24
Pošto se već tri puta porađala, Beograđanka Kristina Petrović (29) ni u najgorim snovima nije mogla da zamisli da će četvrti put "negde da zapne", iako, naravno, uvek postoji ta mogućnost. Tvrdi da je porođaj sa četvrtom bebom trajao 31 sat i sve to zbog doktora koji nije želeo da joj uradi carski rez, nego se odlučio za vakum. Zbog toga je beba, objašnjava ova ogorčena mama za Nova.rs, bila reanimirana, imala epi napad, uočene su joj promene na mozgu i šum na srcu, a kako su joj pedijatri rekli, briga o njoj tek predstoji.
Kristina Petrović je mama četvoro mališana, od kojih je najmlađe beba od svega mesec dana.
Zbog nje je i odlučila da se obrati javnosti i ispriča kroz šta je prošla na porođaju koji je trajao 31 sat. Kako kaže za Nova.rs, umesto da doktor uradi carski rez, dozvolio je da se porođaj oduži i na kraju završi vakumom, zbog čega njena beba nije zaplakala kada se rodila, a posle dva sata doživela je napad.
„I dalje je sve sveže. Ja sam se i oporavila, ali moja beba nije. Vidim, s vremena na vreme ima trzavice, noću se budim da vidim da li diše, u konstantnom sam strahu. Umesto da mi s četvrtim detetom bude najlakše i najopuštenije, ja se ponašam kao da sam tek rodila prvo. A sve zbog doktora koji, kako mi je rekao, ne može da obavi carski rez jer nema čime da ga pravda. Nije mu dovoljno što je sve trajalo 30 sati, nisu mu bile dovoljne moje suze i molbe da me što pre porodi? Mi, žene, nismo zaslužile da se prema nama tako ophode“, kaže nam Kristina na samom početku razgovora.
Kristina je polovinom septembra primljena u GAK „Narodni front“ jer je prešla planirani termin porođaja. Bila je smeštena na Odeljenju za visokorizične trudnoće, a kako priča, osećala se bezbedno jer je imala maksimalno poverenje u svog doktora, koji joj je vodio celu trudnoću.
„Trudnoća je bila potpuno uredna, sve je bilo mirno, ali je već trebalo da se porodim, zbog čega je doktor rekao da dođem na kliniku. Prvih nekoliko dana, lekari su odlučili da čekaju da porođaj sam krene, ali do njega nije dolazilo. Potom je stigao jedan nalaz koji nije bio najbolji, zbog čega su rešili da mi izazovu indukovani porođaj. Ništa se nije dešavalo ni osam sati nakon što su mi uključili indukciju. Počela sam, naravno, da paničim. Šta čekaju, pomislila sam, zašto ne rade carski rez?“, pitala se ona.
Uz nju je sve vreme bio njen suprug, kao podrška. Ipak, kako kaže Kristina, on ne zna kako treba da izgleda porođaj, dok je ona predosećala da se neće završiti „najsjajnije“, s obzirom na to da je već tri puta rađala i to prirodnim putem.
„Već su me uhvatili jaki bolovi, bila sam izmorena. Načelnik odeljenja za visokorizične trudnoće je želeo da mi da epidural, pa da me vrati u sobu. Zamislite. Bogu hvala, sprečio ga je moj doktor, rekavši mu da ja moram da se porodim, pa mi je probušio vodenjak. Nažalost, moj doktor je morao ubrzo da ode jer mu se već bila završila smena, tako da sam bila u rukama načelnika“, dodaje ona.
PROČITAJTE JOŠ:
Kada je tražila, bolje reći, molila za carski rez, doktor joj je rekao da se on „ne radi tek tako“ i da ona može i ovaj put prirodno da se porodi.
„Nije želeo da čuje za carski rez, kao da sam mu tražila pare, tako je reagovao. Čak sam mu rekla da je moja majka rodila dvoje prirodno, a treće na carski jer se iskomplikovalo, međutim on na to nije mario. Čekao je, čekao, da bi me na kraju porodio vakumom. Na samu pomisao vakuma, nije mi bilo dobro jer znam kakve posledice po bebu može da ostavi vakum. Molila sam ga za carski, ali nije me slušao“.
Kristina je posle nekoliko sati porođena vakumom. Beba nije zaplakala, a kako kaže ova porodilja, bila je modra.
„Vrištala sam, plakala, videla sam da nije dobro. Lekari su me brže-bolje uspavali da bi mi uradili reviziju, tako da ja ništa nisam znala o bebi dok se nisam probudila. Ni mom suprugu nisu ništa govorili. Bilo je kao u horor filmu, verujte mi. Umesto da mi taj dan bude najlepši u životu, ja ga pamtim s gorčinom u ustima. Ja nisam obrazovana žena, ali nisam glupa. Nisam ni ginekolog, ali je bilo očito da moram na hitan carski rez, a ne da budemo maltretirane i beba i ja“, priča ova očajna majka.
Načenik odeljenja nije obišao Kristinu nakon porođaja, niti joj je ispričao šta se dogodilo s bebom i u kakvom je ona stanju. Njenom suprugu je dobacio da beba nije zaplakala jer se „Kristina nije napinjala“.
„Uvek su žene krive za sve, uvek. Zamislite. Nije smeo meni to da kaže jer zna kako bih odreagovala, nego je rekao mom suprugu koji nema pojma o porođaju. Beba je bila na intenzivnoj nezi, nisam ni znala da je njeno stanje toliko ozbiljno. Sutradan sam prokrvarila, oko mene je bila lokva krvi, bila sam iznemogla, imala sam vrtoglavicu. Dali su mi infuziju, jake antibiotike, ne znam ni ja šta sve. Tek u otpusnoj listi sam videla da sam imala neku infekciju, a o tome ništa nisam znala“.
PROČITAJTE JOŠ:
2
0
2
Tog dana kada je videla bebu na odeljenju intenzivne negde, saznala je da je ona dva sata nakon porođaja imala napad.
„Nikakve konkretne informacije nisam dobila o stanju mog deteta, a ako su mi i govorili nekim njihovim jezikom, kako bih ja to mogla da razumem? Bila sam pod stresom sve veme, to je grozan osećaja kada se porodite, a beba nije s vama. Nisam danima jela, spavala, bila sam mnogo loše. Zato sam i želela što pre da izađem iz bolnice jer mi je to teško padalo. Otpuštena sam nakon što mi se zdravstveno stanje popravilo, a beba je ostala na klinici još dve nedelje. Svaki dan sam je obilazila i to je za mene bilo strašno. Umesto da sam je dovela kući kod braće i sestara, ona je, jadna, ostala sama u bolnici“.
Kako dalje objašnjava, beba je primala terapiju, zbog koje su je doktori uspavljivali sedativima.
„Bila je pod terapijom hlađenja, na respiratoru, zbog čega su joj davali sedative. To je za mene i supruga bilo previše stresno. Tek kada su prestali s tom terapijom, budili su je s vremena na vreme i mi se iole došli k sebi. Nama se život promenio od tog dana, verujte mi. Ništa više nije isto. Još uvek ne mogu da se urazumim, samo kad pomislim kroz šta je beba sve prošla…“
Dodaje da je s mnogima pričala o svom porođaju i da su svi rekli isto – morala je da bude porođena carskim rezom.
„Svi ti ljudi su mi savetovali da treba da tužim doktora jer nije obavio carski rez. Pozivala sam advokate, raspitivala sam se. Većina advokata mi je rekla da ‘od tog posla nema ništa’. Samo je jedna advokatica pristala da uzme slučaj. Međutim, meni je sve to skupo, samo pola sata razgovora sa advokatom košta 3.000 dinara. Kad bih makar znala da će doktor zaista biti kažnjen, išla bih do kraja“.
Kristina svojom pričom želi da poruči svim ženama da nisu same i da ne smeju da ćute ako im se dogodi akušersko nasilje.
„Akušersko nasilje uvek postoji. Uvek i svuda. Zato sam poželela da podelim moju priču i da kažem ženama da ne smeju da ćute. Ja više nisam ista kao pre. Sada sam uplašena, tužna, brinem se za život mog deteta jer ne znam šta će biti sutra. Jedni doktori kažu da uočavaju određene promene na mozgu, drugi da ima šum na srcu… Tek u toku odrastanja može da se pokaže neka posledica, ako je ima. Ja sam sve ovo ispričala direktoru klinike, doktoru Mikoviću. I on je svestan da je očigledno došlo do greške, ali šta ja imam od toga ‘izvini’? Ništa. Samo želim da ovakvi doktori, nepromišljeni, ne rade jer očigledno nisu za ovaj posao“, poručuje ona.
Redakcija portala Nova.rs uputila je pitanja Upravi klinike GAK „Narodni front“ povodom navoda njihove pacijentkinje Kristine Petrović.
Do objavljivanja ovog teksta nismo dobili odgovore na brojna pitanja.
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
