Kancer preti Boranima: Razboljevaju se zbog otrovnog vazduha

Društvo 23. sep. 202120:08 > 20:08
Podeli:
Bor zagadjenje
Zagađenje vazduha u Boru Foto:Shutterstock

U toku prošle godine vazduh u Boru bio je prekomerno zagađen sumpor dioksidom, ali i česticama prašine sa najvećom koncentracijom teških metala u Srbiji, pokazuje poslednji izveštaj Agencije za zaštitu životne sredine. Građani Bora kažu za “Novu” da su zagađenja svesni jer neretko vide maglu, osećaju peckanje u grlu, grebanje očiju, koje izaziva pomenuti gas, dok naučna savetnica Instituta za hemiju, tehnologiju i metalurgiju dr Dragana Đorđević upozorava da su teški metali koje ne mogu da primete, još opasniji.

U Godišnjem izveštaju o stanju kvaliteta vazduha u Srbiji za 2020. godinu, Bor se nalazi među 15 gradova u kojima je vazduh treće, najgore kategorije, ali je tu jedini zbog zagađenja sumpor dioksidom. Ovaj toksični gas u toku prošle godine u Boru bio je čak 58 dana iznad dozvoljene granice od 125 mikrograma po metru kubnom, a njegova koncentracija išla je do opasnih 888 mikrograma po metru kubnom.

“Nekad se pojavi enormna količina dima koji padne na borsku gimnaziju i tada osećamo neprijatnost pri disanju, pri tretreptanju”, priča za list “Nova” srednjoškolac iz Bora Ilija Đuričić koji se dobro seća trenutaka iz ranog detinjstva kada su ga “oči strahovito štipale” pa je morao da uđe u kuću dok zagađenje ne nestane.

Foto: Shutterstock By Predrague

Predsednica udruženja građana “Izbor Postoji” iz Bora Irena Žeželj priča za “Novu” da, kada se prošlog leta nad gradom nadvijala sumporna magla, odrasli su osećali peckanje u grlu, dok su deca reagovala pojavom bronhitisa i astme. Među njima je bila u njena ćerka.

“Kada sam je odvela u dispanzer, koji je tog dana bio prepun dece, dobila je terapiju za astmu, s tim što me je doktorka smirivala rečima da su deca reagovala na povećano zagađenje i da to neće dugo trajati”, kaže i dodaje da je njena ćerka imala tegobe naredna dva meseca, nakon čega su nestale.

Dr Đorđević objašnjava za “Novu” da je sumpor dioksid agresivan gas, koji kada dođe u dodir sa vodom nastaje sumporna kiselina koja nagriza, oštećuje ćelije kože, mekih tkiva, disajnih organa.

“Kada se udiše, sumpor dioksid trenutno izaziva peckanje u grlu, očima, nosu, uzorkuje otežano disanje kašalj, ali može i trajno da ošteti disajne i druge organe”, objašnjava.

Topionica bakra povećava rizik od oboljeva od raka i drugih bolesti

Dr Đorđević napominje da za građane još veću opasnost predstavljaju metaloid arsen, čija je koncentracija u česticama prašine u Boru prošle godine bila čak 46 puta veća od dozvoljene i teški metali kadijum (koga je bilo 7 puta više) i olovo (kog je bilo duplo više).

“Svi ovi elementi imaju vlastita štetna dejstva i svi su kancerogeni. A kada su vazduh, voda, zemlja, hrana, opterećeni većim brojem štetnih sustanci, što je sličaju u Boru, onda nastaje sinergetski efekat koji je mnogostruko gori po zdravlje”, objašnjava profesorka.

Povezane vesti:

Đuričić, koji je lider organizacije “Mladi menjaju” podseća na prošlogodišnju studiju Batuta “Unapređenje upravljanja kontaminiranim lokalitetima u Srbiji”, u okviru koje je prikazan uticaj industrijskog zagađenja na zdravlje stanovnika Bora.

“Za sve maligne tumore osim tumora kože, postoji značajno veći rizik u obolevanju i u umiranju kod muškaraca i kod žena. Ovaj obrazac se opaža za rak kolona i rektuma, pankreasa, bubrega, bešike, štitaste žlezde, limfoma, leukemije, a registrovan je i značajno veći rizik u obolevanju od raka pluća i kod muškaraca i kod žena u Boru”, navedeno je u studiji Batuta u kojoj piše da u Boru postoji povećan rizik od smrtnosti i od svih ostalih bolesti.

Žeželj podseća da je višedecenijsko zagađenje koje u Boru uzrokuje topionica bakra krajem 2015. godine, nakon serije građanskih protesta, bilo smanjeno na prihvatljiv nivo, što je trajalo do 2018. godine, kada je RTB Bor pordat kineskoj firmi Ziđin.

“To je postignuto tako što je RTB Bor smanjio poroizvodnju na projektni nivo, koji iznosi do 40 odsto kapaciteta i koji je ekonomski neisplativ. Kinezi su nakon dolaska samo preuzeli postojeću tehnologiju i podigli proizvodnju na više od sto odsto, a uz svaki procenat više povećano je i zagađenje”, objašnjava.

Dodaje da su građani i nakon toga pokušali da se bore za rešenje putem institucija i protesta, ali problem još uvek nije rešen. Dugoročno rešenje je, kako navodi, izgradnja novog postrojenja za topljenje rude, dok ono ne bude završeno, proizvodnja bi morala da bude smanjena, a građani upozoravani kad sumpor-dioksid dostigne koncentracije veće od 500 mikrograma po metru kubnom, koja su opasne po život.

***
Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook

Twitter

Instagram

Komentari

Vaš komentar