Kako država zloupotrebljava kontrolu pranja novca

Uprava za sprečavanje pranja novca uputila je sporni spisak svim bankama u Srbiji.Na tom spisku, imenom, prezimenom i matičnim brojem, odnosno, nazivom nalazi se 20 ljudi i 37 organizacija ili udruženja.Programska direktorka "Građanskih inicijativa" Bojana Selaković, analizirala je taj potez Uprave na svom tviter profilu, a tekst analize prenosimo u celini."Sad ću u nizu da objasnim zašto je ovo problem, zbog raširene percepcije u javnosti o civilnom sektoru. Prvo, Republika Srbija se obavezala da ispunjava obaveze prema FATF-u i Savetu Evrope i učestvuje u međunarodnoj agendi za sprečavanje globalnog pranja novca i finansiranje terorizma.Na osnovu toga, Republika Srbija usvojila je zakon, donela strategiju, akcioni plan itd. Neprofitne organizacije su globalnom metodologijom označene kao potencijalno rizične, pre svega za finansiranje terorizma, pa je to preneto i u domaće zakonodavstvo.https://twitter.com/bojana_mala/status/1287832558198292480Brojne druge delatnosti takođe su označene kao rizične za pranje novca. Na primer, advokati, notari, agencije za nekretnine, kladionice itd. I sve ove delatnosti mogu biti predmet kontrola i nadzora. Neprofitne organizacije su predmet nadzora kojim koordinira Radna grupa za nadzor NPO na osnovu Matrice rizika. Ta matrica sadrži kriterijume, tako da koliko-toliko targetira suženo organizacije za koje zaista može postojati mogućnost da budu zlouopotrebljene.Upravo taj ciljani pristup je najvažnija preporuka svih međunarodnih organizacija kojima Republika Srbija izveštava.Direktor Uprave za sprečavanje pranja novca u izjavi za Newsmax Adria upravo se pozvao na podatak o nadzoru sprovedenom na ovaj način. Za razumevanje celog procesa jako je važno znati da su i organizacije iz Srbije, uključujući i "Građanske inicijative" i mene lično učestvovale u procesu tokom koga je uspostavljen ceo mehanizam. Upravo smo mi insistirali na tome da se nadzor po ovom osnovu vrši već postojećim mehanizmima (upravna i poreska inspekcija) a ne da se ne izmišljaju nova kontrolna tela i registri, kako je to učinjeno u nekim drugim zemljama.Dakle, niko od nas nema ništa protiv da bude kontrolisan, niti ima šta da krije, jer se podaci o svim našim izvorima finansiranja uglavnom već znaju, za razliku od nekih drugih koji pare dobijaju u koveratama i koferima. Međutim, ovaj spisak  je nešto sasvim drugo, jer se na njemu ne nalaze organizacije niti pojedinci koji bi se mogli povezati sa gore pomenutom Matricom rizika i Radnom grupom za nadzor. A jako je teško utvrditi i bilo koju vrstu pravilnosti, da budem iskrena.

Na njemu se ne nalaze svi koji uobičajeno kritikuju vlast, ali opet, na njemu nema mnogih drugih organizacija koje se finansiraju donacijama iz inostranstva. Zašto su na njemu oni koji jesu, verujem, saznaćemo vrlo brzo. Međutim, ostaće zabeleženo da smo se svi našli na istom spisku uz pozivanje na član 73 Zakona o sprečavanju pranja novca koji kaže: Ako Uprava oceni da u vezi sa određenim transakcijama ili licima postoje osnovi sumnje da se radi o pranju novca ili finansiranju terorizma, može da zahteva...Ovo znači da je već procenjeno da postoje osnovi sumnje da se pojedinci i organizacije koje su na spisku bave nedozvoljenim aktivnostima. Naše banke su o tome takođe obaveštene. Da li će neko ko prima platu od ovih organizacija, uz sve pripadajuće poreze i doprinose kojim sebe i svoje kompanjone finansira ova vlast, zbog ovog spiska ostati bez kredita za stan ili auto, takođe ćemo videti. Jer ako za poslodavca postoje i samo osnovi sumnje da pere novac i to udruženo sa drugima, ipak nije svejedno ni jednom bankaru.Možda će uskoro neko od najviših predstavnika vlasti preko uigranih tabloidnih veza ovako pribavljene podatke koristiti da pravi bombastične naslove za dalju diskreditaciju bilo koga ko se usudi da u javnom prostoru izrekne kritiku? Možda. Videćemo i to. Ono što je, međutim, nesumnjivo, jeste, da je mehanizam za kontrolu pranja novca i finansiranje terorizma  ovde zloupotrebljen na školski način, baš onako kako ne dozvoljavaju ni međunarodne finansijske institucije iza kojih se skriva država Srbija.Na ovaj način se dezavuiše ova tema generalno i skreće pažnja sa realnih i opšte poznatih tokova novca za koje niko ne dovodi u pitanje da se mogu označiti kao problematične po osnovu ovog zakona i kako je to objasnio direktor centra za istraživačko novinarstvo (CINS) Branko Čečen, rasipaju se resursi države na borbu sa izmišljenim neprijateljima.

Opet da kažem onima koji likuju, kako se desilo nama, tako se sutra može desiti i advokatima, notarima i drugim delatnostima, ako se među njima pojavi bilo kakva kritička misao. I to potpuno legalno. Još na kraju da dodam, da smo, kada su svi ovi mehanizmi uspostavljeni mi insistirali da se u definiciju nepofitnih organizacija u Srbiji po ovom osnovu uključe sportska udruženja i verske organizacije, jer su po svim kriterijumima iz međunarodne metodologije rizičniji od udruženja građana i fondacija, što je odbijeno sa gnušanjem.Tako da sada država o jadu može da zabavlja samo pravna lica registrovana po osnovu Zakona o udruženjima i Zakona o zadužbinama i fondacijama u koje ne spadaju, na primer dva najveća sportska društva u Srbiji, pa razmislite i o tome", napisala je programska direktorka "Građanskih inicijativa" Bojana Selaković na svom Tviter profilu.Pratite nas i na društvenim mrežama:FacebookTwitterInstagram