Pred početak prošle sezone došlo je do proširenja sa 18 na 20 klubova, a usled želje NBA da napravi svoj projekat u Evropi, čelnici Evrolige u dogovoru sa klubovima spremaju nove promene i bolje uslove.

Predviđen je novi plan proširenja elitnog evropskog takmičenja sa 20 na 24 kluba, a priča se da bi u budućnosti moglo da bude i 28 učesnika, pogotovo ako se Rusi vrate u velikom stilu.

Crvena zvezda i Partizan su od sezone 2022/23. zajedno deo elite, ali izgleda da još uvek nisu finansijski dovoljno stabilni i nezavisni od države kako bi dobili poverenje Evrope i dugoročne karte za takmičenje sa najboljima.

Kakav je status srpskih klubova?

"Večiti" se već dugo bore za status franšiza u Evroligi. Ipak, na tu čast moraće da sačekaju još makar nekoliko godina, bar prema trenutnim informacijama.

Italijani su nedavno otkrili da će srpski klubovi od sezone 2027/28. u Evroligi nastupati na osnovu novih trogodišnjih specijalnih pozivnica. Prema informacijama iz Italije, Evroliga je već odredila deset klubova kojima će biti ponuđene nove licence, a konačna odluka trebalo bi da bude doneta na sastanku Upravnog odbora do kraja novembra.

Šest klubova trebalo bi da dobije trajne licence – Valensija, Pariz, Dubai, Maksima Roma, Hapoel Tel Aviv i PAOK. S druge strane, Partizan i Zvezda bi se našli u grupi klubova sa trogodišnjim pozivnicama, kao i Virtus i Napoli.

Iako je sve izvesnije da će Zvezda i Partizan u novoj raspodeli ponovo ostati bez statusa trajnih članova Evrolige, najavljena je još jedna šansa da se to promeni, ali izgleda tek za četiri godine. Evroliga bi 2030. trebalo da bude dodatno proširena sa 24 na 28 učesnika. Tada će biti dodeljene još dve trajne licence, a prednost će imati upravo četiri kluba koja su prethodno dobila trogodišnje pozivnice.

Do tada "večiti" moraju da pre svega finansijski postanu još stabilniji, uz sve manje oslanjanje na državu, te sumnjive sponzore, pošto se na primer "Alta banka" ispostavila kao jedan od takvih. Potrebno je da od njih dobijemo jasnu viziju razvoja i budućnosti, te i da rezultati budu bolji - Zvezda je pre više od 10 godina poslednji put igrala plej-of, dok se ni Partizan nije baš proslavio u bliskoj prošlosti.

Dva mesta u elitnom takmičenju biće rezervisana za ekipe koje plasman izbore kroz Evrokup. Ostaje pitanje i šta će biti sa ruskim klubovima, odnosno da li će se, kada i pod kojim uslovima oni vratiti u Evroligu. Tu onda dolazi do novih tumbanja, barem zbog CSKA.

Neizvestan je i status Bešiktaša, koji je ove sezone upao umesto Burga, koji kao šampion Evrokupa nije imao uslove da se takmiči u višem rangu.

Očekuju se i značajne finansijske promene. Postojeći klubovi suvlasnici Evrolige dobiće trajne licence bez dodatnih troškova, dok će šest novih franšiza morati da plati između 50 i 90 miliona evra za ulazak u vlasničku strukturu takmičenja. Sigurno da ni Zvezda ni Partizan neće proći jeftino, a da li će uspeti sve da finansijski i organizaciono iznesu, brzo će se pokazati na delu. Ne treba zaboraviti da oni imaju i problem hale, pošto ni Beogradska arena ni Pionir ne pružaju sigurnost.

Koliko će koja zemlja imati klubova u Evroligi?

Ukoliko se najavljene promene sprovedu već za narednu sezonu, dobili bismo drugačiji odnos snaga u odnosu na ovaj koji je trenutno zastupljen.

Italija bi se sa dva evroligaša pomerila na četiri, koliko ima i Španija. Ako košarkaški poredimo te dve zemlje, nema sumnje da je Španija bolja, ali izgleda da čelnici Evrolige u italijanskim klubovima vide ozbiljne projekte za budućnost.

Turska je trenutno na tri kluba, a od statusa Bešiktaša zavisi da li će na tome i ostati. Grčka će takođe biti na tri, ako PAOK stvarno postane deo elite, što je izvesno, s obzirom na odlično finansijsko stanje u tom klubu. Francuska, Srbija i Izrael bi u novoj raspodeli imali po dva evroligaša, dok Nemačka, Litvanija i Ujedinjeni Arapski Emirati ostaju na po jednom.

Naravno, ishod u Evrokupu može da izazove nove promene, pošto tamo ima klubova iz svih delova Evrope, ali treba znati da ne mogu baš svi sebi da priušte igranje u Evroligi. Mnogi klubovi širom Evrope, čak i oni iz fudbalske Lige šampiona, konkurišu za licencu, mada u ovom trenutku nisu favoriti da je dobiju.