0
Cela Srbija je čula priču hraniteljice Erike Ozorak iz Bačke Topole, kojoj je Centar za socijalni rad oduzeo devojčicu Martinu (4) koju je gajila od njenog devetog dana života, a koju zakonski ne može da usvoji jer bi razlika u godinama između nje kao usvojioca i deteta koje usvaja bila veća od 45 godina, što je zakonska granica. Mala Martina je već sedam dana kod usvojiteljske porodice u Subotici koja, dok traje period adaptacije, ne sme da se oglašava. Međutim, ogorčeni zbog Erikinih reči da je Martina s njima tužna, bezvoljna i lošeg zdravstvenog stanja, njeni sad već zvanični staratelji (ime i prezime poznato redakciji) oglasili su se za portal Nova.rs i demantovali navode o tome.
Priča o četvorogodišnjoj devojčici Martini iz Bačke Topole koju su radnici Centra za socijalni rad uzeli od hraniteljice Erike Ozorak i odveli u usvojiteljsku porodicu, nedeljama potresa Srbiju.
Najviše zabrinjavaju Erikine reči da je mala Martina, nekoliko dana pred odlazak u nov dom, bila u lošem zdravstvenom stanju, da je tužna i uplakana jer ne želi da se odvaja od nje, kao i da je počela da mokri u krevet.
Baš zbog toga, porodica koja je usvojila devojčicu, oglasila se za naš portal istakavši da je jako pogođena neistinama koje je iznela hraniteljica Erika, kao i da joj je žao što je propuštena prilika da svi zajedno budu jedna velika porodica.
„Vređa nas što pričaju da dete non-stop plače i da je držimo na sedativima. Nazvani smo satanistima, vanzemaljcima, monstrumima, da smo milioneri koji su kupili dete, pitaju se kako mi to možemo da uradimo…. A šta smo to uradili? Deca se usvajaju i mi smo usvojili dete, sve po Zakonu. Žao mi je gospođe Erike jer na kraju ispade da nije ona kriva, nego ljudi oko nje, prvenstveno su njen sin i komšiluk napravili haos, tako da sad, iskreno, ne znam šta bi trebalo da se dogodi, pa da dozvolim kontakt s devojčicom. Više nisam ni razočarana, nego ogorčena jer smatram da je hraniteljica odrasla i savesna žena. Hvala joj što je ovako vaspitala dete, ali sada je napravila problem“, kaže u izjavi za Nova.rs žena koja je, zajedno sa svojim suprugom, usvojila malu Martinu.
Naša sagovornica dodaje da su je najviše zabolele reči da je devojčica tužna što je u njihovom domu. Ističe da je primetila da su joj u porodici Ozorak „punili glavu“ ružnim i nepotrebnim stvarima.
„Prvu noć kad smo legli, Martina je spominjala policiju. Rekla sam joj da se ne boji, tu smo mi i čuvamo je. Puno neistina je izneto, kao i sama informacija da Erika nije znala da će dete jednog dana ići na usvajanje. To nas vređa“, dodaje ona.
PROČITAJTE JOŠ:
0
0
1
0
Martina je 18. oktobra došla u novu porodicu u Suboticu. Njena usvojiteljica kaže da je devojčica vesela od prvog dana, te da je već stekla svoju rutinu.
„Očekivala sam drugačiju reakciju jer ovo jeste veliki šok i nagla promena za nju, međutim, otkad je kod nas, Martina prespava noć od devet-pola deset uveče do sutradan do devet sati i nema piškenja u krevet. Spava sa mnom, a ponekad zove i muža da i on bude s nama. Dete je čilo, veselo. Utrčala je najnormalnije u našu kuću, pozdravila se s našim zlatnim ritriverom. Dete se seća tačno gde šta stoji, još kad je u julu bila kod nas. Odmah je počela da se igra. Sve je prihvatila, zaista. Za sada nas zove po imenu jer ne želimo da je zbunjujemo. Biće vremena kad ćemo pričati o našim ulogama. Gledamo da joj sve pružimo, igramo fudbal, ljujamo se. Pored kuće, imamo i činčilu i afričkog patuljastog ježa. Imamo ritual da se ona, kad ustanemo, umijemo, spremimo doručak i jedemo, pa nahrani i njih“, objašnjava naša sagovornica.
Martina je svoju novu porodicu prvi put videla 19. juna, u prostorijama Centra za Socijalni rad. Tad je, prema rečima naše sagovornice, iznenadila sve svojim ponašanjem.
„Bili smo i iznenađeni i oduševljeni pošto je dete, kad je ušlo unutra, imala osmeh od uva do uva, kao da se znamo od rođenja. Bili smo pomalo zbunjeni jer nismo očekivali takvu reakciju pošto smo u školici roditeljstva koju smo pohađali, pričali o tome kakvu reakciju možemo da očekujemo. Čak su i socijalni radnici bili zatečeni. Bio je to neopisivo topao susret. Od tada smo na svakih osam dana imali susret. Gospođa Ozorak je dozvoljavala viđanje, a problem je nastao kad je dete trebalo da prespava kod nas“, ističe ova Subotičanka.
Prema njenim rečima, na svakom susretu s njom i njenim suprugom, Martina je bila nasmejana i srećna. Tako se ponašala i kad su počeli da provode susrete van Centra za socijalni rad, a u pratnji radnika.
„Ona je uvek bila nasmejana, verujte mi, ne znam kako dete plače. Kad je trebalo da dođe kod nas, onda je, navodno, bio incident napolju na parkingu. Kao, dete nije htelo da izađe iz auta porodice Ozorak. Naša bratanica koja je sedela u našim kolima, videla je Eriku kako pognuta nešto priča Martini. To mi je već ukazivalo na neki problem. A onda je Martina nanormalnije izašla iz kola, dok je njihov advokat kasnije prepričavao da je direktorka Centra za scojalni rad iščupala dete iz auta. Tu ima toliko lažnih informacija, da je sada već bolno“, priznaje ona.
Naglašava da je Erika pitala Centar da li postoji mogućnost da ostane u kontaktu s njima, te da joj je jasno rečeno da to zavisi isključivo od njenog ponašanja.
„Što mi i jesmo tako rekli, jer zaista je glupo da održavamo kontakt s nekim ko meni pravi problem. Jednom kad se razočarate, teško je ponovo steći poverenje. Nije nam pružena šansa da dokažemo da ovo može da funkcioniše i da svi zajedno možemo da budemo porodica. Mislila sam da ćemo praznike slaviti zajedno, mi ćemo biti primarna porodica, a oni su baka i deka. Rekla je da joj je žao ljudi koji ne mogu da imaju decu i onda ne mogu da sklopim kockice čemu sve ovo“, pita se ova žena.
Kako objašnjava njena usvojiteljica, mala Martina retko spominje porodicu u kojoj je bila do pre nekoliko dana.
„Jako slabo ih spominje, čak je direktorka Centra za socijalni rad pokušala da je navede na to, kao da li hoće nekoga da pozove, da li hoće nekuda da je vodimo, ali je ona odgovarala s „ne“. Tako da, cela priča ne pije vodu. I to što Erika govori da se dete ne odvaja od nje i da je grčevito grli, teško mogu da poverujem u to jer je, kad su bili u hitnoj pomoći, razdragano dete reklo: Hoću kod dede. Deda se ne pojavljuje u javnosti, pa mi deluje da joj je on omiljeni lik, jer jedino je njega spominjala i pričala da su išli na fudbalsku utakmicu i da oni igraju fudbal“.
Usvojiteljica sumnja i u Erikine navode da je dete, baš toga dana kada je trebalo da bude predato njima, bilo bolesno jer, kako tvrdi, u ambulanti ne postoji pisani trag o tome.
„Advokat ju je savetovao da odvede devojčicu u hitnu pomoć, što su i uradili. Dete je bilo u čarapama, a šta mislite zbog čega? Da ne bi trčkaralo, nego da bi izgledalo da je bolesno. Što se tiče ranije hospitalizacije Martine, takođe ni o tome nema nikakvog traga u zdravstvenim ustanovama. 2. avgusta su je vodili u Dečiju bolnicu, urađen joj je EG i rezultati su navodno dobri. Početkom septembra su opet išli i tad je sve bilo u najboljem redu. Ministarstvo koje je upoznato s našim slučajem, obavestilo nas je da je dete dobro i da nema tog noćnog mokrenja o kojem je Erika pričala“, naglašava naša sagovornica.
Naša sagovornica objašnjava da ona i njen suprug, kad su bili pozvani na razgovor u Centar za socijalni rad, nisu znali da će biti izabrani za Martinu.
Kroz razgovor sa socijalnim radnicima, izneli su svoj stav kako dalje s hraniteljima.
„Nama su 8. maja javili da smo izabrani za Martinu, 15. maja me je zvala socijalna radnica i rekla da imamo problem jer hraniteljka ne da dete. Pošto smo, naravno, ljudi s empatijom, mi smo radnicima u Centru rekli: pošto ni suprug ni ja nemamo roditelje, zamislila sam da oni i dalje budu baka i deka jer ne želim da im narušavam odnos s Martinom, a ni njoj s njima. Mi smo to jasno izneli Centru, a gospođa Ozorak tvrdi da to njoj nije preneseno, a kasnije će doći do toga da jeste. Dakle, nedeljno viđanje, preko raspusta da bude kod njih nekoliko dana… Po meni je to normalan odnos. Ali mi nismo imali šansu da im dokažemo kako bi to funkcionisalo“, kaže usvojiteljica male Martine.
Za kraj razgovora poručuje da Martini u njihovoj porodici ništa ne manjka, te da će joj pružiti sve u životu, a najviše ljubavi i pažnje.
„Martini neće faliti ništa u životu. Uveče kad legnemo ona me mazi po kosi i priča mi kako me voli i stvarno je zadovoljno dete. Vidi se. I onda mi je žao što joj je ova druga strana uskraćena. Porodica Ozorak već danima unazad objavljuje Martinine slike, zbog čega ne smemo da je vodimo na igralište. Ne znamo na koga ćemo da naiđemo, ne znam kako će ona to da doživi. Zašto ne misle na dete? Zaista, sve ovo je uzelo maha i ja sam osećala potrebu da ispričam stvari kakve zaista jesu“, kaže usvojiteljka za naš portal.
BONUS VIDEO: Dete od dve i po godine samo „išetalo“ iz privatnog vrtića na Voždovcu
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare