Proteste radnika nekadašnjih industrijskih giganata koji u Nišu traju već 13 godina, mnogi nazivaju "doživotnim", jer veliki broj radnika od njih oko 9.000 koji potražuju zaostale plate nije dočekao isplatu onoga što su zaradili. Njihove kolege kažu da su umrli zbog bolesti, starosti, ali i da ih je ubijala i nepravda, jer su živeli u bedi, a pojedini od njih imali su sudske presude o isplati i više od 100 plata.
Na skupove ispred Gradske kuće, koji se organizuju svakog petka u 10 časova, dolaze oni najuporniji, oni koji imaju para za karticu za prevoz ili još mogu da hodaju.
Slavoljub Stanković (68) nekadašnji radnik Fabrike guma „Vulkan“ dolazi na proteste iako hoda sa štakama, jer mu je leva nova isečena iznad kolena.
Stanković kaže da mu „Vulkan“ i država duguju 10.200 evra, jer nije dobio četiri i po plate, nadoknadu za 19 meseci bolovanja i otrpemninu za odlazak u penziju.
„Plate je trebalo da mi isplati fabrika i naknadu za bolovanje država, jer je reč o bolovanju dužem od 30 dana. Trebalo je to da urade još 2012. godine, međutim, još ni dinar nisam dobio. Smanjivali su mi tokom godina iznos potraživanja od 690.000 dinara, na 590.000 pa na kraju je bilo da socijalno (Fond za penzijsko i socijalno osiguranje) treba da mi isplati 440.000 dinara. Na kraju ništa od toga nije bilo jer je navodno socijalno moja potraživanja „prebilo“ sa dugovanjima„Vulkana“ prema fondu. Ne znam kako je to moguće, ali tako su mi rekli“, rekao je Stanković.
On je istakao da je to što mu fabrika nije isplaćivala platu, a država bolovanje, potpuno upropastilo njegov život.
„Da sam imao para kupovao bi lekove i ne bi došao u situaciju da moraju da mi iseku nogu. Da mi nisu isekli nogu supruga se ne bi razbolela od brige i umrla. Potpuno zdrava žena umrla je za samo dva meseca, kada su rekli da će da mi iseku nogu. To je pa posebna priča, ostao sam bez noge zbog lekarske gluposti. Imao sam jednu rutinsku operaciju, ali se nešto iskomplikovalo, moj lekar je bio odsutan, drugi lekari nisu hteli da me prime odmah. Morao sam da čekam svog lekara 35 dana, a za to vreme mi je noga „skapala“ od kolena do prstiju. Gangrena se proširila i morali su da mi je iseku iznad kolena“, kaže Stanković.
PROČITAJTE JOŠ
Dodao je da već deset godina žive sam i to, kako ističe, mnogo „bedno i strašno“. Za poslednjih deset godina, ne seća se da je bilo šta kupio sebi za oblačenje, samo hranu i lekove.
„Penzija mi je 30.000 dinara za 38 godina radnog staža i kad ne bi morao da kupujem lekove i plaćam račune, živeo bi solidno. Ali kad platim lekove 6.000 dinara i račune za komunalije, za hranu mi ostane 9.000 ili najviše 10.000. Povremeno me obiđe mlađi unuk i moram od tih para da mu dam neki dinar, kakav bi deda bio kad mu ne bi dao. Imam i jednog čoveka koji odlazi na pijacu da mi kupi to što mi treba. Njemu ne plaćam, ali eto voli da popije kafu ili pivo. Kad sve to isplatim, šta meni ostane? Ponekad ako imam za prepodne da pojedem pola paradajza i dva parčeta hleba, a popodne samo pola paradajza. Kad je bila korona i kad nismo smeli mi stariji da izlazimo, bukvalno sam gladovao dva puta po sedam dana. Nije imao ko hleb da mi kupi“, vidno potresen govori Stanković.
On je kazao da mu je posebno teško palo to što su ga iz poreske 2018. godine našli da nije platio porez za tri godine, od od 2009. do 2011. godine i naplatili mu porez sa kamatom.
„Kako sam mogao da platim porez kada sam tada ležao u bolnici skoro dve godine i nisam primao ništa. Ja svoja dugovanja ne mogu da naplatim, a oni su meni naplatili 12.300 dinara porez i još 13.800 dinara za kamatu. Silno sam se izaduživao tada i mesecima sam morao da vraćam dugove da mi izvršitelji ni bi odneli stvari“, rekao je Stanković.
Takođe je rekao da je zabrinut kako će nadalje da se izdržava jer svakodnevno sve poskupljuje.
„Pričaju o inflaciji od devet do 10 posto. Ma kakvi, sve je poskupelo 40 do 50 odsto. Nije tačno da će struja poskupeti 6,4 odsto kao što kažu. To je bez PDV i akciza. Poskupeće sa svim dažbinama oko 9,7 odsto. Možda mi plaćamo najjeftiniju struju u regionu, ali ne verujem da imamo primanja kao kod njih. Ja ne smem da potrošim više od 350 kilovata, čak ni zimi. Grejem se na jedan radijatorčić, više se smravam nego grejem. Ali jednom sam prekoračio 350 kilovata, jedva sam račun otplatio, za hranu mi maltene ništa nije ostalo, trpeo sam gladan“, ističe Stanković.
Kako je kazao, stalno se u Nišu priča o izgradnji azila za pse, a on priželjkuje boravak u jednom takvom azilu.
„Da ima dva obroka i da ne moram da plaćam račune, a penziju i ne moraju da mi daju. Samo neka me hrane i lekove da mi daju, bio bi srećan“, rekao je Stanković.
BONUS VIDEO: Protest u ulici Vojvode Putnika u Nišu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
