Zlatibor Lončar i banka reproduktivnih jajnih ćelija FotoShutterstock/TANJUG/ ZORAN ZESTIC

Jedina banka reproduktivnih ćelija u Srbiji, otvorena u GAK Višegradska u Kliničkom centru u Beogradu još 2019. godine, sa opremom vrednom milion evra, do danas nema nijedan uzorak i gotovo tri godine prazna i neupotrebljiva čeka prvog donora. Stotine parova iz naše zemlje svake godine odlaze u klinike u Češkoj, Grčkoj, Makedoniji, gde po ceni od 5.000 evra dobijaju polne ćelije, dok su im iz Ministarstva zdravlja obećavali besplatne uzorke koje će dobiti iz ove banke, što se još nije dogodilo.

„Banka reproduktivnih ćelija otvorena je pre tri godine, ali do danas nijedna jajna ćelija nije donirana. Ako neko hoće da bude donor spreme ili jajnih ćelija mora prethodno da obavi brojne analize. Problem je ako potencijalni donor nije iz Beograda, pa spisak analiza dobija tek kad dođe na kliniku, a onda mora ponovo da se vraća u svoj grad u dom zdravlja po upute, ili da nalaze radi privatno i sam ih plati“ objašnjava za Nova.rs Sandra Jovanović, predsednica Udruženja „Šansa za roditeljstvo“.

Donor jajnih ćelija može biti žena koja ima manje od 34 godine, a njoj je potrebno čak 10 uputa, brojni pregledi i nalazi, čitav protokol da bi donirala reproduktivni materijal, koji je komplikovan toliko da u startu odbije svakoga ko i samo pomisli da uđe u ovu proceduru, kaže ona.

„To bi značilo ulazak u koštac sa našom administracijom, koja koči sve. Ideja sa bankom je odlično zamišljena, ali u praksi je propast. Neko sa zdravstvenom knjižicom treba da uzme 10 uputa da bi bio donor. U inostranstvu žene i muškarci koji su donori, dobijaju nadoknadu za taj čin. Postoji podsticaj države da ljudi uđu u ove procedure. Imamo 500 parova u Srbiji svake godine, kojima treba sperma i jajne ćelije i koji odlaze u druge države i skupo plaćaju ove uzorke, a mi čuvamo praznu banku“, naglašava Sandra.

Neophodna nam je edukacija, kampanja o donorstvu, kad već imamo banku, ali to izgleda nikoga ne zanima, smatra naša sagovornica.

„Ministarstvo zdravlja, ali i država, moraju da apeluju na sve one koji žele da doniraju, da im olakšaju tu proceduru, ali i da omoguće neki podsticaj ili naknadu za te ljude, kad već imamo banku. Na taj način bismo zaustavili da stotine hiljada evra odlazi iz zemlje u banke u Češkoj, Grčkoj i Makedoniji, gde naši ljudi plaćaju kako bi dobili donirane polne ćelije. Kod nas je sve prekomplikovno, a ne mora da bude. Možemo da prepišemo od drugih, da naši nadležni vide kako to rade u svetu, a donacija je važna i velika stvar za nas, jer mnogo parova u Srbiji ima problem sa začećem“, kaže predsednica Udruženja „Šansa za roditeljstvo“.

U Srbiji ne postoji ni najmanje interesovanje kod predstavnika zdravstvenih vlasti za podsticaj donorstva i za rad banke u koju je već uloženo milion evra.

„Banka reproduktivnih ćelija u GAK Višegradska pomogla bi najviše našim ženama koje su prošle kroz određene operativne zahvae i nemaju jajne ćelije, a mnogo ih plaćaju u inostranstvu. U našoj banci bi one bile besplatne. Međutiim, tragedija je u tome što je broj jajnih ćelija u toj banci, za protekle tri godine koliko postoji – nula„ kaže za Nova.rs prof. dr Eliana Garalejić, ginekolog i stručnjak za vantelesnu oplodnju.

Naše Ministarstvo zdravlja treba da se ugleda na to kako funkcionišu sistemi zdravstva u svetu.

„Nemamo nijednog donora, a imamo banku, to se nigde u svetu ne bi desilo, samo kod nas. Od te banke nikad neće biti nikakve koristi, dok god se naše zdravstvo ne ugleda na razvijenije zemlje. Oni treba da vide kako su u svetu došli do donora, kako su se vodile kampanje, edukovali građani i kako sad na tome i zarađuju, jer im dolaze stranci, između ostalog i naši ljudi, koji daju mnogo novca za te ćelije“, naglašava prof. dr Vesna Kopitović, ginekolog.

Podsetimo, pre otvaranja prve banke reproduktivnih ćelija u Srbiji 2019., iz Ministarstva zdravlja su najavljivali da će ova banka parovima bez dece omogućiti da lečenjem u zemlji dobiju potomstvo, ali još uvek nikome nije pomogla. Prvobitni plan bio je da se u banci čuvaju spermatozoidi i jajne ćelije, ali i embrioni donatora, a svi parovi koji imaju problem sa začećem, iz banke bi dobijali reproduktivni materijal. Ministar zdravlja Zlatibor Lončar na otvaranju u maju 2019. izjavio je da je u opremu banke uloženo oko milion evra i da su embriolozi, biolozi, genetičari, ginekolozi i infektolozi prošli sve neophodne obuke. Nažalost, svi ovi stručnjaci u poslednje tri godine nemaju baš mnogo posla, oko banke čjiji su “trezori” potpuno prazni.

Na pitanja Nova.rs o funkcionisanju banke reproduktivnih ćelija, iz GAK Višegradska nismo dobili odgovore do zaključenja ovog teksta.

Bonus video: Podnete krivične prijave protiv Ane Brnabić i Zlatibora Lončara

Pratite nas i na društvenim mrežama:

Facebook
Twitter
Instagram

Komentari

Svi komentari (1)