“Pucamo u sopstvenu nogu”, “Novi kolaps u najavi”, “Zakucaće poslednji ekser u kovčeg”, samo su neke od reakcija na najavu Ministarstva zdravlja da mladi lekari više neće moći da biraju specijalizacije, već će im biti dodeljivane samo one deficitarne. Naime, lekari koji jedva dobiju i volontersku specijalizaciju u Srbiji i plaćaju je iz svog džepa, više neće moći ni da je biraju, tačnije država i zdravstvene ustanove odrediće kojom granom medicine će se baviti do kraja karijere, a opravdan je strah da će rezultat ovakvog odnosa prema medicinarima biti još veći egzodus, odnosno odlazak “belih mantila” u Nemačku, Norvešku i druge zemlje, u kojima su buduće titule stvar izbora, a finansiraju ih bolnice.
U Srbiji su specijalizacije lekara, nažalost, jedno vreme zabranjivane, potom su pojedine bile degradirane i ukinute, da bi iz Ministarstva zdravlja saopštili najnoviju odluku o nametanju specijalizacija, posebno onima koji ih sami plaćaju, a koji će biti u mogućnosti da biraju jednu od čak 11 deficitarnih.
“Nije kako hoćeš, već kako moraš”, pa posle 15 godina školovanja, koliko u proseku jedan lekar provede “u klupi, nad knjigom”, mora još i da pita šta sme da specijalizira, odnosno čime će se baviti do kraja života, iako će to platiti sam, a nezaposlen je i na volonterskoj specijalizaciji. Međutim drugu vrstu specijalizacija, one finansirane, određuju ustanove u zavisnosti od njihovih potreba, a dodeljuju ih minimalnom broju stalno zaposlenih lekara. Ustanova u tom slučaju plaća, a država refunidra, potreban novac za usavršavanje, koji u proseku iznosi 2.000 do 4.000 evra.
Međutim, najveći broj specijalizacija u našoj zemlji je volonterski, što znači da mladi lekar minimum četiri godine, a pojedini i do šest, sam plaća predavanja, praksu, knjige, troškove života, pritom je nezaposlen, ne ide mu staž, a sve ga to ukupno košta desetine hiljada evra i od sada neće moći čak ni da bira koju granu medicine želi da usavrši.
“Volonterske specijalizacije ići će isključivo iz deficitarnih grana”, rečeno je za Nova.rs u Ministarstvu zdravlja.
Pročitajte još:
Naime, državni sekretar u ovom ministarstvu, Mirsad Đerlek nije precizirao da li će samo volonterske ili sve specijalizacije biti nametnute, odnosno upućene na deficitarne grane. On je samo saopštio da su utvrdili spisak deficitarnih specijalizacija i da mladi lekari više neće moći da biraju dalju karijeru.
„Mladi lekari više neće moći da biraju specijalizacije, jer se moraju prilagoditi potrebama zdravstvenog sistema. Imamo tri specijalizacije koje su problem, to su anesteziolozi, intenzivisti, radiolozi i transfuzijska medicina. Mnogi specijalisti su produžili radni staž pošto nema ko da ih zameni. Problem je nastao pre nekoliko godina kada su se specijalizacije delile kako ko hoće. Naš zadatak je sada da forsiramo tih 11 deficitarnih, kako bismo nadoknadili ono što je propušteno u nekom ranijem periodu“, rekao je Đerlek.
Međutim, nametanje karijere ljudima koji 15 godina provedu nad knjigom, već je rezultiralo odlaskom mladih lekara, a novi talas “bežanja” se sprema.
„Moj primarni cilj bio je da posle fakulteta radim u Srbiji. Kada sam 2013. diplomirao, a 2014. položio državni ispit, moja slika o srpskom zdravstvu nažalost, potpuno se promenila tokom obavezne prakse. Brzo sam shvatio ‚koliko je sati‘ u našoj zemlji kada je zdravstveni sistem u pitanju. Imao sam takođe primer moje sestre koja je dve i po godine volontirala bez ikakve nadoknade, a i za to volontiranje bila joj je potrebna veza. Najvažnije mi je bilo da odem da radim negde gde će se poštovati i ceniti moj trud i rad i gde ću, pre svega, dobiti mogućnost da se usavršavam i biram koju ću specijalizaciju, što u Srbiji odavno nije moguće”, ispričao je za Nova.rs mladi doktor Nikola Ljubisavljević (34) iz Jagodine, koji sa suprugom, takođe doktorkom, i svoje dvoje dece, živi i radi u malom gradu u Nemačkoj, blizu Minhena.
Nikola završava specijalizaciju iz neurologije, dok je njegova supruga na psihosomatici, a kako kažu, željene karijere u Srbiji, bez obzira na prosek ocena i trud, ne bi nikada mogli da dobiju, što je bio jedan od glavnih razloga za odlazak.
“Ovo nije vest, jer nametanje specijalizacija za deficitarne grane u medicini traje već godinama, ali ne važe ista pravila za sve. Nekada ste specijalizaciju dobijali u ustanovi u kojoj ste stalno zaposleni, a troškove je refundirala država. U međuvremenu su se pojavile i volonterske specijalizacije za koje je potrebno odobrenje ministarstva. Lekar koji je na ovoj specijalizaciji sam plaća sve troškove, predavanja, knjige, život, a u ustanovi u kojoj volontira nema nikakva primanja i posle četiri ili šest godina, nema ni dana radnog staža. Na sve to sad neće moći da bira specijalizaciju i to može biti okidač za odlazak velikog broja mladih lekara. Sada ministarstvo stvara veliki pritisak da se dobiju specijalizacije koje dugo nisu raspisivane. Ustanove ih plaćaju svojim radnicima, koje posle ne puštaju da odu i rade u drugom gradu, već ih uslovljavaju da ostanu. Da država sve plaća, bilo bi drugačije”, objašnjava za Nova.rs anesteziolog dr Rade Panić, predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
Osnovne studije medicine traju šest godina, plus specijalizacija četiri do šest, a između su obavezne dve godine staža u opštoj praksi, i tu nije kraj.
“Obavezni smo da svake godine prisustvujemo predavanjima, da se usavršavamo kako bismo obnavljali licencu. Učenju nikad kraja, a onda još molite da vas puste da volontirate i da to sami platite. Sećam se kolege iz Norveške koji se od muke smejao kada smo mu opisali volontersku specijalizaciju, koja postoji samo kod nas. Objasnili smo mu da lekar mora da moli da dobije odobrenje za tu specijalizaciju, a onda radi bez primanja četiri godine, pa još sve to mora da plati. Kolega je zaključio da je volonterska specijalizacija više nego ropstvo, jer su čak i robovi imali krov nad glavom, parče hleba i malo vode, što specijalizant nema”, priča Panić.
Država se sprema da nas ucenjuje, ističe on.
“Đerlek pominje deficitarne grane, među kojima su medicina rada i sportska medicina koje su još pre osam godina degradirane. Oni su ukinuli te specijalizacije, a sad su se setili da su deficitarne. Oni koji su politički podobni ili imaju veze, dobijaju specijalizacije koje žele i to o trošku države, dok ostali dobijaju volonterske. Naravno da ne mogu svi da biraju šta će da budu. Nije svako sposoban da bude kardio ili neurohirurg, ni anesteziolog, to mora biti jasno definisano određenim pravilnicima i vrlo je kompleksno”, objašnjava Panić.
Podsetimo, doktor Đerlek je izjavio da u zdravstvenom sistemu trenutno ima oko 20.000 lekara, od kojih su 13.500 specijalisti, 3.500 lekara je na specijalizaciji i 3.000 lekara opšte prakse, kojih ujedno ima i najviše zajedno sa internistima i pedijatrima. Koliko će nam specijalista ostati nakon što lekarima-volonterima, koji plaćaju usavršavanje, bude nametnuto i šta će i kako da uče, trenutno je najvažnije pitanje za srpsko zdravstvo.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare