Savet za štampu izrekao javnu opomenu portalu "Republika" zbog 19 tekstova o Vuku Cvijiću, novinaru nedeljnika "Radar"

Kako se navodi u odluci Saveta, portal „Republika.rs” prekrišo je tačke Kodeksa novinara koje se tiču istinitosti izveštavanja, nezavisnosti od uticaja, odgovornosti novinara i novinarki i poštovanje dostojanstva.

Kako se navodi u obrazloženju odluke, advokati Vuka Cvijića podneli su žalbe zbog ukupno 19 tekstova objavljenih od 29. maja prošle godine do 27. marta ove godine. Kako su naveli, 29. maja prošle godine Milan Lađević, jedan od vlasnika izdavača „Republike“, napao je Vuka Cvijića, zbog čega je protiv njega bila podneta krivična prijava. Tužilaštvo je prijavu odbacilo sa obrazloženjem da nije bilo krivičnog dela nasilničko ponašanje, ali je nesporno utvrdilo, na osnovu snimaka kamera, da je Lađević napao i udario Cvijića, što se vidi iz priloženih rešenja dvaju tužilaštava.

Uprkos tome, portal u svih 19 tekstova tvrdi da je Cvijić napao Lađevića. Osim toga, sporni tekstovi sadrže i niz uvredljivih kvalifikacija na račun Vuka Cvijića i retoriku govora mržnje, on se predstavlja kao osoba koja laže, preteruje i napada kolege, a insistira se i na tome da je to što govore i on i svi koji ga podržavaju politička propaganda „tajkunskog novinara“ i „Šolakovih medija“, i „mašinerije laži Cvijića i nedeljnika Radar“.

Takvim načinom pisanja, po mišljenju žalitelja, prekršene su brojne tačke Kodeksa iz poglavlja Istinitost izveštavanja, Nezavisnost od uticaja i Poštovanje dostojanstva.

Članovi Komisije za žalbe ocenili su da je žalba osnovana, da je način na koji je „Republika” izveštavala o ovom slučaju potpuno neprihvatljiv i suprotan osnovnim profesionalnim i etičkim principima. Protiv podnositelja žalbe je vodena višemesečna vrlo prljava kampanja zbog fizičkog sukoba sa jednim od vlasnika privrednog društva koje je vlasnik portala protiv kojeg je podneta žalba

Portal je sve vreme izveštavao u interesu svog vlasnika, Milana Lađevića, na način koji je za posledicu imao netačno, pristrasno i nepotpuno informisanje javnosti. Medij je mesecima insistirao isključivo na verziji događaja koju je izneo Lađević, prećutkujući sve informacije koje nisu išle u prilog njegovim tvrdnjama i uporno neosnovano optužujući Cvijića da laže, Time su prekršene gotovo sve odredbe iz poglavlja Istinitost izveštavanja.

Redakcija je tokom višemesečnog „praćenja” postupka pred tužilaštvom potpuno zanemarila javni interes i odgovornost javnosti, podređujući ih interesima svog izdavača. Istovremeno, žalitelj je u brojnim tekstovima vređan, omalovažavan, korićena je potpuno neprihvatljiva retorika i namerno mu je narušavan ugled i reputacija. Na isti način je „Republika” pisala i o drugim ljudima koji su podržali Cvijića, sve sa ciljem njihove diskreditacije i plasiranja jednostrane verzije događaja koja odgovara jednom od aktera, direktno povezanim sa medijem koji izveštava.

S obzirom na to da objavljivanje ovako velikog broja tekstova u kojima se više puta ponavljaju iste optužbe i uvrede na račun Cvijića i ista jednostrana interpretacija događaja, nesumnjivo ukazuje na kampanju, odnosno na kontinuirano zlonamerno narušavanje reputacije osobe o kojoj se izveštava, Komisija nije odlučivala o prekršajima Kodeksa u svakom pojedinačnom tekstu, već ih je posmatrala kao celinu i donela jedinstvenu odluku za sve tekstove priložene uz žalbu koji su objavljeni u okviru te kampanje.