Dušan Teodorović na listi najboljih svetskih naučnika

"Postoji veliki broj kooautorskih naučnih radova, a Stanfordovi istraživači su pokušali da iz takvih radova izvuku i izdvoje doprinos pojedinca", objašnjava Teodorović.Naš sagovornik, bez obzira na velike godine naučnog rada i iskustva, poručuje da svi oni koji se ozbiljno opredele za nauku, zapravo, nikada ne idu u penziju."Isto kao i glumci, da napravimo jedno takvo poređenje. Penzija je jedna kategorija koja je više socijalna, u smislu da vam neko za minuli rad da neka novčana sredstva i kaže, ovo ste zaradili", objašnjava nam svoj odnos prema penziji.Teodorović ne prestaje da radi i da stvara sa mlađim kolegama kojima je nekada bio profesor."Mislim da ću se time baviti dokle god budem mogao da radim. Ja sa mlađim kolegama, koji su bili moji studenti, radim na primenama raznih metoda veštačke inteligencije u saobraćaju. Sa troje kolega, koji su sada već mladi nastavnici, nastavljam saradnju. Imam svoju oblast interesovanja i taj motiv nije ni finansijski, niti motiv da se napreduje u nekom zvanju - to je jedno zadovoljstvo i volim to što radim", objašnjava Teodorović.On kaže da su priznanja, poput ovog sa Univerziteta Stanford, podsticaj za dalje naučne radove i spoznaje. Nada se da i njegove mlađe kolege u tome vide inspiraciju.Kako prenosi Danas, metodologija rangiranja Stanfordove liste zasnovana je na većem broju kriterijuma, među kojima su najznačajniji broj samostalnih naučnih radova, broj radova u kojima je naučnik prvi autor, broj citata tih radova, H indeks naučne kompetencije.Inicijalna lista najbolje rangiranih svetskih naučnika sadrži 100.000 imena.Njima su pridodati i istraživači koji se nalaze u dva odsto najboljih u svojim oblastima, tako da konačna lista sadrži 159.683 najbolja svetska naučnika.Podaci na osnovu koji je pravljena najnovija rang-lista su preuzeti iz baze SKOPUS na dan 6. maja 2020. godine i omogućavaju merenje naučnog uticaja zaključno sa krajem 2019. godine.Na listi se nalaze naučnici iz svih naučnih disciplina.Oni su klasifikovani u 22 naučne oblasti i 176 potpolja.Pored aktivnih na listi se nalaze i preminuli svetski naučnici.Prema poziciji na svetskoj listi, deset najbolje rangiranih naučnika iz Srbije su Ivan Gutman (4.148), Dušan Teodorović (71.425), Ljubomir Ćirić (71.514), Vladimir Kostić (73.186), Magdalena Đorđević (76.647), Pasi Huovinen (81.447), Radivoje Popović (82.323), Gordana Ćirić Marjanović (95.909), Miomir Vukobratović (99.552) i Teodor Atanacković (103.592).Najveći broj naših naučnika koji su se našli na svetskoj rang-listi je sa Univerziteta u Beogradu, četiri su sa univerziteta u Nišu, a toliko ih je i sa Novosadskog univerziteta, tri su sa Univerziteta u Kragujevcu, dva sa Univerziteta Singidunum i tri istraživača su iz privrede.

Ko je profesor Teodorović?

Prema podacima dostupnim na sajtu SANU, Rođen je u Beogradu, 21.6.1951. Redovan član Odeljenja tehničkih nauka Srpske akademije nauka i umetnosti postao je 2015. godine.Njegova oblast rada je saobraćajno inženjerstvo. Diplomirao je na Saobraćajnom fakultetu Univerziteta u Beogradu - osnovne studije (1973), magistratura (1976) i doktorat (1982)Radio je kao predavač na više univerziteta: Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu, redovni profesor (1993–);Virginia Polytechnic Institute and State University, redovni profesor (2003–);Visiting Scholar na University of California at Berkeley (1986);Visiting Associate Professor na Technical University of Denmark (1987); Visiting Associate Professor na University of Delaware (1989–1990); Visiting Professor na National Chiao Tung University (1994)Urednički radHandbook of Transportation y izdanju izdavačke kuće Routledge/Taylor & Francis(2015); Transportation Research C (član uredništva), Transportation Planning and Technology (član uredništva), Yugoslav Journal of Operations Research (pomoćnik urednika), Tehnika – saobraćaj (član uredništva);Recenzent naučnih časopisa: Transportation Research, Transportation Science,European Journal of Operational Research, Fuzzy Sets and Systems, Journal of Transportation Engineering (ASCE), Omega, Management Science, Journal of Environmental Engineering (ASCE), Journal of Ports and Waterways (ASCE), Journal of Global Optimization, Journal of Computational Management Science, Transportation Research Records (TRB), IEEE Transactions on Intelligent Transportation Systems, Asia-Pacific Journal of Operational Research i Journal of Intelligent Transportation Systems.Priznanja i nagradeProfessor Emeritus, Virginia Polytechnic Institute and State University (2006);Povelja za razvoj operacionih istraživanja (1997);senator Univerziteta u LjubljaniPratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram