“Iz ordinacije izlazimo u suzama, osećamo se kao brojevi na traci”: One još nisu trudne, ali žele decu i već trpe uvrede. Ispovesti žena na vantelesnoj oplodnji

Iako je u Srbiji za određeni broj parova postupak VTO besplatan u čak 7 državnih i 15 privatnih zdravstvenih ustanova, istraživanje Udruženja pacijenata IVF Centra, pokazalo je da čak 85 odsto pacijenata bira isključivo privatne klinike.

Međutim, odnos lekara i drugih članova medicinskog osoblja prema ženama koje žele da postanu majke, je na najnižem nivou.

Doktori bez empatije

Tokom mesec dana, IVF Centar sprovodio je istraživanje o zadovoljstvu pacijenata klinikama za vantelesnu oplodnju. Učestvovala su 144 pacijenta, odgovorali su anonimno na ukupno 16 pitanja, a njihovi komentari pokazuju u kakvoj atmosferi prolazi lečenje od steriliteta u našoj zemlji.

„Doktorka je jako drska, nema nimalo empatije. Radi kao na traci i nikad nam ne govori šta vidi na ultrazvuku. Mnogo žena iz njene ordinacije izlaze plačući“, bio je jedan od komentara pacijentkinje koja je trenutno u postupku VTO.

Nažalost, svaki peti par u Srbiji ima problem sa sterilitetom, a gužve u ordinacijama su sve veće.

,,Strašno je. U ordinaciju prime po 20 pacijenata u isto vreme, a pregled traje ukupno 30 sekundi. Niko se nimalo ne posvećuje pacijentima. Na naša pitanja ne dobijamo odgovore. Kad pitamo recimo kakvi su bili embrioni i kako napreduje njihov razvitak iz dana u dan, jer to nam je najvažnije, samo o tome mislimo, a nemamo sa kim da razgovaramo”, kaže jedna od pacijentkinja.

Klinike za VTO usled sve većeg broja pacijenata, ali i “astronomskih” cena, podsećaju na fabrike.

,,Jako sam nezadovoljna doktorima i klinikama u Srbiji. Niko se ne posvećuje nama pacijentima, ne ulaze u srž našeg problema, ne gledaju nas kao pojedince, već svi rade po nekoj ustaljenoj matrici“, jedan je od komentara ispitanika.

Poznato je da se parovi u postupku VTO vezuju za lekara koji im vodi proces od početka do kraja. On za njih nije samo ginekolog, već i osoba za razgovor, utehu, pomoć u svakom obliku.

“Doktorku sam jedva videla. Razmenile smo dve do tri rečenice tokom celog postupka. Stalno je bila odsutna, pa su je menjali neki drugi, meni nepoznati doktori. Sestre nikad ne odgovaraju na pitanja, jedno što umeju da kažu je: ’Sve pitajte doktorku’, koju ja ne stižem ni da vidim”, ispričala je jedna od žena koje su u postupku.

Osećaj koji većina žena u VTO procesu dele je, da su kao “brojevi na traci”.

,,Osećala sam se kao broj i kao da sam na nekoj pokretnoj traci. Negativni beta rezultat sam javljala čak tri puta klinici, jer su svaki put bili u gužvi, pa su me iznova molili da zovem ponovo kako bi upisali, što je vrlo neodgovorno i neprofesionalno”, piše u jednom od komentara.

Para nikad dosta

Parovi koji dobiju neizlečivu dijagnozu, bivaju surovo odbačeni, kao da nikada nisu bili pacijenti klinike.

„Posle tri neuspela embriotransfera, kada se konačno saznalo šta je uzrok problema, sve se preokrenulo. Doktorka i klinika su prestali da mi se javljaju. Ni izvinite nisam dobila”, napisala je jedna od žena.

Iako je uspeh svakog postupka neizvestan, klinikama je cilj da što više zarade dok pacijent ne odustane.

„Četiri vantelesne sam imala u jednoj klinici. Na svoju ruku vraćali su uvek tri embriona, ne pitajući mene i supruga ništa. Pred sam transfer nudili bi mi razne usluge koje mnogo koštaju, a koje bi povećale šansu, ali ne i osigurale trudnoću. Naravno da pristaješ na sve, u nadi da će uspeti“, piše u jednom komentaru.

Među parovima, ispitanicima, najveći broj njih imao je od 36 do 40 godina, a većinu čine žene, čak 99 odsto. Ovo istraživanje još jednom je potvrdilo da se kasno ulazi u IVF (VTO) proces i da se žene kasno obraćaju lekaru, jer većina ispitanica započinje lečenje tek nakon 35. godine.

Najveći broj ispitanika, 95 odsto, VTO postupak rade u Srbiji, što je posebno značajno u svetlu odluke države da proširi kriterijume, te da najveći broj ljudi u Srbiji ima prava da preko RFZO-a pristupi lečenju i većina njih ima pravo na postupke preko Fonda.

,,Komunikacija s pacijentima je dvosmerna akcija i pacijenti moraju učestvovati u svom IVF procesu jer je lečenje okrenuto njima. Pacijenti imaju prava da postave pitanje, da se informišu, dobiju konkretne informacije o njihovom lečenju i konkretnom postupku i ne smeju da osećaju strah”, izjavila je Sandra Jovanović, osnivač IVF Centra.

Rezultati ovog istraživanja pokazuju da najveći broj pacijenata za procedure bira privatne klinike, i to u Beogradu ili Novom Sadu, čak 85 odsto obavlja proces u privatnoj, dok svega 15 odsto odlazi u državne ustanove.

Kada je u pitanju zadovoljstvo pacijenata uslugama u IVF klinikama, pacijenti smatraju da je komunikacija s njima na lošem nivou, te je više od 66 odsto ispitanika kompletno nezadovoljno komunikacijom sa IVF klinikom.

Nedostaje im dostupnost IVF klinike jer, kako kažu, često ostaju bez neophodnog odgovora, podrške i dodatnih informacija koje su im potrebne u toku postupka, pre i posle IVF postupka. Pacijenti smatraju da je neophodno raditi na što boljoj komunikaciji i psihološkoj podršci.

U prilog tome govori i činjenica da je tek nešto manje od 30 odsto pacijenata osetilo razumevanje, saosećanje i podršku pre, u toku, ili nakon IVF postupka. Medicinsko osoblje ocenjeno je kao prosečno i nedovoljno susretljivo, bez dovoljno razumevanja i sa manjkom empatije.

Klinike za IVF postupke smatraju se nedovoljno transparentnim kada je u pitanju finansijski deo. Pacijenti nisu na vreme obavešteni o eventualnim dopalatama niti o konkretnim cenama usluga. I dok se često pominje visok uspeh vantelesne oplodnje, pacijenti smatraju da ne postoji relevantna institucija koja prati stvaran uspeh IVF klinike.

***

BONUS VIDEO: Vantelesna oplodnja doniranim reporduktivnim materijalom od sada dostupna svima

video-cdn src="https://best-vod.umn.cdn.united.cloud/stream?asset=2403rejutrarfzomarijanaarizanovi-novas-worldwide&stream=hp1400&t=0&player=m3u8v&sp=novas&u=novas&p=n0v43!23t001" video-id="5649740"]