20
Istraživači sa prestižnog američkog Univerziteta Stanford, našli su recept da "izmere pamet" najboljih svetskih naučnika i rangiraju ih u 100.000 najumnijih glava na globalnom nivou. Oni su, vrednujući više kriterijuma, među kojima se izdvajaju samostalni naučni radovi i broj citiranja svakog naučnika, drugu godinu zaredom objavili listu najuticajnijih iz svih naučnih disciplina. Na najnovijoj listi je 49 naučnika iz Srbije, a najbolje rangirani srpski naučnik je profesor emeritus Ivan Gutman (73) sa Prirodno matematičkog fakulteta (PMF) u Kragujevcu.
Vest da je profesor i akademik Ivan Gutman najbolje rangirani srpski naučnik, nije bila iznenađenje za naučnu zajednicu, a ponajmanje za kolege sa kragujevačkog PMF-a, koji odavno znaju za svetsku slavu „najcitiranijeg profesora hemije u istoriji fakulteta“.
Naučni radovi profesora Gutmana „iskočili“ su prema svim kriterijumima Stanfordovih istraživača i rangirali ga u prvih 5.000 svetskih naučnika. I to ne jednom, već dva puta! Na najnovijoj listi, Gutman je na 4.148 mestu, a u odnosu na prošlogodišnji „plasman“ (4.439) popravio je svoju poziciju za čak 291 mesto.
Koliko je profesor Gutman odskočio na listi najboljih iz Srbije, pokazuje i Stanfordov podatak prema kome je sledećih pet srpskih naučnika rangirano na pozicijama između 70 i 80 hiljada.
Ovaj naučnik svetskog glasa, na kragujevačkom PMF-u predaje više predmeta iz oblasti fizičke, kompjuterske i teorijske hemije, a nabrajanje njegovog članstva u brojnim naučnim akademijama, organizacijama i pominjanje svih univerziteta na kojima je predavao, bi potrajalo.
Međutim, treba istaći da je profesor Ivan Gutman, redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti (SANU), Međunarodne akademije matematičke hemije, Akademije nelinearnih nauka u Moskvi, Evropske akademije u Londonu, počasni doktor nauka na mađarskom Obuda Univerzitetu.
Objavio je sam ili u koautorstvu sa 770 kolega iz zemlje i inostranstva oko 1.400 naučnih i skoro 300 stručnih radova, koji su citirani preko 30.000 puta u istraživanjima svetskih naučnika.
Profesor Ivan Gutman, po prirodi skroman i nenametljiv, nije želeo za medije da se ’’hvali’’ Stanfordovom listom, ali na njegovom matičnom fakultetu u Kragujevcu, ne kriju zadovoljstvo što je među njima najbolji srpski naučnik.
Profesor Ivan Gutman, ceo radni vek proveo je na kragujevačkom PMF-u, a posle odlaska u penziju 2012.godine, nastavio je da predaje kao emeritus profesor.
Dekanka fakulteta prof. dr Marija Stanić za Nova.rs, ocenjuje da, iako je u poznim godinama, profesor Gutman i dalje aktivno radi na naučno-istraživačkom polju i svoje znanje nesebično daje studentima i postdiplomcima. Dodaje da profesor ima dva doktorata, jedan iz hemije, a drugi iz matematike, te da je kao naučnik spojio te dve ljubavi i podjednako piše radove iz obe oblasti, kao i iz matematičke hemije.
Stanfordova lista je, kaže ona, samo jedna u nizu, na kojima se profesor Gutman pojavljuje kao najbolji naučnik iz Srbije.
’’To je veliko priznanje za naš fakultet, a ujedno i dokaz da se ozbiljnom naukom može baviti i u Srbiji i da, ako postoji volja, naučnici ne moraju da odlaze u velike svetske centre’’ kaže dekanka Stanić.
Ona dodaje da je zahvaljujući naučnom ugledu profesora Gutmana, kao i njegovim dostignućima u svetskim krugovima, kragujevački PMF dospeo na Šangajsku listu najboljih fakulteta u oblasti matematike.
Ističe da je profesor tokom svoje bogate karijere na PMF-u, posebnu pažnju poklanjao studentima kod kojih prepozna potencijal za bavljenje naukom, kao i da su mnogi njegovi doktoranadi danas istaknuti istraživači u velikim svetskim centrima.
Pojašnjava da su mu mladi ljudi velika inspiracija, te da ih podržava na svaki mogući način i podstiče da pomeraju sopstvene granice. Stanić se za Nova.rs prisaća i svojih ličnih iskustava, na zajedničkim matematičkim istraživanjima, koje je radila sa profesorom Gutmanom. Objašnjava da on, svojom energijom, jednostano ’’tera’’ saradnike da prate njegov tempo.
Aktivan i produktivan kao naučnik, profesor Gutman je na svojim radovima sarađivao sa preko 700 kolega, uglavnom mladih ljudi koji su tek stasavali u ozbiljne naučne vode. Dekanka PMF-a Marija Stanić, pojašnjava da je on, na ’’prijatan i dobronameran način’’ forsirao svoje saradnike da što više rade.
„Svi mi koji smo imali sreću da radimo sa njim, delimo isto iskustvo –a to je praćenje profesorovog tempa. On vama dâ da nešto uradite i odmah sutradan vas pita jeste li uradili. A, vi naravno niste još ni počeli, jer kao mlada osoba imate mnogo drugih interesovanja. I tako, kada vas dva puta pita, da li ste uradili, vas je sledeći put sramota da se krijete i da se pravite da ga ne vidite. On jednostavno dođe kod vas i ponudi pomoć“ priseća se Stanić, dodajući da je to bio njegov način da podstiče mlade ljude.
„Iz takvog stava, svi smo mnogo naučili, jer smo prihvatili njegov tempo rada. Zato su svi njegovi saradnici brzo napredovali i vrlo mladi doktorirali i danas objavljuju mnogo radova. Zapravo, svi mladi ljudi, koji su imali naučnu saradnju sa profesorom Gutmanom, izuzetno su zadovljni tom saradnjom i odnosom koji su uspostavili sa njim“ zaključuje dekanka Stanić.
Svetskoj naučnoj zajednici, koja se bavi matematičkom hemijom, dobro je poznat kragujevački PMF, koji od 2003. godine izdaje međunarodni naučni časopis ’’Meč’’ (engl.MATCH) u kojem je urednički potpis profesora Ivana Gutmana.
Zanimljivo u vezi sa ovim časopisom je da je osnovan u Nemačkoj još 1975. godine, ali da je međunarodni ugled koji uživa profesor Gutman, doveo do toga, da nemački izdavači, uredničku palicu predaju u ruke srpskom naučniku.
Časopis od 2003. godine, kada je ’’preseljen’’ u Kragujevac, beleži stalni rast impakt faktora (koeficijent koji označava značaj i uticaj na svetskoj akademskoj sceni) i po svim kriterijumima je najjači naučni časopis u Srbiji.
U decembru prošle godine, objavljena je jubilarna 100. sveska ovog naučnog časopisa, a prema ranijim izjavama profesora Gutmana, rejting MATCH-a, porastao je preko 100 puta, u odnosu na period kada je izlazio u Nemačkoj.
Profesor Gutman je svoje poverenje u mlade naučnike pokazao i na izdavačkom polju, pa naučni časopis o matematičkoj hemiji uređuje sa svojim doktorandom, profesorom Borisom Furtulom, koji je odlučio da svoju naučnu karijeru gradi na kragujevačkom PMF-u.
Časopis MATCH izlazi šest puta godinišnje, a u svakom broju urednički tim odabere 20 do 30 naučnih radova iz oblasti matematičke hemije, koje šalju istraživači iz celog sveta.
Ivan Gutman rođen je u Somboru 1947.godine, a školovao se u nekoliko gradova u nekadašnjoj Jugoslaviji. U svojim izjavama često je spominjao da se hemijom ’’zarazio’’ još u osnovnoj školi u rodnom Somboru, od čuvenog profesora Koste Pejića. Ta ljubav ga je kasnije odvela na beogradski PMF gde je hemiju završio sa prosečnom ocenom 10.
Magistarski i doktorski rad iz oblasti teorijske organske hemije, odbranio je u jednoj godini, na PMF-u u Zagrebu, a kasnije prihvatio posao na Univerzitetu u Kragujevcu, gde je proveo čitav radni vek.
Ovaj naučnik svetskog glasa učio je i usavršavao se celog života, a kao gostujući i vanredni profesor predavao je na brojnim svetskim univerzitetima.
Gutman je pet puta bio stipendista Humboltove fondacije i radio u Institutu za kvantnu hemiju Slobodnog Univerziteta u Zapadnom Berlinu (1977), u Maks -Plankovom Institutu za radijacionu hemiju u Milhajmu, SR Nemačka (1980 i 1985), u Institutu za organsku hemiju i biohemiju Univerziteta u Frajburgu, Nemačka (2000), u Matematičkom Institutu Univerziteta u Bajrojtu, Nemačka (2000) i u Centru za kompjutersku hemiju Univerziteta u Elrangenu(2003).
Gotovo da nema evropske zemlje u kojoj nije održao predavanje, a ime profesora Gutmana, često je bilo na listi pozvanih predavača i u dalekim zemljama.
Ovaj srpski naučnik predavao je na univerzitetima u Japanu, Kubi, Južnoj Karolini, Kanadi, Meksiku, Venecueli, Čileu, Kini, Tajvanu, Saudijskoj Arabiji, Jerusalimu…
Za svoj naučni radi i dostignuća, dobio je brojna priznanja strukovnih organizacija, među kojima se izdvajaju čak tri medalje Srpskog hemijskog društva za uspeh i doprinos u nauci.
Proglašen je počasnim građaninom grada Kragujevca i dobitnik Đurđevdanske nagrade za nauku, najvećeg gradskog priznanja koje dodeljuje taj grad.
U rodnom Somboru, 2019. godine, dobio je Oktobarsku nagradu za životno delo, koja je uz plaketu uključivala i novčani deo nagrade. Profesor Gutman je tom prilikom pokazao i svoju ljudsku veličinu kada se odrekao novčaniog dela i ustupio ga Fondaciji somborske gimnazije, koju je i sam pohađao.
Posle dobijanja najvećeg gradskog priznanja, Ivan Gutman novinarima je u šaljivom tonu izjavio, ’’ova nagrada je materijalni dokaz da sam Somborac’’.
Svoju izjavu obrazložio je rečima da je ceo njegov naučni opus vezan za Kragujevac, sa kojim ga poistovećuju, jer je tamo proveo radni vek, te da ljudi i ne znaju da je rođen u Somboru.
’’Sombor mi je u srcu, a Kragujevac volim kao svoj grad’’, pojasnio je najbolji srpski naučnik.
***
Pratite nas i na društvenim mrežama:
Učestvuj u diskusiji ili pročitaj komentare
