Već nekoliko meseci, Erika Ozorak (55) iz Bačke Topole proživljava najgoru noćnu moru zato što država hoće da joj oduzme četvorogodišnju devojčicu o kojoj se brine od rođenja. Naime, nadležni joj ne dozvoljavaju da usvoji malu Martinu (4) jer bi razlika u godinama između nje kao usvojioca i deteta koje usvaja bila veća od 45 godina, što je zakonska granica. Erika, kao i cela porodica su van sebe, ali i meštani Bačke Topole, koji su juče organizovali protest ispred tamošnjeg Centra za socijalni rad, pružajući tako podršku svojoj sugrađanki. Za Nova.rs Erika objašnjava kroz kakav pakao trenutno prolazi i naglas se pita - zašto se ne napravi izuzetak zbog dobrobiti deteta, koje je danima pod stresom zbog saznanja da će uskoro morati da ode iz porodice na koju se naviklo.

Drama porodice Ozorak još uvek traje, a uprkos krivičnoj prijavi koju je protiv Erike podneo Centar za socijalni rad Bačka Topola, mala Martina je još uvek u svojoj hraniteljskoj porodici.

Član 99 Porodičnog zakona kaže da razlika u godinama između usvojitelja i usvojenika ne može biti manja od 18 niti veća od 45 godina. Taj član je, pretpostavljamo, jedini razlog zbog kojeg Erika Ozorak (55) iz Bačke Topole ne može da usvoji dete o kojem se stara već četiri godine.

Tog 7. decembra 2019. godine Centar za Socijalni rad iz Bačke Topole pozvao je Eriku i pitao je da li bi želela da kod sebe primi bebu staru tek sedam dana. Tog dana, njen život se skroz promenio jer je u njega ušla devojčica po imenu Martina.

„Nisam se javila na taj, da nazovem ‘posao’, pošto se neki ljudi time bave, nego se desilo to da sam bila poznata Centru po hraniteljstvu jer sam odgajila svoju bratanicu. Nažalost, izgubila sam brata 2005. godine, on je imao četvorogodišnju ćerku, njegova supruga iz prvog braka imala je još troje dece i znajući da bi mogli da dođu iz Centra i da ih obaveste da jedna žena ne može da podiže četvoro dece, mi smo se ponudili da uzmemo četvorogodišnju Anitu, da je gajimo, da se brinemo o njoj i da je finansiramo, Sve u dogovoru sa majkom, naravno. Nismo mogli da dozvolimo da ona bude socijalni slučaj. Tako je počelo moje hraniteljstvo“, počinje priču Erika, hraniteljica zbog koje se cela Bačka Topola digla na noge.

Prvo Anita, pa Martina

U dogovoru sa majkom deteta, Erika je obavestila Centar za socijalni rad o želji da mala Anita, ćerka njenog pokojnog brata, bude kod nje.

„Radnici iz Centra su se obradovali jer smo, na neki način, rešili jedan deo njihovog posla. Rekli smo da ne tražimo pare, pomagaćemo i ono troje dece, ali da Centar ne dira i da ih ne razdvajaju, a da me zovu ako nešto treba. I tako je i bilo. Napisali su jednu izjavu gde stoji da majka pristaje da dete boravi kod nas, da je školujemo i nikakvih problema nije bilo. I ja sam se, tako i našla u registru Centra za socijalni rad“, objašnjava Erika.

Videvši kako se dobro snalazi u ulozi hraniteljice, Centar za Socijalni rad kontaktirao je Eriku 7. decembra 2019. godine i pitao je da li bi želela da primi kod sebe tek rođenu bebu iz porodilišta.

„Nikada neću zaboraviti taj decembarski dan i te reči: Imamo jednu bebu, nemamo gde da je smestimo, niko neće da je primi, a porodilište nas svaki dan zove kada ćemo je odneti. Kada sam to čula, mislila sam da će mi srce pući. Ostala sam bez teksta, suze su mi krenule. Pomislih u sebi: to nije saksija cveća da se pomera s jednog mesta na drugo. Rekla sam im da bih momentalno prihvatila, ali moram da vidim sa porodicom, ipak živimo svi u zajednici – muž, sin, snaja, Anita i unuka koja je tada imala pet godina“.

Porodica je, prema Erikinim rečima, odmah prihvatila odluku da preuzmu bebu kod sebe.

„Kada sam rekla mojima, suze su im pale u tanjir, pošto smo sedeli za stolom i pripremali se za ručak. Odmah su rekli da dovedemo bebu. Nismo znali ni da li je dečak ili devojčica, to nije ni bilo važno. Najvažnije je bilo pomoći tom nedužnom biću. Imamo kuću i u Banatu, tu smo čuvali sve stvari od moje unuke kada je bila beba – krevetac, kolica, apsolutno sve, očekujući da ćemo imati još unučića. Sve je bilo kao novo i apsolutno spremno za bebu koja nam dolazi“, nastavlja Erika.

Ipak, želeli su da bebi koja dolazi kupe i neke nove stvari jer ona postaje njihov novi član porodice.

„Moja deca su želela da kupe novo odelo u kom će beba izaći iz porodilište, toliko su se obradovali, sve smo pripremili. Dva kreveca smo stavili u kuću, jedan u moju spavaću sobu, drugi u kuhinju, kako bih mogla da je čuvam i pazim, ali i kuvam. Ja sam, inače, ostala bez posla posle 27 godina rada u jednoj firmi i dogovorila sam se sa ukućanima da ne tražim novi posao nego da ostanem kući, da čuvam decu, spremam ručak i brinem se o životinjama, pošto se bavimo stočarstvom. To je meni veći posao nego bilo koji drugi“, priznaje Erika.

Centar za Socijalni rad hvalio Eriku kao hraniteljku

Ugovor o hraniteljskom smeštaju Erika Ozorak je sa Centrom za socijalni rad opštine Bačka Topola sklopila 31. decembra 2019. godine, od kad teče i Rešenje o vršenju starateljstva nad detetom.

Beba Martina je stigla u dom Ozorak, a Erika, kao i ostali članovi porodice, potrudili su se da joj ništa ne manjka, pa ni majčinog mleka.

„Naši kućni prijatelji dobili su bebu posle šest nedelja- Žena se porodila carskim rezom, beba nije ni sisala pošto je bila u inkubatoru, a mama je imala mleka za troje dece, pa se ponudila da pokuša da doji našu Martinu. I tako sam je ja, pet puta dnevno, umotanu u ćebe, kroz smetove, nosila kod prijateljice tri kilometra od naše kuće. Posisa i odspava dok ja popijem kafu i tako svaki dan nekoliko meseci. Samo je noću pila dohranu. Trudila sam se da je odgajam zdravo, kao i moju decu i unuku“.

Centar je bio vrlo zadovoljan Erikinim odgajanjem bebe koja joj je data još iz porodilišta. Nisu je često posećivali, s vremena na vreme bi pozvali i pitali kako je Martina, znajući da je u najboljim rukama, priča Erika.

Kad je dete imalo mesec i po dana, nakon razgovora sa prijateljem koji joj je ukazao na mogućnost da dete neće moći dugo da ostane kod njih, Erika je otišla u Centar za socijalni rad da se raspita o bebinoj budućnosti.

„Rekli su da biološka majka ima još mesec dana da se odluči, jer su se nadali da će da se predomisli i da vrati bebu sebi. Objasnili su da, ako potpiše da se odriče deteta, onda će možda dete ići na usvajanje, ali ga možda niko nikad neće ni tražiti. Konkretan odgovor nisam dobila i vreme se razvlačilo“, kaže Erika, koja je tada shvatila i da zbog svojih godina neće moći da usvoji dete, ali je očekivala da mu bar ostane hraniteljica do punoletstva.

Ipak, u maju prošle godine, dobila je poziv od Centra da „ova situacija mora da se reši“, te da Martina mora da ide na usvajanje.

Dodali su da znaju da će to biti jako bolno i ponudili su joj odmah drugo novorođenče pošto su jako zadovoljni njenim radom.

„Kad sam došla do vazduha, pitala sam ih da li sam ja inkubator. Naglasila sam da ne tražim naknadu za brigu o ovom detetu, samo da nas ostave na miru. Bilo bi mi lakše, čini mi se, da su rekli da Martinu želi majka pošto je ona i imala određene vremenske rokove da je uzme kod sebe. Međutim, majka je nije želela i dalje, ali je napisala u izjavi da joj se dopada kako se brinemo o njenoj ćerki i da bi volela da ostane kod nas do svoje 18. godine“, ističe Erika.

Ideja da njen sin i snaja usvoje Martinu

Pre nego što je napunila godinu dana, Martina je prvi put upoznala biološku majku, baku i deku.

„Zvali su iz Centra da kažu da bi Martinina mama i baka volele da je vide. Bila sam saglasna, naravno, dovela sam dete u Centar, pa i drugi put baš na njen rođendan. Baba, deda i mama su došli sa tortom, cvećem, meni su doneli poklone… Rekoh, ne treba to nama. Mi smo već pripremili sve za njen rođendan jer sve komšije su nam bile i na babinama, mi smo je gledali kao unuku. I jeste nam unuka, ali i nije. Ali ta ljubav je neopisiva. Ipak, govorili smo joj istinu, ko su joj baba, sestra, deda, ništa nismo krili. A ona je nas zvala bakom, dekom, mog sina tatom, snaju mamom“.

Erika je pitala Centar zbog čega dete ne bi mogli da usvoje njeni tridesetogodišnji sin i snaja, da bi odgovor glasio da oni već imaju dete, a da je toliko porodica koje nemaju nijedno.

„Ja sam pitala zašto onda odmah bebu nisu dali roditeljima koji nemaju decu i da je više nikad ne dirate i ne pomerate iz porodice. Moj sin i snaja bi momentalno usvojili ovo dete. Oni su nedavno kupili kuću sto metara od nas i odvojili se. Nama nije bitno kako će se to zvati na papiru, samo da dete ostane kod nas“, naglašava Erika.

Ističe da ima pisanu saglasnost biološke majke deteta, sa kojom održava kontakt, da dete ostane u sadašnjoj porodici do 18-te godine.

Inače, Erika kaže da je Martina prethodnih nedelja pod stresom s obzirom da je na svakih osam dana, boravila p onekoliko sati u usvojitlejskoj porodici.

„Ja sam Centru predala zdravo dete, malo nevoljno što ide među nepoznate ljude, ali zdravo. Oni je meni vrate tužnu, utučenu. Ja im kažem da se vrate i da smire dete, oni kažu kod nas se oseća najsigurnije, kad se isplače i izmori, prestaće i zaspaće. U hitnoj su nam rekli da pazimo na temperaturu zbog stresa. Žao mi je što ovo proživljava, ona ima samo četiri godine. Dete ništa nije krivo“, kaže utučena Erika.

Krivična prijava protiv Erike jer nije predala dete

Zahtev ministarstvu za usvajanje deteta sa svom pratećom dokumentacijom Erika je poslala pre pet meseci, ali do danas zvaničan odgovor nije dobila.

„U zahtevu smo naveli da nama nije bitan način na koji će dete ostati u našoj porodici, da li preko nas ili preko mog sina. Uz zahtev i svu potrebnu dokumentaciju, Centar je priložio i jednu zahvalnicu kojom su posvedočili da smo dobro brinuli o detetu i da je njemu lepo kod nas. Odgovor nismo dobili“.

Pokrajinski sekretarijat za socijalnu politiku, demografiju i ravnopravnost polova je prethodno odbio žalbe advokata porodice Ozorak na rešenje kojim su oni odbijeni kao usvojitelji, čime je to rešenje postalo pravosnažno.

Nakon što se devojčica sa budućim usvojiteljima nije videla dva i po meseca, u četvrtak, 5. oktobra, Eriki je naprasno uručeno rešenje o prekidu hraniteljstva, a dete je trebalo trajno da preda već narednog dana.

Međutim, kada su 6. oktobra iz Centra za socijalni rad došli po dete, Erika nije bila na kućnoj adresi, već, kako tvrdi, sa detetom kod lekara, a Centar je u međuvremenu podneo i krivičnu prijavu protiv nje.

Zbog toga se ispred doma zdravlja gde je Erika odvela dete sinoć, pojavila i policija sa zadatkom da interveniše ukoliko dođe do narušavanja javnog reda i mira, a okupili su se i građani i građanke koji su želeli da pruže podršku porodici Ozorak u njihovoj borbi za starateljstvo.

Kako piše Maglačistač, u tamošnjem Centru ne vide ništa sporno u ovakvom postupanju, te naglašavaju da Erika više nema nikakva prava nad detetom, dok ona tvrdi da poseduje prvobitno rešenje po kojem ima pravo na hraniteljstvo do 25. oktobra, te da se postupa protivno interesu deteta, koji bi trebalo da je osnova zakona u praksi.

Redakcija Nova.rs uputila je Centru za socijalni rad Bačka Topola pitanje jesu li godine hraniteljice jedina prepreka za usvajanje deteta, odnosno da li je Erika Ozorak do sada adekvatno obavljala ulogu starateljice i hraniteljice, kao i kako je Erika 2019. godine uopšte dobila dete na staranje kada je u tom momentu imala 50 godina.

Odgovor do objavljivanja ovog teksta nismo dobili.

Ista pitanja uputili smo i Ministarstvu za brigu o porodici i demografiju, kao i Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, kao i to da li je moguće napraviti izuzetak u ovom slučaju, pa da devojčica ostane u porodici, ali ni od ovih institucija nismo dobili odgovore.

BONUS VIDEO: Dete skočilo kroz prozor nakon što ga je starateljka ostavila kod komšinice