Vreme određeno lekaru specijalisti za prvi pregled u Srbiji je oko 11 minuta od momenta kad pacijent uđe u ordinaciju do overe izveštaja, dok u Nemačkoj, u koju odlazi većina naših medicinara, ova procedura, sa obolelim koji prvi put kroči u specijalističku ambulantu, potraje i do sat vremena. Ovo su podaci do kojih je Nova.rs došla u razgovoru sa zdravstvenim radnicima u obe zemlje, a uznemirujuća je činjenica da je zbog desetkovanog broj lekara u Srbiji, pregled kod specijaliste, koji bi morao da traje minimum 30 minuta skraćen troduplo, a umesto 35 pacijenata u smeni, koliko bi trebalo da ih bude, sada je u čekaonicama 50, a ponekad i preko 100 ljudi, koji čekaju jednog doktora.
Oboleli koji satima čekaju na pregled, nakon što izađu iz ambulante osećaju se frustrirano i bez trunke poverenja u zdravstveni sistem.
“Na endokrinološkoj klinici čekala sam duže od četiri sata na pregled. Kada me je prozvala medicinska sestra, ušla sam kod doktorke u 13 i 30, a izašla već u 13 i 40. Sve je bilo na brzinu, doktorka kao da me nije ni pogledala. Uradila je ultrazvuk, ali nije pitala za istoriju bolesti, simptome… Obraćala se sestri zbog izveštaja koji treba da napišu, kao da je to najvažnije. Kada sam sa hrpom papira izašla iz ambulante imala sam osećaj kao da su svi oko mene tempirane bombe kojima ne smeš da se obratiš. Samo sam čekala da odem sa klinike, bez osećaja da sam pregledana i da imam dobru terapiju, kao da su otaljali vreme sa mnom, što je verovatno slučaj sa većinom obolelih”, ispričala je za Nova.rs Jovana Srzentić (43), iz Beograda.
Vreme koje lekar posvećuje pacijentu je izuzetno kratko, a jedan od glavnih razloga je manjak lekara i istovremeno veliki priliv pacijenata, kaže za Nova.rs, Marko Milovanović, predsednik Foruma pacijenata Srbije.
„Ovaj problem je bio dodatno izražen u koroni kada veliki broj pacijenata nije mogao da ide na redovne preglede, jer su mnoge bolnice bile u kovid sistemu. Sad imamo problem da se pacijenti dovijaju na razne načine, jure lekare po hodnicima, primorani su da idu kod privatnika, zovu kontakte u bolnici kako bi što pre stigli na preglede. To smanjuje kvalitet zdravstvene zaštite, pregleda i uopšte kapacitet lekara da se posvete pacijentima. Lekari često pregledaju ljude ‘u letu‘, na hodniku, na brzinu i govore kako je sve u redu, ali tek kada se obavi temeljan pregled, može se postaviti prava dijagnoza i dati odgovarajuća terapija“, priča Milovanović.
Pročitajte još:
Još 2006. godine ustanovljen je normativ po kojem specijalista neurologije treba da pregleda 120 pacijenata mesečno, što ostavlja 11 minuta po bolesniku.
„Norma se odnosila na rad u primarnoj zdravstvenoj zaštiti gde je lekar svakodnevno raspoređen za ambulantni rad. Ova praksa je u bolničkim uslovima nemoguća. Sa pacijentom, posle upoznavanja sa tegobama i pregleda, moramo i da porazgovaramo, propišemo terapiju, otkucamo izveštaj, a sve to za 11 minuta koliko nam je ostavljeno u ambulantnom danu kada je propisano da primimo 30 pacijenata ne računajući hitne slučajeve. Iz domova zdravlja neurolozi su povučeni pre devet godina, pa sve usluge pružaju lekari u kliničko-bolničkim centrima“, objašnjava za Nova.rs dr Anđela Gavrilović, neurolog, koja je do pre nekoliko meseci radila u Univerzitetskom kliničkom centru (UKC) Srbije.
Posle pandemije kovida, obolelih je više nego ikada, a u bolnicama se rade duple i troduple smene, do mentalnog i fizičkog pregorevanja.
„Lekari zakazuju preglede od ranog jutra i ostaju više sati posle radnog vremena. Pacijenti najpre čekaju nedeljama kod izabranog lekara za termin, potom na pregled zbog gužvi, prioritetnih i hitnih slučajeva, pa čekaju satima, a onda uđu u ambulantu i mi ih pregledamo za predviđenih 11 minuta jer se neće ispoštovati zakazano vreme ukoliko se neko duže zadrži. Pauza u radu nije predviđena, a svi pregledi se broje“, naglašava naša sagovornica.
Pacijenti izlaze iz ambulante frustrirani, kao i mi, svesni da neurološki pregled traje bar 20 minuta i da se, silom prilika, nismo pacijenatu posvetili onako kako dolikuje, ističe ona.
Međutim, u Nemačkoj, zemlji u koju odlazi najveći broj naših medicinskih stručnjaka, ne postoji norma koja određuje vreme pregleda, jer sve zavisi od pacijenta i ustanove u kojoj se radi, ali prvi susret sa specijalistom ne može biti kraći od pola sata do sat vremena.
„Na primer, u hitnoj službi nekada mora jako brzo da se radi i malo je vremena za pregled po pacijentu. U oblasti neurologije minimum za pregled je 15 minuta po pacijentu, ali zavisi od toga da li je u pitanju samo kontrola ili je nov pacijent. Kod novih pacijenata prvi kontakt, odnosno pregled i uzimanje anamneze traje 30 do 60 minuta. Ipak, sve je relativno i zavisi od mnogo faktora i od specijalista, jer ne traje jednako dugo na primer pregled neurologa, interniste ili ginekologa“, kaže za Nova.rs Nikola Ljubisavljević (34), koji radi na klinici u Nemačkoj, u malom gradu blizu Minhena, gde završava specijalizaciju iz neurologije.
Naime, prvi pregled kod lekara specijaliste trebalo bi da traje minimum 20 do 30 minuta, a kontrolni 15 do 20 minuta, kaže za Nova.rs dr Rade Panić, anesteziolog iz Kraljeva i predsednik Sindikata lekara i farmaceuta Srbije.
„Međutim specijalista nema ni blizu dovoljno na odeljenjima, pa je pitanje da li pregled traje i 11 minuta, nekad je i kraći. Kada imate 50 pacijenata u jednoj smeni, a dešava se da ih bude i i više od 100, to je nemoguća misija. Pacijentu morate pružiti posebnu pažnju. Vodi se pisana dokumentacija i u elektronskoj formi, a to predugo traje. Lekar ne sme da napusti radno mesto dok god ima pacijenata u čekaonici. Da bi pregledao svakog po 20 do 30 minuta, lekar ne sme da ima više od 35 pacijenata u smeni, a ima ih duplo i troduplo više”, objašnjava dr Panić.
U zavisnosti od težine bolesti, nekad je neophodno i sat vremena da pregledate pacijenta, kaže za Nova.rs prof. dr Arsen Ristić, kardiolog u UKC Srbije.
„Kompleksne bolesnike niko ne sme pregledati na brzinu, ali kada pregled duže traje, onda ostali oboleli dugo čekaju jer ih ima mnogo. U situaciji kad je dosta lekara na bolovanju, nemamo dovoljno vremena za preglede i kontrole. Mnogi nisu dolazili na preglede više od dve godine, a sad stižu svi odjednom. Napori su ogromni, kad se razboli doktor koji treba da dežura 24 sata, mora neko drugi da uskoči. U jednom trenutku smo imali 30 ljudi na bolovanju, a ne mogu uvek isti da dežuraju jer je to strašno iscrpljujuće”, naglašava prof. dr Arsen Ristić.
Oboleli su „na čekanju“ i u privatnim klinikama
Pacijenti sve češće odlaze privatno da se leče, a prema iskustvu koje Forum pacijenata Srbije ima u komunikaciji sa ljudima, dva su osnovna razloga zašto idu u privatne klinike.
„Prvo, skraćeno je vreme čekanja na određene dijagnostičke, laboratorijske i druge procedure, a drugo, zato što do određenih lekara ne mogu da dođu u državnim ustanovama, pa iste te lekare nalaze u privatnim ordinacijama. Sada, međutim, imamo apsurdnu situaciju da na pregled kod brojnih poznatih stručnjaka ne možete doći ni u privatnim ordinacijama, čak i tamo je potrebna veza ili čekanje“, naglašava Milovanović, predsednik Foruma pacijenata Srbije.
BONUS VIDEO
Koje je tvoje mišljenje o ovoj temi?
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare