Koliko je subspecijalista po glavi stanovnika u Srbiji, zašto naša zemlja ima manje od 10 dečjih ortopedskih hirurga, koliko imamo pedijatara, zašto pregledi traju 10 umesto 30 minuta i zašto je i dalje na snazi Pravilnik iz 2006. koji određuje broj kreveta na klinikama, ali i osoblja na odeljenjima, odgovori su za kojima tragamo i podaci koji nas zanimaju od državnih institucija, kaže za Nova.rs dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije, koji je reagovao na rezultate istraživanja Republičkog zavoda za statistiku (RZS), koji pokazuju da je u našoj zemlji, odnos lekara pacijenata u proseku jedan prema 339.
Prema podacima RZS u Srbiji trenutno radi 20.186 lekara, 1.533 stomatologa i 1.395 farmaceuta, a broj stanovnika na jednog lekara iznosi 339, dok na jednu bolničku postelju ide čak 160 pacijenata.
“U Pravilniku o obavljanju zdravstvene delatnosti iz 2006. piše na koliko stanovnika ide koliko lekara, kao i broj kreveta u određenoj ustanovi. Od te godine do danas situacija u našoj zemlji se drastično promenila i svima je jasno da nam je hitno potreban novi Pravilnik. Siguran sam da ako bi se posle ovog novog popisa uskladio Pravilnik, preporučene cifre bile bi daleko veće za sve kategorije. Pokazalo se i tokom pandemije da su one zemlje koje su imale veći broj lekara i intenzivne nege po glavi stanovnika, mnogo uspešnije zbrinule obolele. Pokazatelji su Italija i Nemačka, gde je Italija prošla katastrofalno”, kaže dr Panić.
Ono što je RZS trebalo da objavi je broj subspecijalista po glavi stanovnika, naglašava on.
“Koliko imamo subspecijalista kardiologa, nefrologa, hirurga, pedijatara, dečjih hirurga, bilo bi lepo da nam neko da taj pregled. To su podaci koji ljude zanimaju, a ove cifre koje su izneli su uopštene i one su najmanje loše u odnosu na sve ono što u Zavodu znaju, ali ne smeju da objave. Nigde ne piše da je broj specijalista i subspecijalista daleko manji nego što bi trebalo da bude, a starosna struktura kadrova je takva da će mnogi uskoro otići u penziju, a nema ko da ih zameni. Broj zdravstvenih radnika, prvenstveno lekara nije ni blizu adekvatan. Oni koji su bili najškolovaniji su otišli iz zemlje. Takođe, različit broj kartona, pacijenata imaju lekari opšte prakse, kao i specijalisti. U domu zdravlja jedan lekar ne bi smeo da ide na više od 2.500 kartona. Na klinikama recimo radiolog obavlja posao za sve, i za primarne i za sekundarne ustanove, on ima mnogo više posla i pacijenata od nekih drugih kolega. Tako je i u svim granama medicine, ne rade svi isto i nemaju svi isti broj pacijenata”, objašnjava dr Panić.
U Srbiji je osetan nedostatak pedijatara, pa neki od njih imaju u toku smene i do 50 najmađih pacijenata.
Pročitajte još:
“U periodima kada vladaju stomačni i respiratorni virusi, grip, kovid, alergije, u jednoj smeni bude i 40, čak i 50 mališana i to je zaista strašno. Nemamo dovoljno vremena za svaki pregled, trebalo bi da izdvojimo bar 20 minuta do pola sata po detetu, ali kada su velike gužve to je neizvodljivo, pa jedva da imamo i 10 minuta za pacijenta”, kaže dr Milena Đorđević, pedijatar.
Takođe, uznemirujuća je činjenica da je zbog pandemije koronavirusa, koja je desetkovala lekare, pregled kod specijaliste u Srbiji sa 30 minuta skraćen troduplo, a umesto 35 pacijenata u smeni, koliko bi trebalo da ih bude, u čekaonicama je 50, a ponekad i preko 100 ljudi, koji čekaju jednog doktora.
“Još 2006. godine ustanovljen je normativ po kojem specijalista neurologije treba da pregleda 120 pacijenata mesečno, što ostavlja 11 minuta po bolesniku. Norma se odnosila na rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti gde je lekar svakodnevno raspoređen za ambulantni rad. Ova praksa je u bolničkim uslovima nemoguća, posebno je bila u vreme pandemije, kad je veliki broj kolega bio raspoređen u kovid bolnice ili su bili na bolovanju. Sa pacijentom, posle upoznavanja sa tegobama i pregleda, moramo i da porazgovaramo, propišemo terapiju, otkucamo izveštaj, a sve to za 11 minuta koliko nam je ostavljeno u ambulantnom danu kada je propisano da primimo 30 pacijenata, ne računajući hitne slučajeve. Iz domova zdravlja neurolozi su povučeni pre devet godina, pa sve usluge pružaju lekari u klinički-bolničkim centrima“, objašnjava za Nova.rs dr Anđela Gavrilović, neurolog.
U regionu, naime, nije ništa bolja situacija, Crnoj Gori, Bosni i Hercegovini nedostaje na hiljade lekara, a u Hrvatskoj su nedavno štrajkovali zbog deficita u porodičnoj medicini, jer samo 2.187 lekara porodične medicine, u ovoj susednoj zemlji, brine o čak 3,66 miliona osiguranika.
BONUS VIDEO: Gužva na Institutu za onkologiju
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare