ECB prvi put posle tri godine podigla kamatne stope: Rat u Iranu podstakao rast inflacije u Evropi

Na sednici održanoj u četvrtak, ECB je povećala ključnu depozitnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena, sa 2 na 2,25 odsto. Istovremeno su povećane i ostale referentne stope, pa je kamata na glavne operacije refinansiranja podignuta na 2,4 odsto, a kamata na marginalne kreditne operacije na 2,65 procenata.

Ovo predstavlja značajan zaokret u monetarnoj politici Evropske centralne banke, koja je tokom većeg dela 2025. godine vodila politiku postepenog smanjenja kamata kako bi podstakla privredni rast.

Međutim, rast inflacije naterao je evropske monetarne vlasti da promene kurs. Inflacija u evrozoni u maju je dostigla 3,2 odsto, što je najviši nivo još od septembra 2023. godine. Glavni razlog za to je rast cena energije od čak 10,9 procenata, koji je direktna posledica rata između SAD i Irana i poremećaja na energetskim tržištima.

U ECB smatraju da više nije bilo prostora za čekanje.

Finansijska tržišta su i pre sednice gotovo izvesno očekivala povećanje kamata, nakon što su predstavnici ECB poslednjih nedelja upozoravali da rast cena postaje ozbiljan problem.

Odluka dolazi u veoma nezgodnom trenutku za evropsku ekonomiju. Privreda evrozone smanjila se za 0,2 odsto u prvom kvartalu 2026. godine, što je podstaklo strahovanja od stagflacije – situacije u kojoj ekonomija stagnira, dok inflacija nastavlja da raste.

Prema procenama samog ECB-a, privredni rast evrozone tokom cele 2026. godine mogao bi da iznosi svega 0,9 odsto. Kao jedan od glavnih razloga za usporavanje navode se upravo više cene energije izazvane ratom na Bliskom istoku.

Šta to znači za građane

Dodatnu zabrinutost izaziva i takozvana bazna inflacija, koja isključuje promene cena hrane i energije. Ona je porasla sa 2,2 odsto u aprilu na 2,5 procenata u maju, što pokazuje da rast cena više nije ograničen samo na energente već se širi i na druge sektore ekonomije.

Za građane i kompanije širom Evropske unije to znači skuplje kredite i hipoteke u trenutku kada su već suočeni sa rastom troškova života, višim računima za struju, gas i gorivo.

Analitičari ocenjuju da bi povećanje kamata moglo da bude tek početak novog ciklusa pooštravanja monetarne politike. Tržišta trenutno procenjuju da postoji oko 50 odsto verovatnoće da ECB ponovo podigne kamatne stope već u septembru.

Jedna od najglasnijih zagovornica povećanja kamata bila je članica Izvršnog odbora ECB-a Izabel Šnabel. Ona je upozorila da centralna banka više ne može da ignoriše posledice rata u Iranu na evropsku ekonomiju.

„Rizik da inflaciona očekivanja izmaknu kontroli sve je veći“, upozorila je Šnabel na konferenciji u Seulu. „Više ne možemo samo da posmatramo ovaj šok i čekamo da prođe.“

Glavni ekonomista ECB-a Filip Lejn takođe je ocenio da su se uslovi od marta značajno pogoršali i najavio korekciju prognoza inflacije naviše.

Šnabel je otišla i korak dalje, upozorivši da bi inflacija u evrozoni do kraja godine mogla da dostigne čak četiri odsto ukoliko se energetska kriza nastavi.