Saobraćajni inženjer, Gradimir Stefanović, koji je bio konsultant za izgradnju metroa brojnih evropskih metropola, u intrvjuu za "Novu" navodi da je projekat beogradskog metroa previše skup i neracionalan. Ujedno, ovaj stručnjak daje konkretna rešenja koja bi bila jeftinija i Beograđane konačno oslobodila saobraćajnih kolapsa.
Za metro u Beogradu prvobitno je predviđeno 6 milijardi evra, da li mislite da su troškovi mogli biti manji?
Promenjene su neke postavke koje su „nazidale troškove“. Pričamo o hipotetičkim ciframa. Po mišljenju sadašnje vlasti, ova trasa mnogo bolje servisira i opslužuje, u odnosu na sve prethodne predloge i osmišljene trase. Na kraju će biti politička odluka je gde će i kako taj metro da ide.
Kako Vam se čini trasa prema kojoj se sada gradi beogradski metro?
Kada građevinski gledate ovu trasu, ona je prilično teška. Reč je o neke dve moguće strategije, a ova koju su odabrali je prilično skupa. Stanica „Trg Republike“ ide 25 metara u dubinu i vi tu ne možete da ubacite stiropor ili purpenu. Morate da omogućite da ljudi lako izlaze na površinu – sve to je vrlo skupo rešenje. Sadašnja vlast koja je ovako videla sliku metroa odgovorna je za njegovo izvođenje. Po mom mišeljnu nema elemenata koji potvrđuju da je ova trasa vredna tih para koje ste prvobitno pomenuli.
Da li Vam se najava da bismo prvu liniju metroa već mogli imati do 2028. čini previše optimistična?
Ona je moguća. Možda je ova cena koja je ovoliko visoka deo tih intezivnih radova. Kao kad smo Most na Adi završavali u decembru, pa nas je to dodatno koštalo, jer nismo hteli da otvaramo u maju, nego 1. januara. To je sve neka strategija upravljanja gradom, kao što u Londonu imate mnogo različitih kuća koje su nazivane po brojim vladarima, a ne po arhitektama: Viktorijanski, Tjudorovski, pa tako i ovo neče biti Kantarov, već Vučićev metro. Pretpostavljam da oni to tako vide.
Više puta ste pomenuli da je dubina stanice postojećeg metroa problem, zbog čega?
Ne može da bude džabe stanice od 25 metara dubine. Ona će imate liftove, gde će se trošiti struja, a biće skupa i eksploatacija, jer niko neće hteti peške da se penje 25 metara.
Postoji li način da se rešimo saobraćajnih kolapsa – postoje li infrastrukturna rešenja da to prevaziđemo pre završetka metroa?
Most na Adi nije kompletiran, a deo je važnog magistralnog prstena. Bolan deo posla je napraviti okretnicu ka Autokomandi, ideja je da poluprsten izađe na Dunav. Sigurno je da bi taj tunel koji bi išao na Autokomandu, bio dragoceniji od sadašnje mogućnosti da izađete na Rakovicu.
Da li se metroom završava priča o gužvama?
Nijedan grad nije stao na prvoj, drugoj ili trećoj liniji. Metro je nešto što ne može da se zaobiđe, a može da ga nema uz neke ogromne posledice gušenja života u gradu. Lično mislim da je mogla drugačija trasa da bude i da je ova suviše skupa.
Kako bi izgledala trasa koju biste Vi predložili?
Trasa koju su generacije održavale, bila je grebenska trasa. Ona ide po grebenu i nema dubokih stanica – to je Vukov spomenik i iznad njega – Bulevar Kralja Aleksandra – Skupština – Trg Republike i polako spuštanje ka Novom Beogradu. Sve to je ekonomična varijanta. Da dam metaforu, to vam je „Oktavia“, a ovo „Škoda superb“. Ne možete nikome da zabranite ko želi nešto skupo, ali izgubili smo pojam šta je racionalnost. Nekada su inženjeri trošili racionalno, nisu uključivali mašinu za štampanje para. Ako neko štampa, neka štampa. Sa staniocm od 25 metara, vama će trebati 3-4 minuta da se izvučete. Svaki planer metroa se trudi da ima što više pltikih stanica. Ne vredi polemisati, ako je neko već odlučio, a da se borimo sa kukama i motikama, ta vremena su prošla. Voleo bih da se provozam jednom linijom metroa u Beogradu – pa neka me nema.
Radovi na izgradnji metroa u Beogradu počeli su u novembru prošle godine u Makiškom polju, gradnjom infrastrukture i nasipa budućeg depoa.
Zamenik gradonečelnika Beograda Goran Vesić kazao je da je ovo najvažniji projekat glavnog grada u 21. veku i da će Beograd do 2030. godine dobiti dve linije metroa dužine 42 kilometara sa 43 stanice, 223 kilometara BG voza sa 76 stanica i 500 polazaka dnevno i 42,6 kilometara nove tramvajske mreže.
„Beograd će 2028. imati metro i biti među najmodernijim gradovima. Važno je da završimo i obilaznicu oko Beograda, jer je u gradu ne samo sve veći broj ljudi već i automobila i moramo da tražimo alternativna rešenja u prevozu“, rekao je Vučić u maju ove godinem nakon što je posetio radove na depou.
On je naglasio da je ponosan na kineske i francuske kompanije koje su glavni izvođači radova na izgradnji metroa, kao i na domaće koje u velikom broju učestvuju kao podizvođači.
Najavio je da će u narednim danima obilaziti infrastrukturne radove kako bi podstakao ljude da užurbanije rade jer je to važno za dalji rast bruto domaćeg proizvoda (BDP) i upošljavanje ljudi.
Napomenuo je da radovi moraju da se ubrzaju, kao i da se metro poveže sa železničkom stanicom Beograd centar u Prokopu.
Vučić je naglasio da je veoma važno da kada neko putuje metroom može da lako pređe na brzu prugu u stanici Prokop i da je zato važno da se odmah poveže metro sa prugom Beograd – Novi Sad.
Rođen 5.10.1950. godine u Beogradu, Gradimir Stefanović diplomirao je na Saobraćajnom fakultetu 1976. Bio je zaposlen u GSP-u 10 godina, zatim prelazi u CIP. Od 1992. radi u Velikoj Britaniji kao nezavisni konsultant za britanske klijente (Transport for London, EBRD, SDG) kao i klijente iz drugih zemalja.
Aktivni član UITP Light Rail Committee od 1978, radi na pripremi izveštaja i prezentacijama. Kao autor radne grupe u ITP za uputstva za laki šinski saobraćaj. Vođa tima za velike gradove u projektima svetske banke i EU TACIS modernizacija javnog transporta u 14 ruskih gradova koji je izveden u periodu od 1996. do 2000. Sarađivao na projektu EBRD na modernizaciji tramvajskog saobraćaja u Odes in a projektu beogradskig prigradskog šinskog saobraćaja.
Sa svojim radovima učestvovao na konferencijama u Moskvi, Dubaiju itd. Trenutno je vođa projekta Heliopolis metro u Kairu koji finansira Svetska banka. Ima konsalting ugovor za Hyderabad metro projekat u Indiji.
U poslednjih 10 godina radio na projektima u EU koji se odnose na gradske šinske sisteme, nezavisno ili kao ekspert UITP-a. Radio je konsalting za klijente iz Norveške, Rusije, Holandije, Izraela, Srbije, BiH, Ukrajine, Egipta, Saudi Arabije i Indije iz oblasti razvoja gradskog šinskog saobraćaja, restruktuiranja kompanija i lokalnih vlasti u oblasti javnog prevoza.
BONUS VIDEO Vesić na Makišu: Radovi za izgradnju metroa teku po planu
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare