Slučaj nestalih beba: Potresne tvrdnje roditelja

Društvo 20. sep. 202119:03 > 19:22
Podeli:
Foto: Shutterstock

Slučaj nestalih beba nešto je što dugo potresa javnost u Srbiji, a prema tvrdnjama pojedinih udruženja roditelja nestalih beba, više hiljada je navodno lažno proglašeno mrtvim. Iako se ovi slučajevi najviše vezuju za osamdesete i devedesete godine, udruženje "Nestale bebe Beograda" navodi da su prve prijave za, kako tvrde, krađu beba počele da se podnose još pedesetih prošlog veka. Ove organizacije isticale su više puta sumnju da su bebe navodno bile, kako one tvrde, prodavane.

Udruženja roditelja nestalih beba sumnjaju da su bebe prodavane u zapadnim zemljama, a na hiljade roditelja, kako navodi udruženje „Nestale bebe Beograda“, svedočilo je da su im lekari govorili kako je njihova beba naprasno umrla neposredno ili dan-dva nakon rođenja. Ovo udruženje još tvrdi da roditeljima najčešće nije bilo dozvoljeno ni da vide telo, a samo retkima je predato, pa i u tim slučajevima roditelji, prema njihovim tvrdnjama, ozbiljno sumnjaju da je reč o njihovom novorođenčetu.

„Roditelji su zbunjeno gledali kartone njihove izgubljene dece i čudili se nelogičnostima – obim glave se nije poklapao, beba koja je rođena zdrava, umirala bi nakon samo nekoliko dana sa fatalnom dijagnozom. Nakon smrti, dokumentacija o umrlim bebama ponekad bi nestajala zbog naprasne poplave objekta…“, navodi se u „Nestalim bebama Beograda“.

Advokat Aleksandar Đorđević, partner u Advokatskoj kancelariji Batić, koja zastupa 11 porodica nestalih beba, kaže za Nova.rs da je javna tajna da je iz porodilišta širom Srbije tokom osamdesetih i devedesetih veliki broj beba, kako kaže, nestajao sa objašnjenjem da su deca preminula.

„Uglavnom jer su prevremeno rođena ili da su imala telesne nedostatke, te nakon par dana u inkubatoru navodno preminula. Postoji jasan šablon kada je reč o slučajevima nestanka beba iz porodilišta, pre svega u većini slučajeva bilo je reči o blizanačkoj trudnoći, mislimo da su se doktori vodili mišlju da će roditelji u tako teškom psihičkom stanju da se fokusiraju na preostalo živorođeno dete i da neće previše postavljati pitanja. Čak i izjave da će bolnica sahraniti dete da telo deteta ne vraćaju roditeljima u ovakvim trenutcima možda su nekim roditeljima bile logične. Mislimo da je reč o dobro razrađenoj taktici, a u nekim slučajevima i o targetiranju koje je trajalo mesecima pre samog rođenja. Prosto je neverovatno kako jedan tako dug lanac doktora ginekologa, babica, neonatologa pa zaključno sa patolozima i na kraju matičarima može decenijama funkcionisati bez greške, zato smatramo da je država bila pokrovitelj ovoga“, navodi Đorđević za naš portal.

U Advokatskoj kancelariji Batić nam ističu da njihov najstariji slučaj nestanka bebe koji zastupaju potiče još iz 1972. godine, a najnoviji iz 2002.

„Neverovatnih 30 godina ove kriminalne strukture pod okriljem države funkcionišu bez smetnje“, ocenjuje naš sagovornik.

Aleksandar Đorđević Foto: Promo/advokaturabatic.rs

Đorđević nam ukazuje i na potresna svedočenja roditelja u slučaju nestalih beba, od kojih su neka jeziva.

„Imamo situaciju gde u podrumu GAK Višegradskoj majku šamaraju i psuju, da bi nakon rođene bebe istoj rekli da je luda i da nije još beba izašla, a naposletku pod lekovima je sprovode u kliniku ‘Dr Laza Lazarević’, majka koja je vodila blizanačku trudnoću i koja zna da je na ultrazvuku videla dva deteta sve vreme trudnoće sada biva nagovarana da je rodila samo jedno dete. Imamo situacije gde roditeljima stižu pozivi za vojsku za njihovu preminulu decu, poziv u kojem je napisan matični broj i ime deteta, pa sve do situacije da jednu bliznakinju, navodno jedinu preživelu porođaj, prepoznaje dečko sa kojim se njena navodno preminula sestra zabavljala“, rekao je Đorođević.

Naš sagovornik ispričao nam je i da je jedna porodica koju zastupaju na kraju pronašla, kako tvrdi, sina.

On ističe i da je država bila primorana da nešto učini i to presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu u slučaju „Jovanović protiv Srbije“ 2013. godine kojom je ustanovljeno pravo na naknadu štete zbog gubitka prava na porodični život sa nestalim detetom. Porodici Jovanović je dodeljeno 10.000 evra na ime naknade štete.

Država je 2020. godine usled velikog pritiska da se slični slučajevi reše donela i lex specialis kojim je omogućila svim porodicama čija su deca nestala da ostvare pravo na naknadu štete u iznosu od 10.000 evra po detetu, navodi naš sagovornik.

„Ukoliko malo vratimo priču unazad videćemo da je upravo iznos od 10.000-15.000 maraka bila cena bebe koju su kupci ‘birali’ iz porodilišta, a po kasnijim svedočenjima mnogih, imamo poznato svedočenje porodice iz Nemačke koji su došli u porodilište mislivši da usvajaju bebu gde im je rečeno da biraju koje novorođenče hoće, jedno dete 10.000 maraka, blizanci 15.000. Ironičan je iznos ali i zakon, naime taj zakon je u najmanju ruku problematičan, sa stanovišta pravne nauke, spor koji se vodi pred višim sudovima nije ni parnični ni vanparnični, iako ga zakon svrstava u vanparnicu. Ono što je zanimljivo jeste da nema protivnika predlagača, ali ipak ukoliko se utvrdi da je dete nestalo država će isplatiti novac“, kaže Đorđević i dodaje:

„Ovo je jedna vrsta zamke koju je država napravila, dajući novac, ali izbegavajući odgovornost za svoju ulogu u ovim kriminalnim radnjama. Postavlja se pitanje po kojem osnovu država Srbija isplaćuje novac ako nije stranka u postupku. Na kraju da non-sens bude najveći , ali i još jedna pravna zamka države, jeste da zakon nalaže da čak i porodice koje ne mogu dokazati da im je beba ukradena iz porodilišta dobijaju naknadu, a sud donosi rešenje da se ne može utvrditi da li je beba nestala iz porodilišta. Ovo je svojevrstan vid zamazivanja očiju porodicama mislivši da će država tako oprati ruke od zlodela koje je decenijama činila. U većini slučajeva zapravo se donose potonja rešenja da se ne može utvrditi da je dete nestalo, isplati se roditeljima 10.000 evra i time je država oprala ruke. U retkim, nadamo se ne tako retkim jer ćemo se kao advokati porodica boriti da to ne bude, donose se odluke gde se jasno utvrđuje da je dete nestalo iz porodilišta.“

U ovoj kancelariji nam navode i da ih često pitaju šta je cilj tih roditelja jer znaju da svoju decu verovatno neće moći da vrate jer su to sada, kako kažu, odrasle osobe koje imaju svoje živote.

„To jeste tačno, možda se neće ostvariti kao roditelje te dece u pravom smislu te reči, ali to ne menja činjenicu da su to oduvek bili, da su sada neki već proveli cele živote u potrazi za odgovorima, gde je, da li je živ i zdrav, kakav je čovek postao. Mnogi će se zadovoljiti činjenicom da im je dete živo i zdravo, čak i da je dete ipak preminulo po rođenju što nije nemoguće u nekim slučajevima roditeljima je bitno i gde je sahranjeno. Često čujemo jednu istu rečenicu od strane roditelja koja glasi ‘znate, mi kada uđemo u crkvu upalimo sveću i za zdravlje i za umrle, za svaki slučaj’ i to je upravo ta patnja koju novčana odšteta neće uspeti da nkanadi već isključivo istina“, zaključuje nam advokat Đorđević.

Bonus video – Opasan pas i beba

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar