Tri anegdote iz života patrijarha Pavla koje govore kakav je čovek bio

Gojko Stojčević je rođen 11. septembra 1914. u Kućancima, u današnjoj Hrvatskoj. Danas se njegovo svetovno ime retko spominje, ali je postao jedna od najvoljenijih ličnosti u Srbiji pod drugačijim imenom - kao patrijarh srpski Pavle.

Još kao dete je ostao bez oba roditelja. Odgajila ga je tetka koja ga je poštedela seoskih poslova i omogućila mu da se školuje. Iako je iz veronauke imao dvojku, u Beogradu je 1936. godine upisao Bogoslovski fakultet, a uporedo sa njim i Medicinski.

Na medicini je stigao do druge godine, ali je Bogoslovski završio i tu ga je dočekao Drugi svetski rat. Kako bi se izdržavao, radio je na građevini, sve dok na poziv svog školskog druga Jeliseja Popovića nije otišao u ovčarsko-kablarske manastire gde je i započeo svoj monaški život.

Za patrijarha Srpske pravoslavne crkve izabran je 1. decembra 1990. i ostao na njenom čelu sve do svoje smrti. Bio je takav čovek da su ga voleli i oni koji ne veruju u Boga, a priče iz negovog života i njegove mudrosti se i danas pamte i prepričavaju.

Ovo su neke od njih.

"Šta bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?"

Za vreme zasedanja Svetog arhijerejskog sabora Srpske pravoslavne crkve, kada je došao trenutak večernje službe, patrijarh se uputio prema Sabornoj crkvi. Na putu od Patrijaršije do hrama, bili su jedan do drugog parkirani luksuzni automobili.

Svog pratioca, patrijarh je upitao: “Čiji su ovi skupoceni automobili?” i dobio je odgovor da su vlasništvo njihovih episkopa.

“O, Bog ga video, šta bi tek vozili da nisu dali zavet skromnosti?”, prokomentarisao je patrijarh.

Pravilo šest maslina

U prijatnoj atmosferi, na ručku u Patrijaršijskom dvoru, jedan do drugoga sedeli su patrijarh Pavle i vladika Stefan. Na stolu je bila i činija sa maslinama.

Svi prisutni znali su da se patrijarh drži svog načela da je ljudskom organizmu potrebno do šest maslina, ne više.

Vladika Stefan je zahvatio osam, te je šaljivo upitao patrijarha: “Vaša svetosti, ja zahvatih dve više, šta da činim”?

Patrijarh mu je odgovorio: “Sad uzmi to što si zahvatio, a sutra uzmi dve manje”...

"Svako vidi šta hoće"

Kad je patrijarh trebalo da krene na Banovo brdo, na službu u crkvu, pratilac ga je upitao hoće li da se odveze automobilom, što je patrijarh odbio, rekavši da će ići autobusom. Da bi ga, ipak, odgovorio od ovog nauma, pratilac ga je podsetio da je leto i da nije zgodno ići gradskim prevozom, jer ljudi idu na Adu Ciganliju, a ženski svet je razgolićen.

“Svako vidi ono što hoće”, kratko je odgovorio patrijarh Pavle.