49
Otkako je najavljeno da će uz samu reku Savu nići novo naselje, Beograd na vodi predstavljen je kao luksuzni projekat. Ipak, iza "sjaja" najviše kule u Srbiji i kompleksa koji je nikao na ruševinama Savamale, krije se gorka istina. Ovaj do nedavno omiljeni projekat vlasti devastirao je celu obalu u savskom amfiteatru.
Nedavno je obeležena osma godišnjica događaja koji je formalno označio početak projekta Beograd na vodi. U predizbornoj aprilskoj noći te 2016. godine grupa maskiranih muškaraca sa zemljom je sravnila nekoliko objekata u Hercegovačkoj ulici.
Do danas nije zvanično utvrđeno ko je naložio rušenje objekata u tom kvartu i ko je izdao naređenje policiji da, uprkos pozivima, ne reaguje.
Od tada do danas, Beograd na vodi postao je grad u gradu, a kako je već poznato, nastavlja da se širi i ka Novom Beogradu i Čukarici, za sobom ostavljajući potpuno devastirano savsko priobalje.
Beograd na vodi zahvata najveći deo područja koje je poznato pod imenom Savski amfiteatar i to zbog svojih karakteristika koje podsećaju na formu antičkog amfiteatra.
Docent dr Ivan Simić sa Arhitektonskog fakulteta izradio je mapu koja pokazuje udeo zelenih površina u tom delu Beograda, ali i razmere ekološke štete koje je pretrpela obala Save na tom području. Iz nje se vidi da je mizeran deo tog „elitnog naselja“ pokriven zelenilom, dok su ostatak, kako je pojasnio, materijali koji nisu propustljivi.
Simić ističe da su objekti kolosalnih razmera u Beogradu na vodi, poput šoping centra „Galerija“ ili Kule Beograd, pozicionirani toliko blizu obale da su joj oduzeli njen najvredniji ekološki, prostorni i društveni potencijal.
„Ekološka devastacija leži u činjenici da je priobalje svedeno na veoma uzak pojas za biciklističke i pešačke staze za mestimičnim proširenjima za dečija igrališta.Osim sporadičnih nizova za drvorede, sve površine su apsolutno pokrivene nepropusnim materijalima. Ne postoje značajnije površine ostavljene za ekološki vredno zelenilo. Pored toga, uzak pojas javnog šetališta deluje samo kao skučeni tranzit opkoljen pseudo javnim prostorima koji prevashodno služe kao mamac za potrošnju u okolnim restoranima, kafićima i tržnim centrima“, navodi sagovornik našeg portala.
On navodi zbog svoje veličine i pozicije, Beograd na vodi predstavlja deo savskog priobalja koje bi trebalo da bude veoma važan element “zeleno-plave” infrastrukture Beograda.
„To znači pojas biološki vrednog zelenila uz samu reku koji ima višestruki značaj za grad: da ublaži efekat toplotnog ostrva, poveća biodiverzitet i pruži ljudima kvalitetan javni prostor za boravak na otvorenom. Umesto toga, Beograd na vodi je, prema ekološkim standardima, ekološki krajnje osiromašena sredina“, kaže Simić.
PROČITAJTE JOŠ
Inače, čak 46 odsto centralnog savskog priobalja u Beogradu je gotovo u potpunosti ekološki devastirano, a taj udeo premašuje 60 odsto, ako se u računicu dodaju i zone koje će biti ugrožene u bliskoj budućnosti. Ovo je pokazalo prošlogodišnje istraživanje ekološke ugroženosti savskog priobalja, koje je objaljeno na sajtu Klima 101, u koje je bilo uključeno priobalje centralnih beogradskih opština Novi Beograd, Čukarica, Savski venac i Stari grad, što čini ukupno 28 kilometara obale.
Zahvaljujući leks specijalisu, država je 2014. praktično poklonila 177 hektara “Beogradu na vodi”, firmi sa većinskim vlasništvom kompanije iz Ujedinjenih Arapskih Emirata. Nedavnom odlukom tehničke valde taj projekat dobiće i dodatnih 300 hektara zemljišta, a gotovo celokupno se nalazi na obali Save. Tako će Beograd na vodi piti proširen i na prostor gde se sada nalazi Savsko pristanište, zatim na drugu obalu Save, na Novom Beogradu, kao i na Čukarički rukavac, deo koji je najzeleniji na Adi Ciganliji.
Zemljište koje je „Beograd na vodi“ dobio na korišćenje prema ugovoru bez nadokande može biti konverovatno u njihovu svojunu.
U toj kompaniji država Srbija je manjinski vlasnik sa udelom od 33 odsto, dok preostalih 67 odsto prippada preduzeću iz UAE čiji je vlasnik kompanija Igl Hils.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
