2
Nedavni upadi pripadnika desničarskih pokreta na izložbe, najava "obračuna" sa miganata pokazuju da desnica u Srbiji, ali i u celom svetu jača i da, ma koliko ti slučajevi kod nas bili sporadični, da je činjenica da raste i levi i desni ekstremizam, da ih treba ozbiljno shvatiti.
Međutim, kako ističe sociolog Slobodan Cvejić treba praviti razliku između ideološkog raspoloženja koje naginje ka desnici i akcija koje se realizuju, a za koje je, kaže potrebno više od ubeđenja.
Za njih je, kaže, potreban akcioni potencijal, odnosno oni koji su dovoljno spremni da tako nešto preduzmu i primećuje da kod nas nije bilo masovnih akcija tog tipa, ali zbog načina na koje su se dešavale, ne može da se kaže da su bile spontane.
Cvejić kaže da se često desi da iza takvih akcija stoji neko, bilo da su ekstremno desno ili ekstremno levo, ali, ocenjuje on, ima i autentičnih akcija tog tipa.
Priču o jačanju desnice treba ozbiljno shvatiti, kaže Cvejić, naročito zato što postoje i „domaće okolnosti“ koje su pogodne za razvoj desnice, a to su ratni sukobi u regionu, brojne žrtve, kao i diskurs gubitnika koji se nametao Srbiji kroz međunarodnu propagandu.
Dodaje da za one ljude koji prate dešavanja, sve to nije ništa novo i nije nikakvo iznenađenje.
„Ako se desi da visoki službenici iz sektora bezbednosti sede u deset kvadratnih metara sa ljudima koji imaju kriminalni dosije i prepoznati su u tom smislu, vi očigledno imate strukturni i vrednosni problem u državi, da vidite da će neke stvari biti i tolerisane. Tako da postoji niz okolnosti koje su povoljne i ovo treba shvatiti vrlo ozbiljno“, rekao je Cvejić.
„Očigledno je moderna zapadna ideologija u krizi, ona svakako ima svoje korene i u demografskim i ekonomskim trendovima, to nikad nije nevažno“, ističe Cvejić.
Direktor Međunarodnog instituta za bezbednost Orhan Dragaš skreće pažnju da su u porastu obe krajnosti – „i levičarski i desničarski ekstremizam“, koji ideološku konfuziju, protkanu rasizmom, pretvara u nasilje.
Kao poseban paradoks za srpsko društvo, on vidi napade na migrante i da Srbija, nažalost, prestaje da bude imuna na trend koji već duže vreme postoji u Evropi i u kojem jačaju ekstremističke grupe i desničarski pokreti.
„Mi smo društvo koje je prihvatilo na stotine hiljada izbeglica iz ratova u Bosni, Hrvatskoj i na Kosovu, i veoma dobro znamo kako su teške sudbine ovih ljudi. To smo najubedljivije pokazali pre pet godina, kada je kroz Srbiju prošlo oko million izbeglica sa Bliskog istoka, bez ijednog incidenta, zbog čega nam se poklonila cela Evropa, koja je u to vreme zatvarala svoje granice i postavljala na njih bodljikavu žicu i borbena kola“, ocenjuje Dragaš.
Kako kaže, to ne smemo da zaboravimo i zato odgovor marginalcima koji maltretiraju izbeglice po seoskim putevima i šumama mora da bude jak i složan.
„To nisu masovni pokreti, njihova politička snaga je marginalna, ali su zato sve ekstremniji i sve više nasilni, pre svega prema migrantima iz Afrike i sa Bliskog istoka. I zato, zbog svoje nasilnosti, zaokupljaju pažnju javnosti i medija, što je primarni cilj ovih ekstremista. To jeste opasnost za demokratska društva, protiv koje je suprotstavljanje silom nužno, ali nije dovoljno“, ukazuje Dragaš.
Predsednica Srpske stranke Zavetnici Milica Đurđević Stamenkovski, smatra da se u javnosti tendenciozno pravi podela na desnicu i levicu kako bi, kako navodi, takozvana desnica bila prikazana u negativnom kontekstu.
Đurđević Stamenkovski jedinu podelu vidi na globaliste, mondijaliste – one koji zagovaraju internacionalistički pristup, gde će se, kako kaže, nezavisnim državama upravljati iz jednog političkog centra i na one koji pripadaju „suverenističkoj platformi“, koja zagovara postojanje nezavisnih država koje međusobno sarađuju na ravnopravnim osnovama.
„Zavetnici pripadaju suverenističkoj poziciji i svakako da takve patriotske partije jačaju. Činjenica je da u delu javnosti postoji termin desničar u jednom negativnom kontekstu iako ću podsetiti da oni koji pokušavaju desnici da pripišu ksenofobiju, nacizam i fašizam, zaboravljaju da je Hitlerova stranka u Nemačkoj bila „nacional-socijalistička“ i ona je, dakle, baštinila levičarske ideje. Stoga mislim da pripadati poziciji desnice ili desnog centra nije nešto što je nelegitimno ni u Srbiji, a ni drugde, naprotiv“, kazala je Djurđević Stamenkovski za Tanjug.
Uz to kaže ne poznaje nijedan pokret koji je upao na bilo koju izložbu, prepoznajem samo pojedince.
