Pobuna orki kod obala Španije: Napadaju i potapaju brodove i obučavaju mlađe da rade to isto

Ovaj fenomen prvi put je zabeležen u maju 2020. godine u Gibraltarskom moreuzu. Od tada je registrovano više od 500 susreta između orki i plovila, a prema podacima istraživača, najmanje 250 brodova je oštećeno. Četiri jedrilice su potonule, dok povređenih ljudi nije bilo.

U centru pažnje nalazi se mala i ugrožena populacija iberijskih orki koja živi uz obale Španije i Portugala. Prema podacima Međunarodne unije za zaštitu prirode (IUCN), ova populacija smatra se kritično ugroženom, a broji svega nekoliko desetina jedinki.

Napadi usmereni na kormila

Naučnici su identifikovali najmanje 15 orki koje redovno učestvuju u incidentima. Sve su dobile zajednički nadimak „Gladis“, prema nekadašnjem naučnom nazivu vrste Orcinus gladiator.

Njihova taktika je gotovo uvek ista. Orke prilaze brodu sa krme, a zatim udaraju, guraju ili grizu kormilo. U nekim slučajevima uspevale su da ga potpuno otkinu. Posade svedoče da životinje deluju koordinisano, dok mlađe jedinke često imitiraju ponašanje starijih.

Najčešće mete su jedrilice duge oko 12 metara koje plove relativno sporo. Napadi uglavnom traju manje od pola sata, mada su zabeleženi i višesatni susreti.

Potopljene jedrilice

Prvi ozbiljniji incident dogodio se 2022. godine kada je jedrilica sa pet osoba potonula nakon susreta sa orkama. Tokom narednih godina usledili su novi slučajevi.

Švajcarska jahta „Champagne“ potonula je 2023. nakon što su tri orke probile i uništile kormilo. Iste godine kod ulaza u luku Tanger-Med potonula je i jedrilica „Grazie Mamma II“.

Tokom 2024. godine orke su potopile špansku jedrilicu „Alboran Cognac“ i britanski brod „Bonhomie William“, oba u Gibraltarskom moreuzu. Godine 2025. zabeleženi su novi incidenti kod portugalske obale, uključujući potapanje francuske jahte „Ti'fare“.

Zašto to rade?

Niko još nema siguran odgovor.

Jedna grupa istraživača smatra da je reč o igri i radoznalosti. Orke su poznate kao izuzetno inteligentne i društvene životinje koje često razvijaju nove obrasce ponašanja i prenose ih drugim članovima grupe.

Druga teorija kaže da životinje namerno ciljaju kormilo jer su naučile da je to „slaba tačka“ broda. Morski biolog Erik Šo smatra da orke kormilo doživljavaju slično repu plena – njegovim onesposobljavanjem zaustavljaju kretanje objekta.

Postoji i pretpostavka da je sve počelo nakon nekog traumatičnog događaja, možda sudara jedne orke sa plovilom. Takvo iskustvo moglo je da pokrene ponašanje koje su kasnije usvojile i druge jedinke.

Neki stručnjaci veruju da je u pitanju svojevrsni „modni trend“ među orkama. Poznato je da ove životinje prenose kulturne obrasce ponašanja, baš kao što su krajem osamdesetih pojedine grupe orki na severozapadu SAD nosile mrtve losose na glavama iz razloga koji nikada nisu potpuno objašnjeni.

Mit o osveti

Društvene mreže i pojedini mediji često predstavljaju ove događaje kao „osvetu orki“ ljudima, a internet su preplavili mimovi o „ratu orki protiv čovečanstva“.

Međutim, naučnici upozoravaju da za takve tvrdnje nema dokaza.

Stručnjaci naglašavaju da nema dokaza da orke namerno žele da povrede ljude. Kako navodi Atlantic Orca Working Group, u više od 500 zabeleženih susreta nije bilo ljudskih žrtava niti ozbiljnijih povreda.
„Da im je cilj bio potapanje plovila, do sada su mogle da potope stotine brodova“, navode istraživači.

Zbog sve većeg broja incidenata španske i portugalske vlasti uvele su posebna upozorenja za nautičare, a naučnici pokušavaju da pomoću satelitskog praćenja utvrde kretanje najpoznatijih jedinki kako bi se izbegli novi susreti.