Parlament Venecuele odobrio privatizaciju naftnog sektora

Narodna skupština je odobrila reviziju zakona o energetskoj industriji manje od mesec dana od zbacivanja i zarobljavanja dotadašnjeg predsednika Nikolasa Madura u američkom vojnom napadu u glavnom gradu Venecuele.

Zakon sada čeka potpis vršiteljke dužnosti predsednice Republike Delsi Rodriges koja je predložila izmene ubrzo pošto je američki predsednik Donald Tramp rekao da će njegova administracija preuzeti kontrolu nad izvozom nafte iz Venecuele i oživeti tu posrnulu industriju privlačenjem stranih investicija.

Zakon obećava da će privatnim kompanijama dati kontrolu nad proizvodnjom i prodajom nafte i omogućiti nezavisnu arbitražu u sporovima.

Vlada očekuje da će te promene biti garancija za velike američke naftne kompanije koje su do sada oklevale da se vrate u tu nestabilnu zemlju. Neke od tih kompanija su izgubile investicije kada je vladajuća stranka Venecuele pre dve decenije donela postojeći zakon u korist državne naftne kompanije Venecuele, Petroleos de Venecuela SA (PDVSA).

Revidirani zakon bi izmenio rudnu rentu za vađenje nafte, utvrđujući gornju stopu od 30% i omogućavajući izvršnoj vlasti da određuje procente za svaki projekat na osnovu potreba za kapitalnim ulaganjima, konkurentnosti i drugih faktora.

Takođe ukida obavezu da se sporovi rešavaju samo pred venecuelanskim sudovima koje kontroliše vladajuća stranka. Strani investitori dugo smatraju da je učešće nezavisnih sudova ključno za zaštitu od neke buduće eksproprijacije.

Poslanik vladajuće stranke Orlando Kamačo, šef skupštinskog Odbora za naftu, rekao je da će reforma "promeniti privredu zemlje".

Opozicioni poslanik Antonio Ekari pozvao je Skupštinu da u zakon doda odredbe o transparentnosti i odgovornosti, uključujući kreiranje veb stranice da bi se objavili finansiranje i druge informacije. On je napomenuo da je nedostatak nadzora javnosti doveo do sistemske korupcije.

Garancije su među ključnim promenama koje strani investitori traže dok razmatraju ulazak na venecuelanske tržište.

Radnici u naftnoj industriji, obučeni u radne crvene kombinezone i sa zaštitnim kacigama su u Skupštini, mašući državnom zastavom, slavili donošenje zakona, a zatim s poslanicima izašli na slavljenički skup pristalica vladajuće stranke.

Zakon je poslednji put izmenjen pre dve decenije, kada je Madurov mentor i prethodnik, pokojni Ugo Čavez, uveo strogu državnu kontrolu nad naftnom industrijom, stubom svoje revolucije inspirisane socijalizmom.

U ranim godinama njegovog mandata, ogroman priliv "petrodolara" zahvaljujući rekordno visokim cenama nafte u svetu je pretvorio PDVSA u glavni izvor državnih prihoda i okosnicu privrede Venecuele.

Čavesove izmene zakona o ugljovodonicima iz 2006. godine zahtevale su od PDVSA da bude glavni učesnik u svim velikim naftnim projektima.

Raskidanjem ugovora koje su strane kompanije potpisale 1990-ih, Čaves je nacionalizovao ogromnu imovinu američkih i drugih zapadnih firmi koje su odbile da se povinuju novim ugovorima, uključujući EksonMobil i KonokoFilips. Oni još čekaju da dobiju milijarde dolara na osnovu arbitražnih odluka.

Od tih burnih dana raskošne državne potrošnje, sudbina PDVSA se preokrenula zajedno sa sudbinom zemlje kako su cene nafte padale, a loše upravljanje vlade smanjivalo profit i štetilo proizvodnji, prvo pod Čavezom, a zatim i Madurom.

Venecuela, dom najvećih dokazanih rezervi sirove nafte na svetu, prošla je kroz tešku ekonomsku krizu koja je naterala više od sedam miliona građana da pobegnu od 2014. godine. Sankcije koje su uvele uzastopne američke administracije dodatno su osakatile naftnu industriju.