Lekar upozorava: 4 pregleda koja su obavezna posle 40. godine

Reč je o četiri ključne provere – masnoćama u krvi, funkciji bubrega, nivou šećera u krvi i krvnom pritisku – koje su od presudnog značaja za proaktivno upravljanje zdravljem i rano uočavanje potencijalnih bolesti.

Zašto je važno kontrolisati holesterol

Kako starimo, sposobnost tela da uklanja štetni holesterol iz krvotoka slabi, što povećava rizik od srčanog i moždanog udara, ali i od povišenog krvnog pritiska. Prema rečima dr Egita, lipidogram, odnosno kompletna analiza holesterola, jedan je od najefikasnijih načina za praćenje zdravlja srca.

Holesterol je neophodan za zdrave ćelije, ali prevelika količina takozvanog lošeg holesterola (LDL) može biti opasna jer dovodi do nakupljanja masnih naslaga, poznatih kao plak, u arterijama. To sužava krvne sudove i povećava rizik od kardiovaskularnih bolesti. S druge strane, dobar holesterol (HDL) pomaže u uklanjanju LDL holesterola iz organizma.

Poželjno je da vrednost LDL holesterola bude ispod 4 mmol/L, dok bi HDL trebalo da bude iznad 1,0 mmol/L kod muškaraca i iznad 1,2 mmol/L kod žena. Održavanju zdrave ravnoteže holesterola doprinose zdrave životne navike, poput ishrane sa smanjenim unosom zasićenih masti, redovne fizičke aktivnosti i umerenog konzumiranja alkohola.

Lipidogramom se mere i trigliceridi, masti koje se nalaze u namirnicama poput mlečnih proizvoda, mesa i avokada. Iako su u malim količinama neophodni, njihov povišen nivo može povećati rizik od dijabetesa, gojaznosti, pa čak i pojedinih vrsta raka.

Kako otkriti tihe probleme sa bubrezima

Bubrezi imaju ključnu ulogu u izbacivanju otpadnih materija iz organizma, održavanju ravnoteže tečnosti i regulaciji krvnog pritiska. Ipak, hronična bubrežna bolest se često razvija neprimetno, bez ikakvih simptoma, sve do poodmakle faze.

Analiza kreatinina u serumu pomaže lekarima da procene koliko efikasno bubrezi filtriraju otpadne materije i toksine iz krvi. Povišene vrednosti kreatinina mogu ukazivati na oštećenje ili bolest bubrega. Dr Egit upozorava da se, uglavnom zbog starenja i povišenog krvnog pritiska, „procenjuje da najmanje milion ljudi trenutno živi sa ovom bolešću, a da toga nisu svesni“.

Ako se ne otkriju i ne kontrolišu na vreme, problemi sa bubrezima mogu povećati rizik od srčanog i moždanog udara. Redovnim praćenjem, ovi problemi mogu biti uočeni u ranoj fazi, što pacijentima daje najbolju šansu za uspešno lečenje.

Zašto redovno proveravati šećer u krvi

Povišen nivo šećera u krvi može godinama tiho oštećivati organizam pre nego što se pojave prvi simptomi. Dr Egit naglašava važnost redovne kontrole vrednosti HbA1c, testa koji pokazuje koliko se šećera vezalo za crvena krvna zrnca tokom dužeg vremenskog perioda.

Visoke vrednosti HbA1c ukazuju na to da je nivo šećera u krvi duže vreme bio povišen, što povećava rizik od komplikacija povezanih sa dijabetesom, poput oštećenja nerava, problema sa vidom i potencijalno životno ugrožavajućih stanja, kao što je dijabetička ketoacidoza.

Privremeni skokovi šećera mogu se javiti usled stresa, bolesti ili fizičke neaktivnosti, ali trajno povišene vrednosti ukazuju na ozbiljniji problem. Stručnjaci preporučuju uravnoteženu ishranu sa malo zasićenih masti i rafinisanih ugljenih hidrata, redovnu fizičku aktivnost i obroke u isto vreme svakog dana.

Koliko je važno pratiti krvni pritisak

Povišen krvni pritisak, odnosno hipertenzija, jedan je od najčešćih i najčešće neprepoznatih zdravstvenih problema. Zdrav krvni pritisak kod odraslih osoba kreće se u rasponu od 90/60 mmHg do 120/80 mmHg. Osobama starijim od 40 godina preporučuje se održavanje vrednosti oko 115/75 mmHg kako bi se smanjio rizik od srčanog udara. Vrednosti iznad 135/85 mmHg merene kod kuće ili iznad 140/90 mmHg u lekarskoj ordinaciji smatraju se povišenima.

Pošto hipertenzija retko izaziva simptome, jedini pouzdan način da se otkrije jeste redovno merenje. Krvni pritisak se može prirodno regulisati promenama životnih navika, smanjenjem telesne mase, ograničavanjem unosa alkohola i kofeina, redovnom fizičkom aktivnošću od najmanje 150 minuta nedeljno i uravnoteženom ishranom.

Zašto je praćenje zdravlja u srednjim godinama presudno

Dr Egit ističe da razumevanje sopstvenog tela u četrdesetim godinama može značajno povećati šanse za duži i zdraviji život. „Briga o telu u srednjem životnom dobu od ključne je važnosti“, objašnjava on. „Krvne analize su jedan od najboljih načina da proverite da li je vaše zdravlje u dobrom stanju i da uočite rane znake upozorenja pre nego što bude prekasno.“

Obraćanjem pažnje na ove četiri ključne provere – lipidogram, funkciju bubrega, nivo šećera u krvi i krvni pritisak – moguće je na vreme prepoznati potencijalne rizike i preduzeti konkretne korake za očuvanje zdravlja u godinama koje dolaze, prenosi "Index Fit".