60
Vest o izbacivanju poezije Desanke Maksimović iz programa za treći i četvrti razred profesor Prve Kragujevačke gimnazije Mario Badjuk doživeo je kao lični i profesionalni gubitak. Kao Kragujevčanin oseća veliko poštovanje i zahvalnost za besmrtne stihove "Krvave bajke", a kao profesoru škole čiji su učenici streljani, sa velikim pijetetom diskutuje sa brojnim generacijama đaka i o filozofskom stvaralštvu čuvene pesnikinje. Izostavljanje zbirke "Tražim pomilovanje" profesor Badjuk komentariše kao "ubistvo umetnika".
Pišu Aleksandra Petrović i Lidija Stoisavljević
„Osvrnuću se na Andrićeve reči, da svaki umetnik umire dva puta, jednom kad i svi smrtnici i drugi put kada propadnu njegova dela. Ovo je definitivno ta druga smrt. Da je Desanka živa, ovo bi za nju bili veći bolovi od bilo kog fizičkog bola“, revoltiran je Badjuk zbog uskraćivanja maturantima da upoznaju i drugu stranu pesnikinje.
„Ne mogu da se pomirim sa činjenicom da ona ne pripada epohi, da je to glavni razlog zbog čega je njena zbirka ‘Tražim pomilovanje’ izostavljena iz programa. Tom zbirkom ona je napravila korak unapred, to je prva njena moderna zbirka kojom je otvorila široka vrata i stala u red sa pesnicima koji su u to vreme bili vodeći, poput Vaska Pope, Miodraga Pavlovića, Branko Miljković“, kaže Badjuk, dodajući da su učenici voleli da diskutuju o toj poeziji.
Podsetimo, u okviru izmene programa nastave predmeta Srpski jezik i književnost u gimnazijama, komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila je da iz trećeg razreda isključi izbor iz poezije Desanke Maksimović, a iz četvrtog – čuvenu zbirku velike pesnikinje „Tražim pomilovanje“.
Ivana Peško, profesorka srpskog jezika, kaže za Nova.rs da je zbirka „Tražim pomilovanje“ jedna od najuspelijih pesničkih zbirki Desanke Maksimović, ali svakako i srpske književnosti dvadesetog veka.
„Ovo je zbirka koja je u potpunosti saobrazna epohi u kojoj je nastala, a njena vanvremenost nikako ne sme biti uzeta kao razlog zbog kog će delo biti izbačeno iz lektire. To je, najblaže rečeno, sumanuto! Deluje mi nestvarno da danas treba da se borimo da dela Desanke Maksimović ostanu u lektiri. Pa mi važnije žensko pismo u dvadesetom veku nismo imali! Uostalom, ja ne znam kome je mesto u lektiri, ako nije najreprezentativnijoj pesnikinji naše kulture“, kaže Peško.
Ona dodaje da je reč o književnosti koju srednjoškolci zaista mogu da razumeju i koju dobro pamte, a da je Desanka postala nepoželjna jer je oduvek bila jasna.
„Ne mogu da ne zaključim da se od razumevanja ove zbirke u osnovi najviše i strahovalo. Ovaj čin na najbolji način pokazuje da se prilikom donošenja odluke komisija nije vodila niti estetskim, niti vaspitnim, niti uopšte naučnim kriterijumima. Ovo je zbirka koja svedoči o dijalogu, koja učenike osposobljava da kritički promišljaju svoju okolinu, ali i zbirka koja ih uči vrlini praštanja i milosti. Ne znam da li se neko u Zavodu zapitao šta gubi učenik kome se takvo čitalačko iskustvo oduzme u godinama sazrevanja. Pesnikinji pomilovanje ne treba i ko smo mi da joj ga dajemo? Umesto toga ostaje nam da se zapitamo ko će jednog dana isto to pomilovanje tražiti za nas, ako ovako nešto dopustimo“, zaključuje Peško.
Dubravka Srbu, profesorka srpskog jezika i književnosti u Tehničkoj školi Majdanpek, ovu odluku smatra nesmotrenom i nekulturnom.
„Verujem da je u pitanju greška, koja će odmah biti ispravljena, jer nema drugog objašnjenja za tako nesmotrenu i nekulturnu odluku kao što je izbacivanje iz školskog programa dela, poznatog kao najhumanija srpska zbirka pesama“, kaže Dubravka.
Po rečima Marije Vuksanović, nastavnice srpskog jezika, poređenje Desanke Maksimović i njenog stvaralaštva se ne može i ne sme vrednovati na osnovu stvaralaštva Pope, Miljkovića i ostalih navedenih u zvaničnom obrazloženju.
„Budući da svi oni čine jednu književnu epohu celovitom i autentičnom, smatram da se ni epoha, ni stvaralaštvo svakog od pesnika pojedinačno ne može vrednovati bez obrade pesama Desanke Maksimović (kao ni bez pesama bilo kog autora). Ovaj korak nije samo unazadio školski program, već i kulturu, budući da se učenicima i svima ostalima jasno stavlja do znanja da se nečiji rad može obezvrediti preko noći. Na stranu što učenici neće upoznati emociju i poruke pesama Desanke Maksimović, što je i negde najveći minus ove odluke, jer su generacije rasle sa njenim osećanjem rodoljublja i razumevanjem ljubavi. Neću da kažem kako sada školski program ne može biti gori – plašim se nekog novog iznenađenja“, kaže Vuksanović.
Profesor Badjuk dodaje i da su maturanti kroz obradu pesama iz izbačene zbirke razvijali sopstvena filozofska promišljanja, te navodi da je to bila jedina zbirka koja ih je „osvežavala“ u inače teškom gradivu.
„U programu za maturante je uglavnom poezija zasnovana na mitovima i filozofiji, a Desankine pesme su im jedine bile razumljive, davale su im poleta da se razmahnu i upotrebe maštu. Lako smo razvijali diskusiju i primetio sam da im je to novo lice pesnikinje koju znaju iz osnovne škole bilo zanimljivo“, kaže ovaj professor, navodeći da mu je žao što će buduće generacije biti uskraćene.
„Mislim da bi bilo tužno da đaci ne osete tu njenu emociju, njeno veliko srce koje je podelila u pesmama iz zbirke ‘Tražim pomilovanje’. U svetlu današnjih dešavanja svega kroz šta smo prošli sa epidemijom, taj glas osećanja i glas empatije izuzetno nam je potreban. Desanka nije imala svoju porodicu, ali je stekla drugu porodicu, mnogo važniju, duhovnu, koja će nadživeti nju. To su njene pesme, ako zaboravimo njene pesme, zaboravićemo i Desanku Maksimović. To je ubistvo i sa tim ne mogu da se pomirim“, zaključuje profesor Badjuk.
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
