Osam meseci posle majskih tragedija u "Ribnikaru" i Mladenovcu stigla analiza Radne grupe Vlade Srbije

Prema istim podacima, pokušajima razumevanja ovog iskustva stručnjaci su se bavili i na supervizijama: ukupno su održane 73 supervizije pomagača i osam supervizija supervizora, kao i na konsultacijama sa međunarodnim stručnjacima iz ove oblasti.

U rezimeu i zaključcima, stručnjaci koji su potpisali analizu (Tija Despotović, Ivanka Dunjić, Desanka Nagulić, Tijana Mirović, Radmila Vujić Bojović, Nevena Čalovska Hercog, Vladimir Borovnica, Zorica Marić) naveli su da u prvim danima, nedeljama i mesecima posledice traumatskog iskustva koje je neposredno i posredno pogodilo pojedince, porodice i celu zajednicu – šire se u vidu koncentričnih krugova i ispoljavaju na različite načine, prenosi Danas.

Trauma kao koncentrični krugovi se širi društvom

„Posle izvesnog vremena, kod većine, spontano ili uz stručnu pomoć, intenzitet ovih manifestacija se smanjuje i ustupa mesto tugovanju. Kod manjeg broja pojedinaca teškoće traju duže i ispoljavaju se u vidu Posttraumatskog stresnog sindroma. Tugovanje kao sledeća faza nastaje sa emocionalnom spoznajom da su gubici koji su se desili trajni. To je bolan proces odvajanja od izgubljenih osoba i ima svoje faze, koje su tradicionalno obeležene pomenima – četrdesetodnevnim, šestomesečnim, godišnjim… Najteži i najtragičniji oblik tugovanja je tugovanje za izgubljenom decom, koji traje mnogo duže. Tugovanje je u velikoj meri samoisceljujući proces tokom kojeg se osećaj gubitka ne smanjuje, ali život počinje da raste oko toga. Na kraju, tugovanje pomaže da se sačuvaju sećanje i ljubav prema onima kojih više nema. Na kolektivnom nivou, memorijalni centri otelotvoruju zajedničku tugu i sećanje za sve članove zajednice u sadašnjosti, kao i za generacije koje dolaze“, stoji u analizi.

Kako se navodi, školama, kao institucijama koje su u tragičnim događajima iz maja 2023. bile direktno pogođene traumom, neophodna je pomoć i podrška da ponovo uspostave svoje osnovne funkcije – da postanu mesta sigurnosti, učenja, vaspitavanja i druženja sa vršnjacima.

Pogođene škole oporavljaju se u dobrom pravcu

„Naša procena je da se proces oporavka pogođenih škola razvija u dobrom pravcu. U društvu su se desile očekivane podele i polarizacija, ali je važno da radimo na razvoju saosećanja, solidarnosti i prevenciji u kojoj svako i svaki sistem ima svoju ulogu (ne samo struka). Iako su postignuti određeni napretci, put ka potpunom oporavku je dug i zahteva posvećenost, strpljenje i saradnju mnogo većeg broja aktera u društvu. Pozivamo javnost da nas podrži i da se razume delikatnost vremena u kojem se nalazimo, u nadi da makar oko pitanja mentalnog zdravlja možemo da pokažemo kapacitet i širinu za postizanje nekolicine zajedničih ciljeva, od kojih je jedan ključan: da se našem društvu više nikad ne ponovi 3. i 4. maj 2023 godine“, navode stručnjaci, potpisnici analize.

Prema istim podacima, od maja meseca podrška i pomoć je ponuđena svim direktno pogođenim školama, ukupno 11, od kojih se nisu sve izjasnile da im je potrebna dodatna pomoć.

Neposredna podrška OŠ „Vladislav Ribnikar“

„Neposredna podrška zaposlenima u OŠ „Vladislav Ribnikar“ se pruža od maja meseca kroz različite radionice i grupe. Psihosocijalno savetovalište osnovano je u Omladinskom pozorištu „Dadov“ od kraja maja meseca, a od septembra se nalazi u Dečjem kulturnom centru Beograd. Pored individualne podrške, uspostavljena je i grupna podrška u svim razredima gde je postojalo interesovanje više od troje roditelja i đaka. Pružanje psihosocijalne podrške je organizovano i u Lazarevcu i Kačarevu na poziv škola zbog kriznih događaja u školama. Tokom trajanja letnjeg raspusta pomoć se kontinuirano pružala u Beogradu, Pančevu, Lazarevcu, Mladenovcu, Smederevu i Malom Orašju, van škole u zajednici. Od jeseni pomoć se kontinuirano pruža i u školi u Duboni i Malom Orašju. Ukupan broj svih korisnika psihosocijalne podrške zaključno s decembrom je 1.397″, navodi se u dokumentu.

Takođe piše i da su od septembra započete aktivnosti u DKCB za roditelje, „Razgovor sa roditeljima“ koji je koncipiran kao otvorena psihoedukativna grupa kroz koje je obrađeno 10 tema u periodu od četiri meseca, a kojoj je prisustvovalo 201 roditelj.

Isto tako, kako navode ti stručnjaci, održane su u istom mesecu četiri tribine na temu „Povratak u školu-izazovi i dileme“ u Beogradu, Mladenovcu, Smederevu i Duboni, a na kojima je prisustvovalo više od 160 ljudi.

„U pet škola u Beogradu i sedam škola u opštini Mladenovac i Smederevo sproveden je polu-struktuirani intervju za procenu stanja traumatizma, ukupan odziv je bio 261 đaka“, stoji u analizi, u kojoj se dodaje da su pripremljene i u procesu štampanja tri publikacije namenjene nastavnicima i školskom osoblju po pitanju ranog prepoznavanja znakova i intervencija koje se mogu uraditi u okviru škole, za sve koji su uključeni u postupke prve psihološke pomoći, pogotovo onima koji rade s decom i mladima nakon kriznog događaja i pedagoško-psihološkim službama škole kao i drugima uključenim u postupak pomoći oporavka nakon traumatskog događaja.

Od februara obuka za prosvetne radnike

Kako se dodaje, u februaru ove godine, realizovaće se obuka “Unapređenje kompetencija zaposlenih u sistemu obrazovanja u oblasti zaštite mentalnog zdravlja“ u kojem će učestvovati prosvetni savetnici i savetnici spoljnih saradnika zaposleni u Školskim upravama kako bi bili obučeni za buduće trenere koji će dalje sprovoditi obuke po školama.

Opširnije čitajte na portalu Danas.rs.