25
Znao sam da neću moći da biram specijalizaciju, na to su me upozorile starije kolege. Kada sam konačno dobio ugovor za stalno, u bolnici su mi rekli da moram da specijaliziram radiologiju jer su ti lekari neophodni, a nema ih. Niko me nije pitao da li to i želim. Moj san bila je kardiologija, iako je motiv žalostan. Otac mi je umro usled prestanka rada srca dok sam još bio dete i rastao sam sa pitanjima „kako radi srce i zašto samo stane?“ Nažalost, o tome ću detaljnije učiti u slobodno vreme, a na poslu ću čitati snimke sa magneta, priča za Nova.rs Mladen J., (34), koji je zamolio da ostane anoniman, jer kako navodi, u strahu je od gubitka posla, na koji je godinama čekao dok je volontirao u jednoj beogradskoj zdravstvenoj ustanovi, u kojoj je nedavno i dobio stalan posao, a potom i (ne)željenu specijalizaciju.
Osim specijalizacija koju finansiraju zdravstvene ustanove, koje ih i dodeljuju u zavisnosti od potreba za određenim medicinskim granama, veliki broj lekara sa diplomom osnovnih studija, sami plaćaju volontersku specijalizaciju, koja se takođe dobija isključivo iz deficitarnih oblasti.
„Od 2003. do 2007. specijalizacije su bile zabranjene, a ja sam i tada, kao tinejdžer, znao da ću jednog dana biti lekar. Želeo sam da lečim srčane bolesnike. Kao radiolog imaću takođe priliku da pomognem obolelima od srca i mnogih drugih bolesti i to je velika stvar. Radiologija je ključna za dijagnostiku. Kada bih mogao da idem paralelno na dve specijalizacije, značilo bi mi, ali ne znam kako bih sve postigao. Imam nekoliko kolega koji su zbog specijalizacije napustili Srbiju i otišli u Nemačku. Tamo mogu da biraju koju granu medicine će da usavrše i da se njom doživotno bave, što je fenomenalno. Kod nas je odavno napravljena velika greška sa organizacijom odlaska na specijalizacije i sada zbog toga ispaštamo“, kaže mladi lekar Mladen.
On je možda i imao sreće, jer većina njegovih kolega plaća volontersku specijalizaciju, a opet ne mogu da se bave željenom granom medicine.
„Ne mogu da specijaliziram ono što želim jer nam zabranjuju da biramo. Samo kad se setim koliko sam učila, koliko sam noći provela nad knjigom, žrtvovala sve druge sfere života. Toliko truda, rada i volje i sad nas ucenjuju. Trenutno sam na specijalizaciji iz pedijatrije, a planirala sam da se bavim ginekologijom i akušerstvom. Mislim da je ginekologija najplemenitija u medicini, jer na neki način učestvujete u donošenju novih života. Ipak, kroz specijalizaciju sam zavolela i pedijatriju, a inače volim decu i kada uspete da izlečite dete nema veće radosti. Nažalost, mislim da je sramota i skandal što nas mlade lekare posle šest godina studiranja, dve godine staža i večite jurnjave za poslom, država sada uslovljava specijalizacijom. Ja sam na volonterskoj i jedva sam i nju uspela da dobijem“, ispričala je za Nova.rs Slađana M. (32), koja je zaposlena na određeno u jednoj beogradskoj bolnici.
Mladi lekari koji su zbog nemogućnosti zaposlenja, uslova rada, niskih plata, napustili Srbiju i zaposlili se u inostranim bolnicama, smatraju da je volontiranje najveća sramota, koju hitno treba ukinuti.
Pročitajte još:
25
6
5
11
“Otišao sam iz Srbije, da se sklonim od ponižavajućeg volontiranja, koje bih momentalno zabranio. Naše mlade lekare i studente medicine treba motivisati kroz aktivno angažovanje od prvih studentskih ili radnih dana, a volontiranje kojem su svi oni izloženi je najniži stepen degradacije jednog bića, koje je završilo medicinske studije i prošlo tolike godine školovanja i prakse. U Nemačkoj, u bolnicu dolaze studenti na praksu, a za sve što rade plaćeni su 15 evra po satu. To je minimalna motivacija, koju mi u Srbiji nikada nismo imali. Divim se znanju i stručnosti srpskih lekara, ali organizacija našeg zdravstvenog sistema, odnos prema zaposlenima i pacijentima, naterala me je da odem iz svoje zemlje čim sam završio fakultet“, kaže za Nova.rs mladi lekar Kristijan Bošković (33), koji kao pedijatar – neonatolog radi u bolnici u Berlinu.
Naime, Ministarstvo zdravlja donelo je odluku o tome da je 11 grana medicine, plus jedna stomatologije, deficitarno, i raspisalo javni poziv za davanje saglasnosti za odabrane specijalizacije i uže specijalizacije, koje mogu dobiti i nezaposleni doktori medicine/stomatologije ili oni zaposleni na određeno, a ne samo stalno zaposleni u državnom sektoru.
“Među deficitarnim granama je i anesteziologija, ali anesteziologa manjka u bolnicama širom sveta, a kod nas se pokazalo koliko nam nedostaju posebno tokom pandemije, kada je jedan anesteziolog radio u više ustanova istovremeno kako bi stigao do svih pacijenata. Međutim nedostatak specijalista opšte medicine pokazuje kakav je odnos ministarstva prema primarnoj zdravstvenoj zaštiti, koja je u zapećku već godinama. Pedijatri su nam deficitarni samo zato što većina radi privatno, napustili su državnu službu jer se drugačije ne isplati. Pominje se i medicina rada i sportska medicina koje su još pre osam godina degradirane. Država je ukinula te specijalizacije, a sad su se setili da su deficitarne. Oni koji su politički podobni ili imaju veze, dobijaju specijalizacije koje žele i to o trošku države, dok ostali dobijaju volonterske“, naglašava za Nova.rs anesteziolog dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Osim deficitarnih grana koje su na spisku ministarstva, lekari – načelnici bolničkih odeljenja, ističu da im nedostaju i specijalisti za dečju i grudnu hirurgiju, neurologiju, pulmologiju, a da mlađe kolege koje dolaze sa Medicinskog fakulteta nisu zainteresovani za ove oblasti.
Inače, napomena na sajtu Ministarstva zdravlja glasi: Za dobijanje saglasnosti od strane Ministarstva zdravlja, za nezaposlenog zdravstvenog radnika ili zaposlenog na određeno vreme, sa visokim obrazovanjem koji je završio pripravnički staž i položio stručni ispit, za oblasti deficitarnih grana medicine i deficitarne grane dentalne medicine, potrebno je da bira isključivo jednu od specijalizacija koje su navedene u Odluci o oblastima medicine i dentalne medicine koje su deficitarne u Republici Srbiji za 2023. godinu.
Podsetimo, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja Mirsad Đerlek, saopštio je da mladi lekari više neće moći da biraju dalju karijeru.
„Oni se moraju prilagoditi potrebama zdravstvenog sistema. Imamo tri specijalizacije koje su problem, to su anesteziolozi, intenzivisti, radiolozi i transfuzijska medicina. Mnogi specijalisti su produžili radni staž pošto nema ko da ih zameni. Problem je nastao pre nekoliko godina kada su se specijalizacije delile kako ko hoće. Naš zadatak je sada da forsiramo tih 11 deficitarnih, kako bismo nadoknadili ono što je propušteno u nekom ranijem periodu“, rekao je Đerlek.
Deficitarne grane medicine u 2023:
1. anesteziologija, reanimatologija i intenzivna medicina
2. opšta medicina
3. patologija
4. medicinska mikrobiologija
5. transfuziologija
6. fizikalna medicina i rehabilitacija
7. palijativna medicina
8. pedijatrija
9. radiologija
10. medicina rada
11. medicina sporta
U oblasti dentalne medicine:
1. preventivna i dečja stomatologija
BONUS VIDEO
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare