Poverenica o istraživanju udruženja „OsnaŽene“: Zabrinjavajuće da nema reakcije nadležnih, stiče se utisak da nikog nije briga

Poverenica za ravnopravnost Brankica Janković ističe da „hoće da veruje da nas je sve uznemirilo i navelo na duboko razmišljanje to vrlo važno novinarsko istraživanje“.

„Zabrinjavajuće što nemamo reakciju nadležnih organa, pitanje je da li kod njih postoji svest koliko su velike razmere ovog problema. Zabrinjavajuće je da još nemamo reakciju, ovo je istovremeno i moj apel. Prošlo je pet meseci od objavljivanja prve priče, da nemate reakciju, jer bilo koja vrsta nasilja u sajber prostoru je jednako opasna kao i fizičko nasilje u analognom svetu, s time što njegove posledice mogu biti i mnogo veće i kompleksnije, s obzirom da je digitalni prostor postao nepregledan prostor reakcija“, kaže ona za N1.

Dodaje da se „život preselio u digitalni prostor“.

„Može imati mnogo više ljudi koji gledaju to nasilje, neki od njih uživaju, vi od tog nasilja ne možete da pobegnete, žrtve mogu da budu suočene sa traumom godinama od pojave snimaka i fotografija“, navodi.

Ima utisak, kaže, da „skoro ne postoji strah“.

„Da na internetu izbacuju sve najgore iz sebe. Taj sadržaj može da retraumatizuje žrtvu, vrlo veliki problem, da ne postoji klima u kojoj se žrtva ne suočava ni sa kakvom stigmom i osudom“, kaže ona.

Kako je rekla, pojavljivalo se u medijima da su devojke koje su ovo otkrile „bile izložene vrlo ozbiljnim pretnjama“.

„Šta još treba neko da kaže, napiše, objavi, da bi neko ozbiljno shvatio tu pretnju. To jeste upravo ovo o čemu govorim, da ne postoji ta klima podrške za žrtve kada izađete u javnost i ispričate sve što ste imale priliku da vidite tokom istraživačkog posla. Kažu da su se desili snimci i drugi video materijal, koji je bio polno eksplicitnog sadržaja u desetinama grupa, govori samo o razmerama problema. Stiče se utisak da nikog nije briga, da niko ne tretira dovoljno ovu vrstu nasilja, jer nema opravdanja da nemamo kapacitet, ono je realno, isto stvarno kao i drugo nasilje“, kaže poverenica.

Prema njenim rečima, „gotovo čitavo stanovništvo koristi internet, koji nam je mnogo toga dobrog doneo“.

„Istovremeno je stvorio nove i olakšao načine za vršenje nasilja“, kaže.

Ističe da „naziv osvetnička pornografija nije adekvatan“.

„Sužava domet dela, jer se podrazumeva da je delo učinjeno od strane partnera, a pornografija implicira da je žrtva snimala te sadržaje. Tražili smo da se krivično delo zove objavljivanje snimaka polno eksplicitnog sadržaja“, kaže.

Pravo, ističe, mora pratiti život.

„Mnoga krivična dela nisu postojala pre 20, 30, 40 godina. Ja bih volela kada bi moglo da prati tom brzinom kojom se razvija nauka i tehnologija, međutim, pravo uvek kaska za životom. Moralo bi naći svoje mesto i kažnjavanje, bolje definisanje, propisivanje ovog krivičnog dela, kako bismo zaštitili žrtve nasilja“, kaže.

Ponovo je ukazala kroz šta prolaze devojke koje su ovu priču objavile.

„Moj utisak je generalno da se to nasilje u digitalnom prostoru, ne postoji nikakav strah, ni od osude, ni od kazne, niti od reakcije javnog mnjenja, kao da smo svi gluvi i slepi za ono što nam se dešava, ja razumem da postoje neke preče stvari, ali nikakvo opravdanje ne postoji za nereagovanje“, kaže poverenica.

***

BONUS VIDEO - Crvena linija: Pornografija bez pristanka