Sanja Pavlović, Autonomni ženski centar: Važno je razgovarati o tome kako prepoznati nasilje, ali i šta raditi kada se desi

Sanja Pavlović iz Autonomnog ženskog centra govorila je za portal Nova.rs o kampanji "Ja biram podršku", koja za cilj ima edukaciju i prevenciju nasilja, ali i o tome kako prepoznati nasilje i kako sa decom razgovarati o ovoj temi.

Statistike pokazuju da je nasilje nad ženama u porastu, ali čini se i da veliki broj slučajeva ostaje neprijavljen. Kako zaustaviti ovaj negativan trend?

Najvažnija stvar za odluku žene da prijavi nasilje jeste stepen poverenja koji ima u institucije: da će je zaštititi i da će ostvariti pravdu. Zato je odgovornost da grade to poverenje, pre svega, na institucijama. Pored toga, važno je razumeti da žene ne prijavljuju nasilje i iz brojnih drugih razloga, gde se pre svega ističe strah od nasilnika – da će je dodatno povrediti, da će povrediti decu, da će joj se „osvetiti“ zbog prijave… Zato je uloga svakoga od nas da, kao društvo, gradimo kulturu neprihvatanja nasilja i podrške žrtavama, da bi znale da nisu same.

Kada se govori o nasilju, najčešće se govori o fizičkom nasilju. Kako povećati svest o psihičkom i seksualnom nasilju kome su žrtve neretko izložene?

Upravo tako, u senci fizičkog nasilja koje je najvidljivije ostaju brojne druge forme koje je teže prepoznati. Ekonomsko nasilje je mladima potpuna nepoznanica, ali sve više počinju da govore o seksualnom nasilju, a posebno o seksualnom uznemiravanju, koje počinje da se dešava mladim devojkama i na ulici i u školi… Psihološko nasilje je takođe forma koju sve više intuitivno osećaju kao problem, ali nisu sigurni koji su to sve oblici. Na svim ovim temama sa njima radimo kroz edukativni program „Mogu da neću – Ljubav nije nasilje“, koji sprovodimo u Autonomnom ženskom centru, od 2023. godine uz podršku kompanije Procter&Gamble.

Koliko je važna podrška kompanija i ima li podizanje svesti o prisutnosti nasilja u našoj zemlji uticaj, jesu li vidljive neke promene?

Kao što sam već rekla, od velikog je značaja da kao društvo dođemo do toga da nasilje postane apsolutno neprihvatljivo. To zahteva puno priče na ovu temu, kao i mnogo rada, te institucionalnih promena. Ali, svaka inicijativa je apsolutno dobrodošla. Mi od prošle godine sarađujemo sa kompanijom Procter&Gamble, koja kroz kampanju „Ja biram podršku” podiže svest o važnosti borbe protiv nasilja. Od svakog kupljenog proizvoda brendova Pantene, Head&Shoulders, Always i Gillette Venus u bilo kom Maxi, Mega Maxi, Tempo ili Shop&Go objektu, ova kompanija odvaja 100,00 RSD. Prikupljena sredstva se potom usmeravaju u nastavak naših edukativnih radionica. Plan je da nakon ovogodišnje kampanje unapredimo radionice novim sadržajima i organizujemo novi krug obuka za mlade iz različitih gradova, te da se svi raspoloživi kanali komunikacije „Autonomnog ženskog centra“ iskoriste za nastavak edukacije i promenu odnosa prema nasilju među mladima.

Možda najporazniji statistički podatak pokazuje da skoro polovina mladih u Srbiji smatra da šamar nije nasilje. Da li deca u školskom uzrastu uopšte umeju da prepoznaju nasilje?

Iz iskustva u radu sa mladima u srednjim školama, moj utisak je da u poslednje vreme sve više umeju da prepoznaju različite oblike nasilja i želim da verujem da se i pomenuta statistika postepeno menja. Ipak, tolerancija na nasilje je i dalje visoka, posebno kod dečaka. Devojčice lakše prepoznaju stvari koje im ne prijaju, ali ne umeju uvek da to imenuju nasiljem. Osim toga, ne znaju kako reagovati i kome se obratiti u tim situacijama.

Svedoci smo i da je digitalno nasilje u porastu, posebno među mlađima koji su korisnici društvenih mreža. Da li nastavnici u školama znaju da prepoznaju ovaj tip nasilja i kako bi trebalo da reaguju? 

Istraživanje koje je sa nastavnicima rađeno u Srbiji, Mađarskoj, Španiji i Hrvatskoj na temu digitalnog rodno zasnovanog nasilja među učenicima pokazalo je da većina njih smatra da ovo nije ozbiljan problem, ali i da sami smatraju da nemaju dovoljno znanja o ovoj formi nasilja. Stoga, pored rada sa mladima, Autonomni ženski centar ima razvijen i akreditovan seminar i za nastavno osoblje, upravo na temu digitalnog nasilja. Ovim putem pozivamo nastavnice i nastavnike koji su zainteresovani za ovaj tip obuke da nam se jave, jer ćemo uz podršku kompanije Procter&Gamble i kampanje „Ja biram podršku“ i ove godine nastaviti sa održavanjem obuka.

Kako sa mladima razgovarati na ovu temu? Koje su to ključne stvari na koje treba obratiti pažnju i ukazati na važnost prevencije?

Sa mladima je najvažnije stvoriti siguran prostor u kome nema tabua i gde mogu otvoreno i iskreno da govore o ovoj temi. Tema nasilja u partnerskim vezama mladih nije obuhvaćena formalnim programom obrazovanja, a naše iskustvo pokazuje da im je od izuzetne važnosti i da imaju potrebu da o tome razgovaraju, razmenjuju iskustva i stiču znanja. Važno je razgovarati o tome kako prepoznati nasilje, ali i šta raditi kada se ono desi tebi ili tvojoj drugarici, i kome se obratiti za podršku.

Edukacija u ranom periodu je prvi korak ka boljitku. Vi ste pokrenuli kampanju koja fokus stavlja upravo na informisanje dece školskog uzrasta o različitim tipovima nasilja. Možete li nam reći nešto više o tome?

Program „Mogu da neću“, pored edukativnih aktivnosti za mlade i nastavnike u srednjim školama ima za cilj podizanje svesti o problemu nasilja u partnerskim odnosima mladih. Vrlo uspešnu kampanju smo ove godine sprovele uz pomoć influenserke i digitalne kreatorke Marte Lovrić (@madafakamaka) koja je uspela da na autentičan način otvori ovu temu sa mladim devojkama na društvenim mrežama TikTok i Instagram @mogudanecu. Količina poruka koje je primila tokom trajanja kampanje i sva podeljena iskustva pokazuju da nam nedostaje (makar virtuelni) prostor gde će mlade devojke moći da se obrate za savet. Planiramo da nastavimo da društvene mreže učinimo edukativnim i sigurnim prostorom.

Kako izgledaju radionice na kojima mladi učestvuju i šta je 150 đaka, koliko ih je tokom prethodnih godinu dana bilo na radionicama, naučilo?

Mladi koji su prošli naše edukacije u prethodnom periodu naučili su da prepoznaju nasilje u partnerskim vezama, ali i da osveste rodne stereotipe koji do nasilja dovode. Naučili su kome se mogu javiti za podršku i, što je najvažnije, imali su prostor za razmenu iskustava i znanja. Čvrsto verujem da mlade devojke imaju vrlo dobru intuiciju kada je reč o nasilju, ali da je često samo potrebno da neko potvrdi i usmeri njihova razmišljanja, da im veruje kada govore o tome i da ih ohrabri u stremljenju ka svetu gde je nasilje nedopustivo. Pored radionica u školama, organizovale smo i nekoliko online radionica na temu uticaja pornografije na partnerske veze mladih, i one su bile samo za devojke. Postojala je veoma velika zainteresovanost za ove radionice, pa planiramo i sa time da nastavimo kako bismo obezbedile mogućnost razgovora o ovoj temi za koju se čini da je i dalje tabu, ali je neizostavna ukoliko govorimo o partnerskim odnosima u tinejdžerskom i ranom odraslom dobu.