Školska godina je “iza ćoška”, a Radna grupa za podršku mentalnom zdravlju i sigurnosti mladih, na čelu sa premijerkom Anom Brnabić, još nema jasnu strategiju pružanja podrške nastavnicima, roditeljima i učenicima, kao ni plan po kojem će se nastava odvijati, što im je bio prvobitni zadatak, posle tragedije, koja se desila u OŠ “Vladislav Ribnikar”. Čime se ova Radna grupa bavi, pita se u razgovoru za Nova.rs cenjeni profesor Aleksandar Baucal sa Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Za bilo kakvu strategiju rada, sada je kasno, kaže on, jer je na tome trebalo aktivno da se radi još od juna, a smenu koleginice Tamare Džamonje Ignjatović, sa projekta pružanja podrške školama, smatra velikom greškom sistema.
Predlog struke sa Filozofskog fakulteta bio je, da još u junu, počne rad sa nastavnicima i učenicima u svim školama, koji bi sanirao posledice tragedije u kojoj je ubijeno 10 ljudi, od toga devetoro dece.
„U junu su nastavnici bili pod tenzijom, pred pucanjem i sagorevanjem. Naš savet bio je da psiholozi, pedagozi i kolege iz struke, sa njima rade tokom celog leta, da ih pripreme za novu školsku godinu, jer ono što se dogodilo u maju, niko nije zaboravio. Međutim, to se održalo samo na individualnom nivou, onaj ko se sam javio dobio je podršku. Bilo je potrebno raditi sa svim školama i nastavnicima zajedno, na nivou kolektiva. Kako nikakav konkretan projekat nije započet, bojim se da sad pred početak školske godine može biti kasno da se išta započinje“, kaže prof. Baucal.
Radna grupa na čelu sa premijerkom, preuzela je odgovornost, i oni su bili u obavezi da daju kostur celoj priči, ističe profesor, odnosno da sprovedu u delo najbolje moguće rešenje.
„Mi sad, kao građani, uopšte ne znamo ko je tu i za šta odgovoran. U ovakvim situacijama mora biti uključeno političko telo, jer se zahtevaju političke odluke. Međutim, ni stručne odluke ne treba da se donose u mešovitom telu. U prve dve nedelje posle tragedije, svi su uskakali da pomognu, ali već posle tog vremena, neko je morao da sedne i kaže: ‚Dobro, neposredna kriza je prošla, ajde sad da vidimo ko će da rešava koji deo‘. Plašim se da će se sve ideje svesti na radionice od kojih škole neće imati veliku korist, jer će ih pre ili kasnije odbaciti. Imali smo ih i u ranijem periodu i ničemu nisu doprinele. Glavni problem, na koji je trebalo usmeriti svu energiju, ostaće nerešen“, naglašava Baucal.
Trebalo je da vlast obrazuje radnu grupu koju bi činili isključivo stručnjaci za obrazovanje.
„Naš predlog strategije bio je jasan. Jedan nivo bi bile – škole generalno, drugi nivo – završetak školske godine, treći nivo – priprema škola za povratak u klupe i poslednji nivo – formiranje nacionalnog tima, koji bi se aktivirao svaki put u budućnosti, kada bi se desile slične krize, kao što zovemo vatrogasce kad izbije požar. Ovaj predlog izneli smo ljudima iz Društva psihologa Srbije (DPS) sa kojima smo bili u kontaktu, a oni su ga preneli u Radnu grupu. Nismo, međutim, dobili nikakvu povratnu informaciju. Možda su ovaj predlog i razmatrali, ali nismo čuli da su ga prihvatili, da jesu, znali bismo. Nismo mi morali ni biti deo projekta, ali je bilo važno da ključni ljudi budu stučnjaci koji su edukovani da prave timove za sve škole. Ovo nije bio jedini predlog. Od maja do danas smo produkovali nekoliko ideja, ali nije bilo povratne informacije od Radne grupe ni za jednu od njih“.
Kada je, nakon ubistava u „Ribnikaru“, osnovana Radna grupa, pokrenut je projekat sa Institutom za mentalno zdravlje, da se svim školama pruži psihološka, ali ubrzo je pokrenuta inicijativa i za obrazovnom podrškom.
Pročitajte još:
„Svi ti predlozi, nažalost, dešavali su se bez jasne organizacije, pa je u jednom trenutku trebalo da dobiju formu, ali Institut za mentalno zdravlje (IMZ) nije nikako mogao da sklopi ugovor sa Filozofskim fakultetom, pa su potpisali ugovor sa Društvom psihologa Srbije (DPS). Trebalo je da DPS i Filozofski naprave dogovor, ali su se pojavile administrativne prepreke. Tome se nije pridavala pažnja, jer su, pojedinima, izgleda, druge stvari bile urgentne. Projekat i dalje vodi IMZ u saradnji sa Društvom psihologa, a jedan tim sa Filozofskog bio je uključen u pružanje podrške ljudima iz ‚Ribnikara‘ i Mladenovca, ali više nisu njegov deo“, kaže profesor Baucal.
U situaciji koja je celu naciju zadesila posle tragedije u „Ribnikaru“, naši nadležni su se postavili kao i u vreme pandemije kovida – pogrešno!
„Od početka smo govorili da način upravljanja tim procesom nije dobar, kao što je bilo pogrešno da se u vreme pandemije pravi Krizni štab između političara i stručnjaka. Smatrali smo da premijerka treba da vodi jednu grupu sa političarima, a drugu radnu grupu treba da čine isključivo stručnjaci, koji dizajniraju podršku. Formiranjem mešovite Radne grupe je već napravljena greška. Još tada nije uspostavljena dobra struktura u domenu odlučivanja što je dovelo do toga da učenici uskoro sedaju u klupe, a nema plana za podršku školama“, kaže profesor.
Nažalost, smena profesorke Tamare Džamonje Ignjatović i njeno isključivanje iz projekata, bilo je očekivano.
„U DPS ima raznih struja, koje se, kako čujem, bore za neku moć, što zaista zvuči banalno. Njena smena, tačnije isključivanje, ne deluje uopšte dobro za sva buduća dešavanja povodom projekata podrške. Takav odnos prema stručnjacima ne uliva poverenje da će oni koji su sada nadležni iznedriti dobra rešenja, a situacija je takva da moramo ponuditi i više od onoga što najbolje znamo i školama i roditeljima i deci“, naglašava naš sagovornik sa Filozofskog fakulteta.
Pali smo na prvom koraku, kada smo dozvolili da se pružanje podrške školama usmerava prema politici.
„Šta će biti sa školama i šta da očekujemo od 1. septembra, i kakvu će podršku dobiti nastavnici i učenici, ne znam. Nadam se samo da se nećemo praviti kao da se ništa nije desilo. Skloni smo, nažalost, brzom zaboravljanju, a to je najgora stvar koja bi mogla da se dogodi, jer bi pokazala da se desilo nešto na šta nemamo nikakvog uticaja i da je naš jedini odgovor:‘Pa šta‘“, zaključuje prof. Baucal.
Podsetimo, Tamara Džamonja Ignjatović, profesorka psihologije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, poznata po kritičkim komentarima vlasti i javnog diskursa, smenjena je s mesta koordinatorke tima Društva psihologa Srbije (DPS), koje je angažovano na projektu pružanja psihosocijalne pomoći posle tragičnih događaja u „Ribnikaru“ i Mladenovcu. Njenu smenu su izglasali na novoizabranom Izvršnom odboru (IO) DPS na čijem čelu je od jula meseca ove godine psihološkinja Dunja Simić, bliska saradnica SNS.
***
BONUS VIDEO: Radna grupa za izmene Zakona o elektronskim medijima bez novinarskih udruženja
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Ostavi prvi komentar