Lekari opšte prakse, pedijatri, oftalmolozi, ortopedi, radiolozi u Srbiji, u toku ambulantnog rada, u samo jednoj smeni, često imaju 70, 80, pa i preko 100 pacijenata, iako je normativ maksimalno 35. Zbog kadrovskog deficita specijalisti su preopterećeni, a pacijenti primorani da čekaju u gužvama na pregled, koji najčešće ne traje duže od 10 do 15 minuta iako bi prema Pravilniku morao biti bar pola sata. Naime, nedavnu izjavu državnog sekretara u Ministarstvu zdravlja Mirsada Đerleka, da lekari treba da budu plaćeni po učinku, mnogi medicinari tumače kao najavu za povećanje plata, s obzirom da rade duplo veći posao od predviđenog.
Najveći pritisak trpe lekari u domovima zdravlja, koji osim što daleko premašuju predviđeni normativ u broju pacijenata, svakodnevno pored rada sa obolelima popunjavaju nepreglednu papirologiju, što oduzima vreme za pregled.
„Svaki dan prelazimo normativ od 35 pacijenata. Najčešće imamo oko 50 pregleda u jednoj smeni, ali to su deca sa najrazličitijim simptomima, od onih bezazlenih, zapušen nosić, blagi kašalj, do ozbiljnih kao visoka temperatura, groznica, bolovi. Rekord koji pamtimo desio se na dan kada je koleginica, koja je nažalost bila sama u smeni, jer je drugi pedijatar bio na bolovanju, primila čak 106 malih pacijenata i ne znam kako je izdržala, ali morala je. U vreme pandemije imali smo po 60 ili 70 mališana u ambulanti u svakoj smeni, svakoga dana“, priča za Nova.rs pedijatar dr Jelena Mitrović, načelnica Službe pedijatrije Doma zdravlja „Dr Simo Milošević” na Čukarici.
Situacija sa brojem pacijenata slična je i na Opštoj medicini.
„Desilo mi se nekoliko puta da sam u smeni imala i po 80 ljudi, da od sedam ujutru do dva popodne ne ustanem sa stolice. Neki dođu samo po upute, drugi na kontrole, ali većina je zbog pregleda, koji najduže traju i zahtevaju popunjavanje papirologije. Nerazumno je da mi u opštoj praksi i dalje vodimo duple kartone i elektronske i papirne. Opšta praksa je sigurno najopterećenija. Problem je u toj ogromnoj administraciji i nedostatku lekara, a mnogo je pacijenata. Svi imamo više od 2.000 pacijenata, nema kod koga više da ih rasporedimo, kako bi se neke kolege rasteretile, jer nas nema dovoljno. Broj lekara u domu zdravlja se određuje u odnosu na broj stanovnika na opštini, a kod nas kartone imaju pacijenti sa svih opština“, priča za Nova.rs doktorka Opšte prakse iz jednog beogradskog doma zdravlja, koja je zamolila da ostane anonimna.
Na dežurstvima u Urgentnom centru specijalisti imaju najviše posla.
Pročitajte još:
„Dok sam kao mlad lekar, specijalista, dežurao u Urgentnom centru, sećam se da je u dežurstvu bilo i po 70 ljudi na pregledu. Lekari sagore na poslu kada se zaređa više takvih dana gde je normativ dupliran, ali to najviše zavisi od ustanove u kojoj rade i od dežurstava. Što se tiče ambulantih pregleda, mi specijalisti radimo oko 35 pacijenata kada su mirni dani, ali ako je zima, pa smo dežurna ustanova i bude lomova svakog dana, onda ih bude i do 60 i više“, kaže za Nova.rs dr Danijel Raspopović, specijalista ortopedije sa traumatologijom.
Nemoguće je imati tačan uvid u broj pacijenata i koliko koji lekar radi u smeni, jer informacioni sistem ne funkcioniše.
„Većina lekara ima više pacijenata nego što je to propisano, a po akreditaciji bi trebalo da imamo 30 do 35 u toku ambulantnog rada u jednoj smeni. Kada su aktuelne epidemije gripa i respiratornih virusa, onda je opterećenost na pedijatriji i opštoj praksi, a zimi, zbog lomova je najteže na ortopediji i hirurgiji. Najopterećeniji su sigurno lekari opšte prakse u domovima zdravlja, kao i pedijatri, potom ortopedi, očni lekari, ali i hirurzi i radiolozi. To su grane na koje se najduže čeka pregled ili snimanje. Opšta praksa i specijalisti imaju u ambulanti često i do 70 pacijenata u smeni, što je duplo više od normativa. Međutim, treba imati u vidu da se kod nekih specijalista zakazuje po 50 pregleda, a kod nekih drugih 30, ali preko svih tih zakazanih, uvek imate hitne preglede koje svaki lekar mora da primi“, objašnjava za Nova.rs anesteziolog dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Svaki prvi pregled trebalo bi da traje između 20 i 30 minuta, a kontrolni do 15 minuta.
„Uglavonm traju duplo kraće, kako bi lekar u jednoj smeni primio sve pacijente koji čekaju. Oni pored pregleda pišu i terapije, popunjavaju papirologiju, a to dodatno traje. Onda iz ministarstva čujemo kako će lekari biti plaćeni po učinku, pa po tom sistemu većini treba dati duplo veće plate, jer obavljaju dupli posao. Državni sekretar je izjavio da bi neki više radili kada bi manje ispijali kafe, ali treba da zna da te kafe piju načelnici, direktori ustanova i svi oni koji su povlašćeni. Ti zaštićeni lekari su se tokom epidemije zaključavali u kancelarije, nisu nikoga pregledali, a sebi su dodavali poene za kovid. Sve bi se to rešilo platnim grupama i platnim razreduima i da imamo informacioni sistem koji funkcioniše, po kojem bi mogli da pratimo ko je koliko uradio. Kada imate informacioni sistem koji funkcioniše na nivou republike onda svi podaci stižu u ministarstvo ili u Fond, i lako ih je obraditi i videti ko je koliko radi“, naglašava Panić.
BONUS VIDEO: Ugovori za 200 najboljih medicinskih diplomaca i obećanje predsenika da će biti bolje: Hoće li mladi lekari i ostati u Srbiji?
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare