Studentska lista objavila svoj program za privredu i finansije

"Javni novac trošićemo odgovorno, uz jasne prioritete, transparentne ugovore i kontrolu rezultata", ističe se u programu koji su studenti objavili na društvenoj mreži X.

Poručuju da žele predvidive uslove za poslovanje, pravedniji poreski sistem i privredu u kojoj ljudi od svog rada mogu da žive dostojanstveno.

Prenosimo program Studentske liste po ključnim tačkama:

Privreda i finansije

Model jeftine radne snage je potrošen, jer radnika za strane fabrike koji rade za minimalac više nema. Ne nudimo novu tranziciju u kojoj se manjina bogati na račun većine. Neće biti rasprodaje strateških preduzeća, dinar ostaje stabilan, a oduzeta imovina će se staviti u društveno korisnu upotrebu. Ono što u državi funkcioniše, zadržavamo i dovršavamo.

Ono što ne funkcioniše, menjamo pravilima koja važe za sve. Svaki ugovor koji država potpiše biće javan. Javni novac čuvaće institucije. Javna preduzeća vodiće stručnjaci sa javne liste. Uvešćemo progresivnije oporezivanje, podsticaje će dobijati firme koje dižu prosek plata.

Cilj je ekonomija znanja zasnovana na istraživanju i tehnološkom razvoju.

Svaki ugovor koji država potpiše biće javan

Portal javnih nabavki objavljivaće ceo tekst svakog ugovora, zajedno sa cenama i bodovanjem ponuđača. Postupak sa jednom ponudom ili sa velikim aneksima dobiće oznaku na portalu i biće dalje upućen Budžetskoj inspekciji na obradu. Oznaka ne znači da je nabavka neispravna, već da mora da prođe proveru nadležnih organa. Uvodi se crna lista, na kojoj onaj ko prekrši ugovor ostaje tri godine.

Za javne radove uvešćemo nacionalni cenovnik, a za lekove, IT opremu, vozila i gorivo referentne cene. Referentnom cenom se ne ograničava maksimalni iznos, već se uspostavlja mera čije prekoračenje zahteva preispitivanje ugovora. Ako se dogovor ne postigne, ugovor se raskida. Ovim putem nam se ne može ponoviti situacija u kojoj autoputevi i drugi javni radovi višestruko premašuju realnu cenu.

Svaki novi veliki projekat ugovaraće se po Uredbi o upravljanju kapitalnim projektima. Umesto kroz posebni zakon (lat. lex specialis), projekti će se raditi u skladu sa opštim postupkom. Za projekte koji već teku, DRI i nezavisni tehnički revizor objaviće stvarnu cenu i obaveze koje dospevaju, a o nastavku, izmeni ili obustavi odlučuje se na osnovu izveštaja nezavisne Komisije za reviziju kapitalnih investicija (deo Infrastruktura). Prema već ratifikovanim međunarodnim sporazumima Srbija ništa neće činiti jednostrano, ali će se pokrenuti pregovori gde je to moguće.

Za svako zaduživanje objavićemo uslove, to jest koliko je pozajmljeno, za koju potrebu, po kojoj ceni i na koliki vremenski period. Kod ugovora koji dočekaju novu vlast objavićemo sve što zakon dozvoljava, a novi ugovori neće nositi klauzulu o tajnosti cene. Pre nego što uzmemo bilo koji veliki kredit, uporedićemo ga sa bar dva druga sredstva finansiranja, tako da će potencijalno postojanje jeftinijih alternativa biti javno dostupan podatak.

Posebni zakoni za Beograd na vodi, EKSPO 2027 i linijsku infrastrukturu proći će reviziju, sa predlogom da se ukinu, izmene ili usklade sa opštim pravilima. Uz svaku od tih mogućnosti ide procena arbitražnog rizika. Domaće zakone, odluke i dozvole, za razliku od ratifikovanih međunarodnih sporazuma, nova većina menja u zakonskom postupku, po pravilima iz dela Infrastruktura. Praksa posebnih zakona bez roka važenja prestaje, pa Lex specialis za pojedinačne projekte više neće moći da važi neograničeno.

Ko čuva javni novac

Tekuća budžetska rezerva postoji za nepredviđene okolnosti, a ne za stavke koje namerno niko nije želeo da ubaci u budžet. Njen nivo vraćamo na dva odsto prihoda. Neće se više koristiti za troškove koji su mogli da budu isplanirani, niti za redovne programe udruženja, verskih zajednica, sportskih klubova i lokalnih samouprava. Svaka odluka o njenom korišćenju biće objavljena u roku od osam dana, sa imenovanim korisnikom, svotom i obrazloženjem.

Fiskalni savet će procenjivati rizik svake garancije, svakog javno-privatnog partnerstva i svakog velikog kapitalnog projekta pre odluke Vlade. Umesto da Fiskalni savet daje ocenu posle odluke ili da se na njegova mišljenja vlasti ne obaziru, ubuduće će stav Saveta prethoditi glasanju i Vlada će biti dužna da sastavi pisani odgovor, nezavisno od sadržine te ocene.

Poreska uprava će odlučivati o slanju inspekcije na osnovu elektronske analize rizika, a ne po samovolji službenika. Zakonito poslovanje i valjani podaci će za firme značiti da će ređe biti predmet inspekcijske kontrole. Kontrola mimo tog sistema moraće da ima pisano obrazloženje i evidenciju ko ju je naložio. Direktor Poreske uprave biraće se na javnom konkursu, na pet godina.

Zakoni i drugi propisi koji stvaraju posebna prava, uslove ulaska u delatnost, regulisane cene ili državnu pomoć ići će prvo na proveru u Komisiju za zaštitu konkurencije, kako bi bilo poznato da li zatvaraju tržište za druge aktere. Komisija će u prvoj godini uraditi sektorske analize telekomunikacija, maloprodaje hrane, energenata i osiguranja.

Prihod od trajno oduzete imovine ići će na poseban račun, a najmanje 30% od njega, po zakonskoj formuli, na lečenje, talentovanu decu, nauku i socijalnu zaštitu. Planirano je da ostatak ide u investicije, a ne u zatvaranje rupa u budžetu. Svaka oduzeta stvar upisuje se u javni registar, koji DRI revidira svake godine.

Javna preduzeća ostaju državna

Neće biti nepotrebne i nasilne privatizacije javnih preduzeća. Firme od strateškog značaja ostaju u državnim rukama. Strategija državnog vlasništva donosiće se u Skupštini, umesto u Vladi, i zakonom će biti određeno za koje firme državni udeo ne sme da se spusti ispod zatečenog, a za koje ispod 51%. Uvećanje kapitala u kom država ne zadržava proporcionalno isti deo, kao i koncesije i iznajmljivanje osnovnih sredstava na duže od deset godina, smatraće se smanjenjem državnog udela u preduzećima. Transformacija javnih preduzeća u akcionarska društva neće značiti i privatizaciju. Dugoročan cilj je da se resursi i firme čija je rasprodaja zabranjena unesu u Ustav, kao u više zemalja EU.

Svi mandati direktora, v. d. direktora i nadzornih odbora izabranih po starom zakonu, na republičkom i lokalnom nivou, prekinuće se u roku od 12 meseci od stupanja zakona na snagu. Uslovi za izbor na ove funkcije, različiti u starom zakonu o javnim preduzećima i u novom zakonu o društvima kapitala, izjednačiće se u korist strožih uslova novog zakona. Postavljanje v. d. direktora biće otežano, a preduzeća u državnom vlasništvu preći će na dvodomno upravljanje, što će osnažiti njihovu autonomiju. Vlast će nastaviti da kontroliše svoj udeo u skupštini akcionara, ali će direktora birati nadzorni odbor čiji članovi dolaze sa javne nacionalne liste nezavisnih stručnjaka koji su položili državni ispit, nemaju sukob interesa i potpisali su izjavu da su nezavisni od političkih stranaka. Konkurse će voditi komisija koju sastavljaju Narodna banka Srbije i Agencija za sprečavanje korupcije. Država će kontrolisati strateški pravac javnih preduzeća, ali ne i neposredno kadriranje, čime ona prestaju da budu plen političkih stranaka.

Javno zemljište i objekti prodaju se i daju u zakup po pravilu samo po tržišnoj vrednosti i u javnom postupku. Zakup van javnog sektora ima ograničeno trajanje. Ubuduće ugovor koji nije objavljen ne proizvodi dejstvo, jer država neće priznavati ugovore potpisane u tajnosti.

Porezi

Najsiromašniji u Srbiji plaćaju nesrazmerno visoke dažbine državi zbog akcizne robe, kod koje se visina nameta meri prema količini, a ne prema primanjima građana. Umesto da snižavamo akcize, što bi navike stanovništva promenilo nagore, planiramo da izmenimo poresku politiku, tako da se rad oporezuje manje, a velika imovina više. Uvodi se više razreda za progresivno oporezivanje dohotka, godišnji porez se ukida i razredi se primenjuju na mesečnu zaradu, na izvoru. Neoporezivi deo zarade se diže sa 23 odsto na 35 odsto prosečne zarade, što će dodatno pomoći progresivnosti poreza, odnosno da oni koji imaju manje plaćaju manje, a oni koji imaju više plaćaju više.

Porez na imovinu će se računati progresivno, ne promenom stopa, već računanjem svih nekretnina zbirno. Neko ko poseduje više stanova plaćaće veći porez nego do sada, a gradovi će moći da uvedu dodatni namet za stanove koji stoje prazni duže od dvanaest meseci. Prihod od tog poreza i dalje ostaje opštinama. Pošto se nekretnine jednog obveznika mogu nalaziti u više opština, zbirni obračun vodiće Poreska uprava, a kako se prihod potom deli među opštinama, urediće zakon, tako da nijedna ne ostane bez dosadašnjeg prihoda. Uvećaće se stope poreza na velika nasledstva, ali supružnik, porodični dom i visok neoporezivi iznos po nasledniku ostaju izvan poreza, pa on pogađa samo zaista velika nasledstva. Cilj nije prihod za budžet, već otežavanje utaje jer prijavljeno i oporezovano nasledstvo postaje dokaz porekla imovine koji kasnije niko ne može da ospori, a imovina koja godinama nije prijavljivana izlazi na videlo u trenutku nasleđivanja.

Podsticaji, Razvojna banka i tržište

Model ekonomskog razvoja bivše vlasti se od početka zasnivao na jeftinoj radnoj snazi. Zemlja se stranim firmama nudila tako što je radnik plaćen manje nego u većem delu Evrope, a država je to još i subvencionisala po radnom mestu. Taj model je demografski mrtav. Konkurencija su mu zemlje sa daleko nižim platama, a radnika za njega više nema. Subvencija po radnom mestu ukida se, uz poštovanje postojećih. Podsticaj ubuduće dobija samo projekat koji diže prosek zarada, prema pragovima. Prag je vezan za prosečnu zaradu i stepenovan u četiri nivoa prema razvijenosti opštine. U nerazvijenim opštinama je niži, ali i tamo zarada mora da ga premaši, a projekat bez opreme po standardima EU podsticaj ne dobija. Po radnom mestu se podstiče još samo u devastiranim opštinama, kao prelazna mera sa rokom upisanim u zakon. To znači da se dolazak starog tipa investitora neće ograničavati u siromašnim opštinama, jer je bitno zadržati i stvoriti svako radno mesto u takvim uslovima. Drugde, takve investicije su štetne jer prave nezdrave lance snabdevanja, koji nisu sposobni da stvore dodatnu vrednost i da budu dugoročno održivi u uslovima gde su konkurenti sposobni za inovaciju.

Umesto da po svetu tražimo fabrike kojima treba jeftina ruka, potpuni fokus nove vlasti će biti stvaranje inovativnih firmi koje mogu da budu konkurentne na evropskom i svetskom tržištu. Spregom univerziteta, instituta i privatnog sektora, gradićemo atmosferu potrebnu za startape koji rastu u Srbiji. Ulaganja u istraživanje i razvoj, danas oko jedan odsto BDP-a, udvostručićemo do 2032. godine. Država će za jedan mandat izabrati ograničen broj prioritetnih oblasti i u njih usmeriti novac, a programi bez rezultata biće ugašeni.

Iz Fonda za razvoj i AOFI nastaće Razvojna banka Srbije, u prvoj polovini mandata. Kao banka, a ne fond, imaće pristup novcu EBRD-a i drugih razvojnih banaka, koji fondovima nije dostupan. Razvojna banka Srbije moći će da kreditira samo preko poslovnih banaka i bez naloga Vlade. Da se sudbina Razvojne banke Vojvodine ne ponovi, zaduživanje joj je zakonom ograničeno na četvorostruki iznos kapitala. Osnažićemo startap fond za domaće tehnološke kompanije, potencijalno ćemo ga puniti iz prihoda od oduzete imovine. Država daje početni ulog i ostaje ulagač, dok će menadžment biti profesionalan. Podrška startapima ide kroz univerzitete, Startap fond i Razvojnu banku, ne kroz subvencije.

Veliki trgovinski lanci iznad praga prihoda koje odredi zakon svakodnevno će objavljivati cene po prodavnici u mašinski čitljivom obliku, dostupne svakome ko hoće da ih prikaže ili uporedi. Agencija za energetiku i RATEL vodiće uporednike ponuda struje, gasa i telekomunikacija, a RZS će objavljivati cenu osnovne korpe u satima rada po medijalnoj zaradi. Ograničenje cena uvodi se samo po propisanom pravilu i na određeno, ne kao trajna mera.

Test potrebe je pravilo po kome neko sme da počne posao tek kad država ili komora procene da za njim postoji potreba. U godinu dana ocenićemo sve propise o ulasku u delatnost po metodologiji OESR i jednim zakonom ukinuti kvote i testove potrebe, osim za pitanja bezbednosti. Regulisane profesije gube pravo da same određuju koliko novih članova primaju. Registar administrativnih postupaka postaje iscrpan i obavezujući. Podatak koji je firma jednom dala državi, država više ne sme da traži od nje, nego ga sama uzima iz registra. Mikro i mala preduzeća podnose jedan godišnji izveštaj kroz jedan portal, za njih istek roka bez odluke znači odobrenje tamo gde službenik nema šta da procenjuje, a svaka dozvola prolazi test neophodnosti.

Javni sektor i uprava

Zabranu zapošljavanja iz člana 27k zamenićemo plafonom broja zaposlenih po korisniku, upisanim u Zakon o budžetu. Plafon se utvrđuje tako da pokrije minimume koje zakon propisuje za pojedine službe. Svaki korisnik budžeta unapred će da zna koliko ljudi sme da zaposli, a u tom okviru svako radno mesto popunjava javnim konkursom. Udeo pripravnika i probnog rada bez konkursa biće ograničen. Plate u javnom sektoru usklađivaćemo jednom godišnje Zakonom o budžetu, a ne odlukom Vlade. Redovno usklađivanje prati rast zarada van javnog sektora, a svaka promena odnosa plata između delatnosti ili novo pravo zaposlenih donosi se istim zakonom, uz pokriće u budžetu.

Lična karta i zdravstvena kartica biće besplatne, pasoš i vozačka dozvola plaćaće se samo po stvarnom trošku izrade, uz umanjenje za decu, penzionere i osobe sa invaliditetom. Elektronski izvodi, uverenja i registracija preduzetnika neće se naplaćivati. Do 2028. svaki postupak prema državi moći će da se obavi elektronski, bez ukidanja šalterske usluge. Gde su svi podaci već u registrima i nema potrebe za diskrecionim odlučivanjem, rešenje će se donositi automatizovano.

Dinar

Vrednost dinara ne diramo. Devalvacija bi nakratko pomogla izvozu, ali bi podigla cene i oštetila štednju. Režim kursa utvrđuje Narodna banka Srbije uz saglasnost Vlade, a Vlada tu saglasnost daje postojećem režimu relativno stabilnog kursa uz ciljanje inflacije i ne pokreće njegovu promenu. Sa druge strane, menjaćemo nezdrave temelje dinara. Dinar danas opstaje na prilivu stranih ulaganja, ne na domaćoj štednji. U dinarima je tek 22,5 odsto javnog duga, ostatak je u stranim valutama, pa svako slabljenje dinara automatski uvećava dug. Cilj je da se udeo dinara u javnom dugu poveća na 30 odsto do kraja mandata, jer dug u dinarima ne raste sa smanjenjem kursa. Uvešćemo dinarske štedne obveznice za građane. Garancije i zaduživanje javnih preduzeća ići će u dinarima gde god tržište to nosi.