Smrtnost od aerozagađenja u Srbiji najveća u Evropi

Jovanović je istakla da je smrtnost od aerozagađenja u Srbiji najveća u Evropi: 175 na 100.000 stanovnika, dok je, na primer, na Islandu 37, a u Irskoj 41. U Srbiji svake godine od posledica zagađenog vazduha umre oko 12.200 ljudi, a životni vek građana je za deset godina kraći nego, primera radi, u skandinavskim zemljama.Pulmološkinja je ukazala da su dve srpske termoelektrane na ugalj u Obrenovcu i Kostolcu među prvih 10 elektrana sa najvećim zagađenjem i najvećim uticajem na zdravlje ljudi u Evropi.“Glavni zagađivači, za čiji uticaj na zdravlje postoje brojna istraživanja i dokazi, su čvrste čestice poput PM2.5 (promera 2,5 mikrometara ili manje) i PM10 (promera 10 mikrometara ili manje), zatim ozon, azot-dioksid, sumpor-dioksid, metan, živa i čađ dobijena izgaranjem ugljovodoničnih gasova. Proizvodnja energije iz uglja najviše doprinosi lošem kvalitetu vazduha u Srbiji, jer termoelektrane na ugalj oslobađaju znatne količine čvrstih, suspendovanih čestica PM, sumpor-dioksida i azotnih oksida - pri čemu sumporni i azotni oksidi značajno doprinose formiranju PM2.5 čestica, ozona kao i kiselih kiša od sumpornih jedinjenja, a emituju i teške metale poput žive, i trajne organske zagađivače”, navela je Jovanović.Prema njenim rečima, pomenuti zagađivači vazduha mogu dovesti do različitih oboljenja srca, krvnih sudova pa čak i do šloga, a mogu izazvati i teška maligna i druga ozbiljna oboljenja.“Štetni efekti ovih zagađivača vazduha po zdravlje su najviše uočljivi upravo kad su u pitanju disajni organi, gde mogu dovesti do razvoja ozbiljnih plućnih oboljenja kao što su hronična opstruktivna bolest pluća, emfizem pluća, bronhijalna astma i karcinom.Među najčešćim poremećajima i oboljenjima kardiovaskularnog sistema, za čiji nastanak ili/i komplikacije je značajnan uticaj aerozagađenja, jeste oštećenje srčane autonomne funkcije sa značajnim poremećajima srčanog ritma, angina pektoris, infarkt srca, povećan krvni pritisak, znatno češća i gora arterioskleroza, povećana cerebrovaskularna ishemija i sklonost šlogu sa svim posledicama po mentalno stanje ljudi”, upozorila je Jovanović.Kako je naglasila, aerozagađenjem su naročito ugrožena deca, trudnice, starije osobe i, posebno, oboleli od respiratornih i drugih bolesti, poput kardiovaskularnih.“Već desetak godina postoje dokazi da se zagađenje vazduha javlja i kao ozbiljan faktor rizika za zdravlje dece, pa čak i za pojavu dijabetesa”, istakla je Jovanović.Pulmološkinja je objasnila da od čestica aerozagađenja mogu da štite samo prave nano maske, ali da je nemoguće izbeći pogubne efekte aerozagađenja po zdravlje ljudi, jer se maske ne mogu nositi svuda i neprekidno. U smanjenju izlaganja zagađenom vazduhu mogu se koristiti i prečišćavači vazduha, ali oni nisu dostupni mnogim domaćinstvima.“Jedino pravo rešenje je u koracima koje mora vlast da preduzme da bi se smanjilo zagađenje, kao što su to druge zemlje davno uradile… Nažalost, stalno se pokušava marginalizacija ovog ogromnog nerešavanog problema. Srećom, naš problem aerozagađenja je od posebnog interesa i za Evropsku uniju, dobrim delom jer su i nekoliko zemalja EU ugrožene širenjem aerozagađenja iz naših prostora. Dokaz vitalnog značaja ovog problema jeste i da je EU upravo namenila oko četiri milijarde evra pomoći Srbiji za aktivnosti sa ciljem smanjenja emisije zagađivača vazduha kao jedan od prioriteta“, rekla je Jovanović.Podsetila je da je Evropski parlament pre više od tri godine usvojio direktivu o kontroli zagađenja kojom su Srbiju i druge zemlje Zapadnog Balkana obavezane da počnu smanjivanje emisija iz velikih postrojenja za sagorevanje i da usaglase nacionalne zakone i pravila sa zakonima EU, uključujući i određivanje privremenih „plafona“ vrednosti emisija za 2018. i 2019. godinu.„Nacionalni Plan za smanjenje emisija (NERP) Ministarstva zaštite životne sredine iz decembra 2017. godine postavio je za cilj da se smanje ukupne godišnje emisije sumpor dioksida, oksida azota i čvrstih čestica PM iz starih velikih postrojenja za sagorevanje (Nikola Tesla, Kostolac, Novi Sad, Kolubara, Pančevo), kako bi se najkasnije do 1. januara 2028. godine dostigle granične vrednosti emisija koje su propisane pomenutom direktivom. Međutim, umesto da se preduzimaju odgovarajuće aktivnosti u cilju smanjenja aerozagađenja i ispunjenja ovih ciljeva, pokušalo se nedavno da se podignu granice dozvoljenog aerozagađenja, tako da bi se prikazalo da nema tolikog prekomernog aerozagađenja, pa je, kao što je poznato, direktor Agencije za zaštitu zivotne sredine zbog nepristajanja na ovo bio dobio otkaz“, navela je Jovanović.Autorka nedavno objavljene knjige „Kovid-19, odabrani aspekti“ kazala je da dosadašnje medicinsko iskustvo ukazuje da se kod značajnog broja pacijenata koji su preležali virusnu infekciju održavaju dugotrajne tegobe i simptomi.“Među najčešće dugotrajne tegobe preležanog COVID-19 ubrajaju su: otežano disanje – dispneja (prosečno između 40 i 50 odsto oporavljenih), kašalj (oko 15-20%), slabost – malaksalost (preko 50%), bolovi u misićima i zglobovima, i gubitak kondicije. Pored ovih, relativno česte dugotrajne tegobe preležanog COVID-19 su bolovi u grudima (osećaj pečenja i pritiska), poremećaj regulacije telesne temperature, poremećaj srčanog ritma poput preskakanja srca, ubrzanog pulsa pri mirovanju i različitih neuroloških tegoba (poremećaj pamćenja vrtoglavica, glavobolja, gubitak čula mirisa i ukusa), i psiholoških problema (post-traumatski stresni poremećaj, anksioznost, depresija)”, rekla je profesorka Jovanović.Dodala je da aerozagađenja imaju posebnu negativnu ulogu u epidemiji virusa korona.“Aerozagađenja mogu uticati na brže širenje zaraze zbog vlaženja maski kada je vlažno vreme kada sumpor-dioksid i azot-oksid sa vodom čine jaka kisela jedinjenja. Pluća osoba koja su izložene aerozagađenju čine te osobe rizičnim grupama i za bakterijske i za virusne infekcije jer se narušava za čoveka veoma bitan lokalni imunitet donjih disajnih puteva i pluća. Zbog te narušene lokalne imunske barijere u plućima, osobe izložene aerozagađenju kakvo je često u našoj sredini, imaju značajno veće šanse da obole od COVID-19 kao virusne infekcije, a što je još važnije iz istih razloga veća je mogućnost, verovatnoća da se razviju teži klinički oblici COVID-19, koji mogu da dovedu do smrtnih ishoda. Svakako da će hronična oštećenja očekivano biti gora zbog efekta aerozagađenja, kao i manifestacije i komplikacije tih oštećenja”.Srećom, najveći broj obolelih od korone se lepo oporavi, rekla je profesorka Dragana Jovanović za portal UGS Nezavisnost.***Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram