. Vrednost spora je, prema pisanju pojedinih hrvatskih medija, 7,5 miliona evra.Inače, članovi Udruženja „Karlovački vinogradi“ pokrenuli su i peticiju kojom zahtevaju i obustavu proširenja zone eksploatacije, zatim zabranu skladištenja opasne materije TNG i obustavu povećanja skladišnih naftnih kapaciteta u zoni Prosjanice, kao i potpuno izmeštanje skladišta amonijum-nitrata privrednog subjekta „Promist d.o.o.“ i potpunu zabranu delatnosti na parceli koje podrazumeva držanje opasnih materija. Osnivač kompanije "Promist" je Nebojša Petrić, koji je po smeni vlasti 2012. godine promenio dotašnje partnere u “Južnoj Bačkoj” i pribegao politički SNS znatno podobnijem biznismenu Dragoljubu Zbiljiću.Iste godine kada je postao Petrićev partner, Zbiljić je, prema pisanju BIRN, pred parlamentarne i predsedničke izbore 2012. godine, pored Tomislava Nikolića, tadašnjeg predsednika i osnivača SNS-a, i Aleksandra Stankovića, bio garant kredita od 55 miliona dinara, koji je SNS podigao u Univerzal banci.Bonus video - Barajevo fabrika za preradu otpada

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=barajevofabrikazapreraduotpadaispravkadz-novas-worldwide&stream=hp3500&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="2455888"]Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram