Kovačević: Desankina poezija je važna od vrtića do doktorata

- Imao sam tu sreću da sretnem Desanku Maksimović, da je upoznam i budem njen gost u Narodnom pozorištu kada je obeležavala svoj 80. rođendan. Sa te čuvene fotografije većine ljudi više nema. Više puta sam imao prilike da je slušam kako govori u Klubu književnika ili Udruženju književnika - priča Dušan Kovačević.Nije, kaže, čuo za to da je komisija Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja odlučila da izbor iz njene poezije isključi iz programa za treći razred gimnazije, a njenu zbirku "Tražim pomilovanje" iz programa za maturante gimnazija. Nakon reakcije Zadužbine "Desanka Maksimović", iz Zavoda im je, kako su preneli mediji, odgovoreno da su "članovi komisije dugo razgovarali o najzrelijoj zbirci poezije velike pesnikinje, 'Tražim pomilovanje', i zaključili da se 'vanvremenost Desanke Maksimović ne uklapa u poetičke okvire epohe, te da postoji bojazan da bi učenici pogrešili u vrednovanju njene poezije, umanjujući njen značaj', kao i da su predložili da se zbirka nađe u programu za prvi razred, uz zaključak da bi tako 'zbirka našla svoje pravo mesto kao odjek književne epohe srednjeg veka'.- Nijedno od tih obrazloženja nema nikakvog smisla. Poezija Desanke Maksimović po svom kvalitetu odgovara čitaocima različitih generacija, od prvog razreda osnovne škole, čak i od obraništa, pa do kraja školovanja. I nema tu ni govora o epohama. Njene pesme razumeju i prvaci, a o njima mogu da se pišu i doktorati - jasan je Kovačević.Kovačević misli da iza isključivanja poezije Desanke Maksimović iz školskog programa možda stoje i drugi razlozi.- Pitanje je da li neko tu ima drugi neki plan, vezan i za štampanje knjiga i udžbenika. Kod nas izdavači štampaju i tri, četiri puta udžbenike iz istih predmeta, za iste razrede. To je haos u izdavaštvu, a ne u njenoj poeziji - ocenjuje dramski pisac.Kovačević kaže i da mu je većina pesama Desanke Maksimović među omiljenima, ali najviše voli zbirku „Nemam više vremena“, objavljenu prvi put 1973. godine.Isključivanje poezije Desanke Maksimović sa časova srpskog jezika i književnosti gimnazije osudili su mnogi književnici, a među njima i Matija Bećković, koji je ocenio da su to "uradili oni za čija imena se nije čulo".